Аеродром "Никола Тесла" (Фото: Бета / АП)
Аеродром "Никола Тесла" (Фото: Бета / АП)

Исељавање народа из Србије добило галопирајући тренд

Србија је на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31 место * Чак две трећине младих жели да се исели из земље

Не постоје прецизни подаци о томе колико грађана Србије тренутно живи и ради у иностранству, нити колико људи годишње потражи посао ван граница земље. Ако се пита статистика, која своје податке базира на попису, према последњем извештају из 2011. вани се налази 313.411 наших грађана.

Међутим, домаћој статистици измичу друга и трећа генерација исељеника, јер не постоји методологија која би обухватила и те групе. Подаци ОЕЦД-а, рађени углавном према евиденцијама земаља које примају економске мигранте, говори да је број знатно виши – чак 598.200 исељеника и то само у те земље и старосне доби 15 и више година.

Редовни члан Академије економских наука, професор Владимир Гречић, који се иначе бави проблемом миграција, потврђује парадокс да у ери дигитализације не постоје поуздани подаци чак ни када се истраживачи ослањају на статистике главних имиграционих држава. Када је о Србији реч, додатни проблем је то што се евиденције воде према земљи рођења или према држављанству, а наша земља је у последње две деценије неколико пута променила свој државни статус, од СР Југославије, преко СЦГ до РС. Али и тако добијени подаци морали би да буду разлог за бригу.

„Према проценама недавно објављеним у Секретаријату ОЕЦД, емиграција из Србије је попримила галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из наше земље само у државе чланице ОЕЦД, у периоду од 2005. до 2014. износио је 31.000. У 2014. емигрирало је 57.000 особа, да би 2015. тај број достигао рекордних 60.000. Тиме је Србија, на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31 место. Колико се миграната вратило у Србију није познато. Такав податак у овој публикацији није доступан“ – каже за Данас професор Гречић.

 

Данас.

24 коментара

  1. Beze od demokratije i evropski vrednosti tiranije nacisticke SNS gamadi i kvislinskog pedreskog siptarskog kopileta!

  2. Jake li drzave. Boli ove degene a I prijasnje za raseljene Srbe. Sve sto zele je hljeb bez motike I lovu iz Dijaspore. Koji nikogovici I isto tako smradovi koji ih biraju na vlast.
    Srbin u iseljenju ni pasos ne moze da dobije, a smrdo daje kojekakvim lopovima I svjetskim probisvijetima drzavljanstvo na poklon. Samo tako I nosite se u kurac svi redom

  3. Није лако бити Србин (ван отаџбине).
    Ал` је лепо.

    Па ти просто дође ем мило ем драго што ниси у отаџбини, да те тамо јашу пиздоуснати Вучи, Том стиропор, флекави Кен, крмак Дачи. Па просто не можеш да се начудиш како прост народ све то подноси с лакоћом, то јебање у мозак.

    А народ на око миран, кротак, податан, а заправо мутан и подмукао, све би дао властима за мрвицу наде у еUропске вредности, за који шопинг по Риму, који шмуцинг по Бечу, летовање у Турској или Грчкој, за каквог Сонија, Панасоника, Ајфона и Епла. На кредит наравно.

    Али издржите још само мало, ево са` ће еU да вас прими, а тад ћете сви да имате плате по 4000 евра и свако ће да вози Мечку и БМВ. То јест.

    • @ туризам,
      Ценим ову твоју прву реченицу, али она у оригиналу гласи: „Лепо је Србин бити, али је тешко“, ја сам је први пут чуо од једног добровољца у филму „Невесињска Пушка“.
      Слажем се потпуно са овим што си написао, али да знаш да су овде у Србији остали лењи родољуби. Они које мрзи да отерају дупе на пут, можда је то добро, требаће и такви ако се некада рехабилитује српство.

    • Та реченица је само моја, није цитат ни из каквог филма, а нарочито не тог који наводиш.

