(Фото: GettyImages)
(Фото: GettyImages)

Три године од пада хеликоптера Војске Србије, још увек нико „није одговоран“ за смрт седам особа

Београд – На данашњи дан пре три године у близини Београда срушио се транспортни хеликоптер Ми-17 Војске Србије. У тој несрећи је погинуло седам људи.

 

Срамота тужилаштва: Нема кривичне одговорности за пад хеликоптера

Хеликоптер се срушио 13. марта, нешто пре поноћи, у ширем рејону аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину, на повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара.

У летелици су погинули пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.

У јавности се водила расправа о томе због чега је хеликоптер, упркос сложеним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром а не на војни аеродром у Батајници или хелидром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.

Петнаест месеци након пада Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да неће бити покренут кривични поступак против особа које су учествовале у припреми и извршењу задатка.

Како је Тужилаштво навело, Комисија за основно испитивање удеса и Комисија за испитивање ванредног догађаја нису утврдиле да је то дело изведено из нехата или са умишљајем.

 

У предистражном поступку установљено је и да је у ланцу командовања било пропуста, али да они немају кривично-правну тежину, већ евентуално дисциплинску.

 

 

 

Бета

2 коментара

  1. Трагично је то што су хеликкоптер и посада, непосредно пре слетања на “Н.Т.“
    били предпочињени цивилној контроли летења – цивилима, а што не може
    и није ни по једној процедури ни једне озбиљне војске у свету.
    У просторијама цивилне контроле лета морао је бити присутан војник, нарочито официр за безбедност, чија је првенствена дужност да се стара о безбедности летилице и посаде.
    Од војника никог није било, и зато је цвилна контрола лета могла врло несмотрено да врши неку врсту психолошког притиска на пилота, пок. Омера Мехића, тврдњом како је све организовано за дочек и преузимање болесника.
    Таквом тврдњом, а у немогућности да се непосредно посаветује и затражи мишљење од свог првопредпостављеног, а нарочито официра за безбедност,
    пок. Oмер Мехић се одлучио за слетање на аеродром “Н.Т.“?!
    Остаје нејасно због чега је контрола лета била толико и тако сугестивна у односу на пилота, и тако га психолошки омела у правилном доношењу одлуке?!
    Задатак контроле лета је да приземи летелицу, а не да “убећује“ пилота и тако га
    омета у правилном доношењу одлуке о времену и месту слетања.
    Пилот је, по наређењу Војске, требало да слети на Батјнички аеродром, јер је тај
    аеродром опремљен опремом за слетање у отежаним условима, а и посада је била
    увежбана да слеће на тај аеродром у таквим условима!
    Међутим, “неко“ , преко цивилне конторле лета – “наређује“ пилоту да слети на
    аеродром “Н.Т.“, иако овај аеродром нема потребну опрему за приземљење летилица у отежаним мето условима и екстремно смањене видљивости.
    Ко је и по чијем наређењу нарушио ланац командовања – заобишао Начелника
    Генералштаба, па и Врховног команданта?

    Драган Славнић

  2. Mir mir mir niko nije kriv salata pecenje dobro pomirenje! Kao mali pioniri!

Оставите коментар