(Фото: Србија данас)
(Фото: Србија данас)

Држава опет изиграла паоре – прођоше и жетва и сетва, обећане помоћи нигде

Београд – Једино Општина Србобран помогла ратарима обезбедивши бесплатно семе пшенице.

Да није било општине Србобран и њене добре воље да помогне својим пољопривредницима да, након силних губитака у суши, ових дана ваљано засеју њиве, сви би паори били изиграни и по ко зна који пут преварени.

Колико је познато, у Војводини је само србобранска општина поделила семе пшенице ратарима, а остале локалне самоуправе нису предузеле ништа, већ се чекала обећана помоћ државе, али, колико видимо – узалуд.

Заседали су чланови влада, најпре републичке, па покрајинске, па су одржане и заједничке седнице на чијем је дневном реду била суша, односно њене последице и могућности да се пољопривредницима олакша јесења сетва и ублаже губици, али се од тога даље није одмакло.

Још увек нема ни званичне процене штете (а незванично се рачуна преко милијарде евра), а камоли помоћи.

Министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић, подсетимо, изјавио је пре две недеље, након заједничке седнице влада Србије и Војводине, да су већ почеле да се примењују две мере за ублажавање последица овогодишње суше.

„Једна се односи на набавку семенског материјала за јесењу, а потом и пролећну сетву, а друга на субвенционисане краткорочних кредита које држава помаже и где снижава каматну стопу, како би се могла завршити јесења сетва“, казао је он.

Како је додао, наредних недеља биће могућа и повољнија набавка горива и другог репроматеријала, „коју ће Министарство пољопривреде да помогне финансијски“.

Недимовић је казао и да су чланови две владе разговарали и олакшицама при плаћању накнаде за одводњавње, прецизирајући да се са Министарством финансија ради на проналажењу начина да се то спроведе.

Да ли је неко, осим Србобранаца који су покренули самосталну иницијативу, добио семе за јесењу сетву? Субвенционисани краткорочни кредити су постојали и пре седница владе, нису нова мера. Да ли је ратарима стигло јефтиније гориво и ђубриво? Да ли су опроштене накнаде, ПИО доприноси…? Колико је јавности познато – не. А на примеру Србобрана видело се да се штошта могло учинити.

„Пољопривредници који имају активни статус, газдинства до два хектара и пребавилиште на територији општине Србобран имали су право на помоћ у виду семенске пшенице. То је била помоћ за мање пољопривредне произвођаче, који су и најугроженији. На располагању су биле 82 тоне семена, за око 150 пољопривредника са територије општине“, каже за „Агросмарт“ Реља Курјачки, члан општинског већа задужен за пољопривреду.

Семе пшенице је, како каже, обезбеђено од донатора, и посејано је иако је оптимални рок за сетву 25. октобар.

Према речима Курјачког, у плану су сличне акције и за пролећне пољопривредне радове на територији ове општине.

На северу Бачке, али и у другим деловима Војводине, сличних иницијатива није било. У атару Жедника у току је сетва, али већ је добар део површина науштрб пшенице преузела уљана репица, која је, кажу ратари, исплативија па можда и сигурнија од хлебног зрна.

„Сетва пшенице је при крају, а обећана помоћ је изостала. Лепо је време, кукуруз је скинут и кренуло се у сетвене послове, а није се чекало јефтиније гориво, ђубриво и семе које су најављивали надлежни и у Покрајини и у Републици. Од тога није било ништа, а много би нам значило да смо имали субвенционисан репроматеријал након огромне штете коју смо летос претрпели. Знало се пре три месеца шта нас чека“, каже за „Агросмарт“ пољопривредник из Жедника Мирослав Ивковић.

По његовим речима, био би најефикаснији начин да држава помогне пољопривредницима да је дала 30 одсто субвенционисано ђубриво, гориво без акциза и семе. Овако, пшеница је посејана али је агротехника, и она основна, изостала па ће бити и принос умањен, каже он.

Коментаришући намеру државе да помогне паорима тако што ће умањити накнаде за одводњавање, а без других мера помоћи, Ивковић оцењује да је то бацање прашине у очи.

„Ако би нам пролонгирали ту обавезу на годину дана ништа не бисмо добили јер би нам потом стигло и одводњаванеј на наплату, и то у двоструком износу, тако да нам не би била нека олакшица“, вели он.

Уљана репица има купца по доброј цени

Мирослав Ивковић каже да је све више површина на северу Бачке под уљаном репицом.

„Пшеница је 16 динара, а уљана репица 41 – 42 динара, то се не може поредити. Ове године је била велика потражња за репицом. Купују је и они који се тиме не баве већ само тргују пољопровредним пороизводима. Значајне количине су извезене“, каже он.

С. Глушчевић / Агросмарт

Оставите коментар