      Тај филм сам гледао на првом програму ТВБ, на телевизору марке Руди Чајавец 522, током самоуправног социјализма на преласку у бескласно друштво, баш кад је царовао друг Тита на челу с компартијом. Гле ти какав је то тв, имао је још стабилизатор и даљинац са 3 дугмета и то све на кабл дугачак 5 метара:
      https://www.aukcije.hr/pics/321/3217260/20161105092059931912.jpg.768x0px.jpg

      • @ туризам,
        Исто као ја, само мој телевизор је био „EI NIS“. Црно-Бели.
        Не кажем ништа против твоје реченице, ако бих нешто казао, рекао бих да је одлична.

  4. Људи се иселили и гледају да се оправдају потпуно погрешним чињеницама.
    Ова власт у Србији јесте и дегенерична и трагична и ужасна и чак и ако нешто мисле да ће добро урадити за Србе, они те шансе немају.
    Власт у Србији није СРПСКА власт, побогу људи!
    Исељене Србе НЕ исељава „српска“ власт, него Америка у сарадњи са целим Западом.
    Правдате се непрекидно јер вам остаје неутешна чињеница коју не можете побити а то је да сте се иселили у државе које су од Србије направиле отпад.
    Није ваш осећај варљив. Једе вас и тражите оправдања због тога што радите за српске непријатеље и онда тражите оправдање где га нема.
    Нема српске власти и ви ту НЕ МОЖЕТЕ добити оправдање, па макар се обесили.
    Ако сте тако убеђени да сте паметни, да сте ви сами одлучили да напустите Србију, да сте правилно поступили, зашто онда кривите непостојећу српску власт?
    Иде ли вам у главу да је то америчка власт која је испред себе гурнула Србе истих квалитета које и ви имате?
    Нема разлике између српске власти данас и пребега.
    Можете се на ражњу окретати, то је праисконска чињеница.
    Ћутите тамо и радите. Гледајте да помогнете кад можете свом народу и изнад свега…
    НЕ ЈЕТЕ ГОВНА ВИШЕ!
    пичка вам материна фрустрирана
    Има међу вама и паметних људи, али другачије посматрају своје пребегавање. Знају шта је прави разлог и не серу по своме народу.
    Не качите ми се на коментар, јер нема те силе ни снаге која га може оповргнути.
    Једноставно, о овој голој истини нема шта да се расправља.

    • @ Крез, Слажем се,
      Нису сви мој случај.
      За исељавања у виду Печалбе узрок је тежак живот у родини. Не треба ни тада осуђивати оног који је отишао у недођију са намером за бољи живот. Прва емигрантска песма за коју сам чуо, била је „Туђината пуста да остане, таја од либето ме раздели“. Актуелна је и данас, у мом градићу је један мој комшија отишао у Њујорк и оставио девојку овде да пати док се не нађе неко да је утеши.
      Свака власт је алапљива, било краљевска, било комунистичка, било демократска…..
      Један мој ујак се на свом путу за Америку, јавио из Београда разгледницом дана 31.08.1910. године, на слици је приказан Хотел Москва, са поздравом. Адреса је гласила: Monsur Anto Jovan (oharktehi), Prishtina, (Turqie). Вероватно је морао да напише адресу на латиници, иначе порука је писана на ћирилици. Обрати пажњу да је адреса гласила на Турску, сви знамо историју. Могуће је да је оно „(oharktehi)“ значило „опанчар“. Оно „Jovan“ требало је да буде „Јовановић“. А деда ми се звао Анта, има анегдота о њему: Када је тада у Приштини владала нека велика болештиња, на свачија врата где је био болесник, писало је „карантин“, било је нормално забрањено да се ти људи мешају. Онда је један шалџија дошао код мог деде и рекао: „Бре Анто, овај твој кур је баш на итибар (угледан – на турском). На свака врата, курАнтин“.
      На нашу жалост, од овог ујака (и још од једног), после неколико година стигле су само слике са сахране, из Чикага држава Илиноис.
      Немају сви богату родбину у Америци.

