Велики Бачки Канал (Фото: Зелена патрола)
Велики Бачки Канал (Фото: Зелена патрола)

Велики бачки канал: Нама је овде до Бога тешко (Видео)

Можете анализирати, пројектовати и планирати до судњег дана – каже Ратко Ђурђевац

Од јединственог грађевинског подухвата и поноса до срамоте и ругла за мање од 200 година.
Овај текст би могао и тако да се зове. Толико времена нам је требало да доведемо Велики Бачки Канал од најзначајнијег грађевинског подухвата у овом делу планете, до мртве воде која служи само као огромна септичка јама. Додуше, најактивнији у том уништавању смо у последњих 70-ак година, од појаве великих индустрија у насељеним местима поред канала.

Вујадин Ђурковић, мештанин Врбаса, се сећа да су се људи ту до 60-их година прослог века купали и уживали у каналу, да је тада канал служио својој сврси, наводњавању и одводњавању, повезивао је два велика пловна пута, Дунав и Тису као део система Дунав-Тиса-Дунав.

Канал су ручно копале хиљаде радника у периоду од 1793. до 1801. године. Пуштен је у рад 1802. године и до 1960-тих је функционисао беспрекорно. Од тада се канал загађује од великих загађивача, уз прећутну сагласност доосилаца одлука.

Све власти и све индустрије су окретале главу од проблема које су сами стварали. Царовала је (и царује) корупција – можеш да загађујеш, све док дајеш новац за загађење у буџет уместо у изградњу пречишћивача! Уместо да се улаже у пречишћиваче финансирају се фудбалски клубови, локалне манифестације…
Данас је канал несто сасвим друго од онога за шта је пројектован и замишљен. Поготово ако се зађе мало дубље, мало личније, ако се питају људи који живе у местима дуж канала.

Људи у Црвенки, Кули и Врбасу се деценијама боре против даљег загађења овог водотока али остаје велика мистерија како се, и поред бројних пријава, протеста грађана, опомена из ЕУ, са том праксом загађења и даље наставља. Ратко Ђурђевац, преседник Еколошког покрета Врбаса објашњава да је индустрија уља и биљних масти Витал највећи појединачни загађивач у Врбасу али и на целом каналу. Грађани и организације су против Витала и његовог руководства подносиле и подносе у просеку од 10-15 пријава годишње а могли би да подносе и свакодневно, узимајући у обзир да Витал свакодневно избацује непрерађену воду у Велики бачки канал. Витал има пречишћивач али га не користити јер је то за њих скупо.

Више од 30 година све комуналне и индустријске отпадне воде се уливају у канал без икакве претходне прераде. Тамо више нема живог створа, нема ни једног живог организма – каже др. Бранко Милановић са Природно математичког факултета из Новог Сада.

Укупно дневно загађење канала је око 350 м3/х. Количина која је за сада потребна да се измуљи да би канал профункционисао је око 400.000 м3. Уз додатак 350 м3 сваког сата. Коефицијент загађености је око 1.000 пута већи него у Дунаву код Новог Сада или Београда.

Др. Миљановић објашњава да проблем није у самој води, ње свакако ни нема толико, на неким местима вода у каналу износи свега 10-20 цм. Проблем је у муљу, у седименту. У количини седимента и количини и концентацији токсичних материја у самом седименту.

Да овде завршимо са бројевима и статистиком, да причамо о тим људима који живе поред отворене септичке јаме.

Грађани Врбаса који свакодневно прелазе, преко једног од 4 моста у Врбасу, су барем два пута дневно на „удару“ канала. Тамо и назад. Људи који живе поред канала описују мирис током летњих месеци као несносан. Опасност по њихово здравље и могућност оболевања од малигних болести је много већа него у другим у загађеним срединама. Они су такође свесни да је у цивилизованом свету срамота дозволити тако нешто. Рекултивација и поновно активирање каналске мреже би донело многоструке користи.

Ратко Ђурђевац има питање за надлежне шта се десило са 15 милиона евра који су били намењени за изградњу централног пречишћивача отпадних вода!? Радова нема!? Одакле ће се сада створити паре за наставак тих радова и за радове на измуљивању канала!?

Постоји много нелогичности у целој овој причи али исто тако и пуно воље и одлучности људи из ових места да поправе своје услове за живот. Овде би требало да се ради о доброј ствари за све. За људе који тамо живе, за привреду целе регије кроз обнову и улагање у каналску мрежу, за животну средину.
Питање за надлежне. Животна средина – средина у којој се живи!? Животна средина подразумева средину у којој је могућ живот! Врбашани имају право на достојанствен живот, без смрадова и без опасности по здравље грађана.
Можете анализирати, пројектовати и планирати до судњег дана! – закључује Ратко Ђурђевац, председник Еколошког покрета Врбаса.

Дино Мујановић, новинар сарадник, Војвођанска зелена иницијатива

Емисију „Врбас – Нама је овде до Бога тешко“ из документарног тв серијала „Зелена патрола на делу“, можете погледати на yоутубе каналу Војвођанске зелене иницијативе:

Оставите коментар