Уплакана "омладинка" (Фото: Телеграф)
Уплакана "омладинка" (Фото: Телеграф)

Беспослена младост Србије

Београд – „У Србији је незапослено 31,2 одсто младих, што је два и по пута више од опште незапослености“, изјавио је директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић.

Он је на скупу Млади у неформалној економији рекао да је стопа незапослености младих у Србији већа од европског просека, где износи око 18,5 одсто.

Мартиновић је рекао да све више послодаваца и инвеститора тражи младе људе за запошљавање, али и имају замерке да велики број људи нема адекватна знања.

Проблем је, како је истакао, ниска стопа радне активности и запослености младих, а велики број младих има статус неквалификованих или полуквалификованих.

„Висок проценат младих, око 16,5 одсто, нити ради, нити се школује“, рекао је Мартиновић и додао да је у евиденцији НСЗ око 23 одсто младих до 30 година, а да млади просечно чекају на посао две године.

Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић рекао је да та унија има задатак да помогне младима да се лакше запосле, у сарадњи са државом и синдикатима.

Према истраживању које је спровела Унија послодаваца, у коме је учествовало око 1.200 испитаника, млади не познају права која могу да остваре на тржишту рада и висок је проценат оних који би прихватили да раде без уговора.

„Само 15 одсто млађих од 30 година не би прихватило да ради на црно“, наводи се у истраживању и додаје да је нужно инсистирати на смањењу неформалне економије кроз успостављања привредног амбијента који ће подстицати раст приватног сектора.

Без уговора о раду спремно је да ради 16,39 одсто, а око 58 одсто испитаника је одговорило да би прихватило да ради на црно уколико нема другог избора.

Исплату дела зараде на руке, а не преко рачуна, прихвата 70,2 одсто младих, док на овакав начин исплате није спремно 18,2 одсто испитаника, показало је истраживање Уније послодаваца.

Званична статистика каже да је у Србији незапослено свега 13,8 одсто људи, док просечна плата прелази 400 евра, али када се загребе испод површине, испоставља се да статистика и није баш тако егзактна наука, пише „Дојче веле“.

„Нагли пад незапослености, кажу, могао би да се очекује у земљама са изузетно високим стопама раста, од шест до седам одсто, али не и у земљи у којој привредна активност стагнира. Тај пад незапослености би морао да се одрази на повећање бруто друштвеног производа, на потрошњу грађана и повећање пореских прихода“, објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Стопа незапослености у Србији у трећем кварталу 2016. године је смањена на 13,8 одсто, а од 450.000 незапослених две трећине посао тражи дуже од годину дана, саопштили су сарадници Економског института у Београду.

А Мудис задовољан

Агенција за оцену кредитног рејтинга Мудис повећала је кредитни рејтинг Србије са „Б1“ на „Ба3“ уз стабилне изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга, саопштило је Министарство финансија.

Основни разлози побољшања кредитног рејтинга Србије су фискална консолидација, смањење јавног дуга и убрзани економски раст.

Агенција наводи да су се позитивни фискални трендови одразили на дефицит опште државе који је у 2016. години износио 1,4 одсто БДП, далеко испод циља од четири одсто БДП, како је првобитно планирано Законом о буџету за 2016. годину.

Општа бежанија

Прошле године је Србију напустило рекордних 58.000 људи, међу којима је 9.000 са факултетском дипломом и вишим научним и стручним звањима. Србија је на шестом месту листе земаља са највећом стопом незапослености међу младима, речено је данас приликом представљања извештаја „Људска права у Србији 2016“, Београдског центра за људска права.

Љ. Ивановић / Вести

Оставите коментар