  5. Ти се разумеш у истину ко Марица у кривака.

    Управо је обрнуто: ви тамо радите за српске непријатеље и за пропаст Србије и српског народа. И то за скоро бадава, за 200е месечно. Ало бре метар дана за 200 е, хехе. Музу вас, ви диринчите и само стварате веће проблеме и себи и својој деци.

    Па овде бре сваки онај што преврће хамбургере по Мекдоналдсу прави стотку дневно, молер прави нпр 200 кинти дневно, а један обичан водоинсталатер наплати замену славине $500-600. Заврши посао за два сата и још га частиш 5 банки. Дневно може барем 3 таква посла да заврши.

    Ко је отишао одатле, е тај ради за себе, за сопствену и будућност своје деце. Лова коју прави није ни битна, битно је да је растерећен, да му је лагодно, забавно, удобно и лепо бре.

    • Turizam vidi se da si jos nov u inostranstvu. I ja sam u pocetku bio zadovoljan al kad sam poceo da sabiram i oduzimam sta sam dobio i izgubio sve je to beskorisno. Radis za buducnost svoje dece. Pa tamo izgubis decu. Ona vise nemaju nista sa tobom, a sto ces da se nauzivas sa njima radeci u mecdonaldsu.

    • Па Рајко јебатка ако изгубиш децу, то је само до родитеља, а не до иностранства или окружења. Уосталом, нормално је да деца иду својим путем, а већ избором окружења радиш за своју децу. Ако свесно и намерно одгајаш децу у трулој и пропалој држави, јасно је шта сим им спремио и шта их чека у животу.

      Иначе већи део свог живота сам живео по разним иностранствима на неколико континената, тако да сигурно нисам нов, нигде.

    • @ туризам,
      Ја као егоиста волим да су ми деца поред мене. Да ми пруже задовољство самим својим присуством. Наравно, њихово присуство ствара величанствене догађаје и слике које ми улепшавају живот, такође и поправљају смисао људског рода.
      Међутим уколико то моје задовољство кошта да деца треба да се пате као робови као ја, препоручујем им да иду на друго место да буду робови, да ја то не гледам.

  6. Pa u svim medijima se vodi kampanja za iseljavanje reklamirajuci neke plate koje bi u Srbiji nesto i znacile ali su bedne za zemlje koje se reklamiraju. Covek koji je u Srbiji i kome medija govore da je sve u Srbiji izgubljeno veruje u te price,. Ja sam vec 20 godina u inostranstvu radio sam svo vreme u svojoj struci i smatram da sam pogresio sto sam otisao. A otisao sam zbog prpagande koje se vodila jos u osamdesetim. Sve je bila prevara ali to shvatis tek kad prodje vreme. Ustvari ako ti je sve u zivotu da vozis malo bolja kola onda i treba da napustis zemlju.

  7. Ако све меримо новцем онда и припадамо западу а ако у нама постоји неки други систем вредности онда нема друге, него остати, трпети и борити се. Ја остајем, са вером у Бога, док ме Србија физички не истера или законима одрекне као што се већ догађа на Косову и Метохији са оно мало нашег народа. Тада ћу се и ја одрећи ње као лошег животног концепта и бићу само Божји. Сви имамо удела у сопственој пропасти.

  8. Turizam, tu su oni ali odrasli u okruzenju koje nema veze sa nama., tako da su kao hiljadama kilometara daleko. Odrasli bez deda baba i rodbine u drustvu koje mozda aje neke mogucnosti za posao ali ti oduzima identited i ostavlja te na kraju samog. Ta deca su deca tog drustva ma koliko ti mislio da su tvoja. E sad ako mislis da su i ostala deca u tim drustvima srecna zasto je pojava depresija i ostalih poremecaja proporcionalna ekonomskoj razvijenosti drustva. Mladi ljudi trenutno ne vide zivot toliko optimisticki koliko misimo. Tako da se treba zapitati sta je trulo drustvo. Ljudi u tim drustvima nisu izlozeni negativnosti medija kao nasi pa opet ih ne vidim zadovoljne.

