U smiraj srpske države a u jeku novog priznanja za Vučića, i to onog koje Dačić već ima u svom posedu – nagrade „najevropljanin“ – u zemlji u kojoj se živi veoma loše rodilo se par novih istina. Prva je da se na Kosmetu živi fantastično, i to na onom…
U geopolitici vladaju pravila slična onima u srednjoj školi. Naravno, ne mislim na elitne srednje škole, već na one koje su pre svega „škole života“, u kojima se nauče pravila ulice. Ukoliko vam u ponedeljak udare ćušku,a vi istrpite, u utorak će vam uzeti novac iz džepa a u sredu…
Nemamo vitalnost naših predaka, i šanse su nam na minimumu, posebno sa političkim i medijskim elitama koje vladaju Srbijom za strani interes. Javnost je često mišljenja da nema ničeg čudnovatijeg od sadašnjosti i da se ono što se danas događa nikad ranije nije dogodilo. Često se misli da je sadašnjost…
Naša kultura, slobodarski duh, nacionalni pisci koji su se rađali van granica države – sve što smo bili i jesmo biće zanavek izgubljeno. Pošto se pročita tekst Zorana Ćirjakovića o terminu „Srbijanac“, teško je oteti se utisku da je u pitanju interesantan tekst o gorućoj temi, koju mnogi ne vide…
Drugosrbijanski identitet je nastavak titoističkog jugoslovenskog identiteta, tako da je novi srpski identitet jugoslovenski u malom. Kada se sučele dva kulturna i nacionalna identiteta, pobedu odnosi jači kulturni model. Veća i snažnija kultura obično ima prednost nad manjom u kontekstu širokog prihvatanja, što, naravno, ne znači da manja kultura nestaje.…
Ova neverovatno simpatična priča o premijeru i vicepremijeru i njihovim svađama toliko zabavlja da je to teško rečima iskazati. Počevši od nameštanja, preko „iznenađenja frapantnim otkrićima“, do izigravanja „strašnih“ državnika koji drže svu moć u svojim rukama. Ma neviđeno, ne zna se ko je interesantniji. Da je Vučić nadigrao Dačića,…
Inspirisan pravim umećem novinarke „Blica“ koja nam je u svom tekstu „Najskuplje srpske reči: od Kosova do ognjišta, preko Moskve“ [1] vrlo nadahnuto uz par prigodnih fotografija objasnila da smo lopovi, kriminalci i mitomani, uz to i željni smrti, reših da i ja napišem „vodič“ po ugledu na spomenutu „novinarku“.…
Nije jedina sila ona iz inostranstva, ma koliko našim političarima tako deluje. Narodna motka je mnogo bliža. Ništa gore nego kad čovek prokocka bogom danu priliku da uradi nešto važno. A takvih prilika nema puno u životu. Takva je prilika zadesila Nikolića, Vučića, Dačića, Vulina i Drecuna. Pominjem njih namerno…
