(Фото: Србија данас)
(Фото: Србија данас)

Србији све више прети бела куга: Рађај децу да гладују

Београд – Србију мори бела куга, а руком одломљено парче белог хлеба и једна паштета доручак су малишана на дечјем одељењу врањске болнице. Ова фотографија за час се раширила друштвеним мрежама, коментара је много, а сви су сагласни да ће у српским болницама и здрав оболети.

„Ако овако хранимо децу којој треба много више снаге како би оздравила, шта тек ми остали да очекујемо“, један је од многобројних коментара на фотографију.

Нажалост, ни исхрана у породилиштима није ништа боља. Очајне труднице постављају фотографије оброка по друштвеним мрежама. Кажу да то чине „јер не верују у оно што виде“. Тањир с једним парчетом саламе, сира и хлеба или салвета са неколико кексића и шоља млека често су доручак новопечених мајки.

Породиља на кексу

„Изгледа да живимо у заблуди када мислимо да нам је потребна разноврсна и квалитетна исхрана док дојимо наше тек рођене бебе“, стоји у опису фотографије полупразног тањира једне мајке из породилишта у Вишеградској у Београду. Друга је испричала да је три дана у породилишту живела на кексу и гризу јер ничег другог није било.

У породилиштима кажу да се јеловник прави у складу са материјалним могућностима. Такође тврде да се строго води рачуна да у њему буду протеини, угљени хидрати, воће и поврће. Међутим, те тврдње не одговарају фотографијама из српских породилишта. Осим лоше исхране, труднице и породиље се боре и са неусловним купатилима и хигијеном на веома ниском нивоу иако је посебно важна за жене које су тек родиле. Често се дешава да породиље из сала смештају по хладним ходницима јер места у собама нема за све.

Детињство уз бубашвабе

Бубашвабе су саставни део у већини здравствених установа. Док се одрасли грозе, деци су можда интересантније јер боравак у болници лакше прође уз кућне љубимце. На хируршком одељењу у Дечјој универзитетској клиници у Тиршовој уз попуцале зидове са којих отпада малтер, прозоре поред којих је укоченост од промаје загарантована, живи и широк избор буба у соби за децу узраста до две године.

За родитеље смештаја нема. Спавају на столицама поред креветаца. За мајке у новосадској дечјој болници на одељењу за бебе нема ни столица. Оне спавају на поду. На интернету су освануле и фотографије одељења педијатрије КБЦ Земун, уз коментаре родитеља да је тамо легло заразе.

Закон о помоћи мртво слово на папиру: Бела куга најгора у 112 година

Српске власти хвале се суфицитом у буџету и из другог пута праве музичку фонтану, а министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић опет се јада како нација изумире. При томе власт жмури пред чињеницом да су и УН упозориле на сиромаштво и лош положај српске деце.

Прошла година је, каже министарка, демографски била најгора у последњих 112. Више више од 100.000 људи је умрло, а рођено је мање од 65.000. Чак је у срединама попут Новог Пазара први пут падао прираштај.

– На југоистоку Србије се на 1.000 становника роди девет беба, а у просеку умре 14 људи. Понегде имамо свега четири бебе на 20 умрлих. Има и општина попут Црне Траве где се десило да се 2013. није родила ниједна беба – баратала је бројевима министарка док су баш на том југу земље, на Дечјем одељењу болнице у Врању болесним малишанима дељени руком откинути комад хлеба и паштета.

Међутим, министарка тврди да осим финансијских проблема лошој демографској слици доприноси огроман број малолетничких труноћа с језивим последицама по фертилитет жена.

Нови закон о финансијској подршци породицама са децом најављује се већ три године. Закон је обећао бивши министар за рад и социјална питања Александар Вулин и препустио посао наследнику Зорану Ђорђевићу. Ђукић-Дејановићева најављује да ће до краја ове године бити донет тај документ који регулише исплату породиљских накнада и накнада пољопривредницама, родитељског додатка и накнаде за породиље ангажоване по основу ауторског уговора и уговора о раду.