  9. Шта да ти кажем, сам си бирао где ће деца да ти расту и у којим околностима. Па шта, човек се рађа и умире сам, али не примећујем да овде остављају човека самог.
    И нема ЛАПОТ.

    • Moje iskustvo sa zivotom u Americi je vrlo lose. Kao prvo , pored sve dobre volje , ne ulazi se u Ameriku tek tako i ti to vrlo dobro znas. Kao drugo u Americi ne rastu dolari na granama drveca. Plate su ogromne za poredjenje sa nasim platama ali nikakve za zivot tamo. U Klivlendu , gde sam malo duze boravio , video sam da i domace stanovnistvo (ako ih tako mogu nazvati jer domaceg stanovnistva tamo ne videh puno) radi po dva posla da bi preziveli. Ali najgore je to sto je Amerika svet drugog mentaliteta. Ujutru , sve vrvi od gizve. Prodje pola sata – nigde nikoga , svi su na poslu. Dodje vreme za pauzu na poslu – guzva po gradu i nigde mesto u restoranu a onda posle pauze opet sve pusto. Tamo nemas vremena za sebe , ceo ti dan uzima poslodavac. Da nadjes neku , za nas rezon , pristojnu zensku – nema ni govora. Jos od malena ih uce da je novac sve u zivotu. Zato njihove devojke masovno jure samo situirane i zanimljivo – vremesne ljude. Dali su u braku – koje to veze ima za njih. U restoranu , ako imas pola plate za bacanje da izadjes tamo , sreces neizivljene ofarbane starcice koji se kljukaju sredstvima kao sto je „viagra“ i u njihovom drustvu devojke koje mogu da im budu kcerke. Niko se za to ne uzbudjuje – to je normalno. Kriminal – na svakom koraku. Obicni ljudi na ulici – totalni debili. Nikad , ali nikad te nece prihvatiti. Da te kolega pozove kod sebe kuci – taj film neces da gledas. Jedina mogucnost za druzenje su nasi ljudi svih nacionalnosti. Obradujes im se , druzite se malo , sve dok te nesto debelo ne zajebu. Ostaje ti samo – kuca – poso – kuca – poso… i da sanjas kako ces da uzivas kad dodjes natrag u Srbiju gde ti se svi dive zato sto – nije sala – radis u Ameriku.

  10. Твоје искуство ем ужас ем тако погрешно и неистинито. Али таксативно, ставку по ставку.
    Сад, не мислим ја да си ти намерно слаг`о, јок, него ти се само тако чинило и причињавало, јер си све посматрао из сопствене перспективе.

    • Napisao sam ono sto sam video i doziveo. Nemam potrebe da lazem kako mi je bilo kao u raju i kako sam tamo vozio „masarati“ a sa prozora petosobnog stana gledao Meksikance kako ciste moj travnjak. I nisam napisao sve. Kad bih samo mogao da nasim ljudima objasnim sta je Amerika mislim da bi drugacije razmisljali o Srbiji. E sad , primedba da „pravu“ Ameriku nisam ni video nego samo „geto“ koji mi je bio dostupan…. neznam koliko stoji. Po toj logici ljudi iz Amerike bi trebalo da vide kako zivi Karic, Miskovic i drugi bogatasi…pa da steknu „pravu“ sliku o Srbiji. Niko nas sa Balkana tamo ne ceka rasirenih ruku da nam pokloni bogatstvo koje smo ranije gledali na filmu. Amerika koju sam opisao je ono sto naseg coveka tamo zaista ceka. Ja drugu nisam video. Radio sam kao prodavac u cvecari , u fabrici auto guma i u firmi koja razvlaci internet prikljucke. Posla zaista ima , ali sa platom koju sam zaradjivao , ziveo sam odprilike kao ovde radnik sa 30000 dinara. Nista bolje. Tri puta su mi pljackali stan. Jednom , usred bela dana…..

Оставите коментар