Мањак топломера

Дечје одељење у ваљевској болници налази се у очајном стању. Ништа није реновирано претходних 40 година. Купатила су у очајном стању, а муку муче са сталним запушењима. Немају довољно топломера, кревета, душека, а о прозорима који дихтују могу само да сањају.

Блокирани рачуни 18 болница

У Србији су стално рачуни болница у блокади, а председник Управног одбора Коморе здравствених установа Србије (КЗУС) Георгиос Константинидис каже да је то овог месеца случај с 18 установа.

Те болнице не могу да плате лекове, материјал, струју и остало, а при томе су у опасности и од принудне наплате, па могу остати и без апарата и инструмената.

– Преко посебног трезорског рачуна запослени у овим установама добијају плате, али број установа које су у блокади расте. Тако ће бити угрожено пружање здравствене заштите становништву – рекао је Константинидис.

Представници веледрогерија изнели су податак да је дуг здравствених установа према њима тренутно око 100 милиона евра, с тенденцијом раста.

Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић оценио је да је „проблем наслеђен“. Није поменуо да је владајућа коалиција надлежна за здравство већ пет година и да је актуелни министар Златибор Лончар на том месту од априла 2014.

Као у ратној болници

Тешки бубрежни болесници на нишкој Клиници за нефрологију жале се на услове који личе на ратну болницу. Тешко им пада што је сала претрпана, а једна медицинска сестра брине о четворо болесника, али и што често нема пратећих средстава за укључивање и искључивање пацијената с хемодијализе.

А још горе је у панчевачкој болници. На фотографијама које болесници постављају на друштвене мреже виде се полупана стакла, зарђала колица, купатила као из хорор филма.

План одличан, али не ради

Министарка Славица Ђукић-Дејановић се хвали како је први пут седам општина на југоистоку Србије добило средства за пројекте поправљања демографске слике.

– Ми од 2008. имамо перфектну стратегију која се није примењивала. Политичка воља мора да се преточи у општине – нагласила је она.

Економиста Бранко Драгаш: Расипништво ван памети

Грађани на друштвеним мрежама коментаришу да у слику хлеба и паштете за болесно дете „стају сви ‘мигови’, Вулинова тетка, Дачићево певање Ердогану, Београд на води и Рејф Фајнс“ (британски глумац који је од Владе Србије добио око пола милиона евра за снимање филма).

Економиста Бранко Драгаш каже да новац иде и на стране инвеститоре који за отварање погона у Србији добију милионе евра, па после неколико годину оду.

– Ван памети је и да ова власт даје два милиона евра за музичку фонтану или пола милиона евра за обнову куће бана Јосипа Јелачића на Петроварадину, односно пет милиона евра за Сребреницу – набраја Драгаш.

Он истиче да је у Србији угрожено 4,3 милиона грађана који су на граници сиромаштва.

– Потпуна пропаст земље – закључио је Драгаш за „Вести“ и подсетио да мноштво пензионера издржава и децу и унуке, а пуно људи ради на црно за бедне накнаде.

Егзодус на Запад

– Док се власт бави испразним причама, прошле године не само да је било 38.640 више умрлих него рођених, него се чак 72.000 људи иселило на Запад. Овај негативни рекорд је последица непостојања економске, социјалне, демографске и сваке друге стратегије – оценио је Бранко Драгаш.

СТАТИСТИКА 2016. ГОДИНЕ
БЕЛА КУГА
Умрло 100.000
Рођено 65.000

РЕДОВНО ИДЕ У ВРТИЋ
Једно од 10 сиромашне деце

ИСПОД ГРАНИЦЕ СИРОМАШТВА
Свако осмо дете до 18 година

ФУНКЦИОНАЛНО НЕПИСМЕНО
55 одсто деце из сиромашних

А. Вучићевић / Вести

један коментар

  1. Koliko pismenih bez diploma ima, a koliko nepismenih sa diplomom, pa jos i takvi nepismeni sede u institucijama i odlucuju o tome ko je pismen,a ko nije.

Оставите коментар