(Фото: Тинксток)
(Фото: Тинксток)

Броје се паре, а ми још не знамо ни одакле гас

Београд – Док неки политичари и медији већ рачунају колико ће пара Србија зарадити од транзита гаса Турским током, крак тог гасовода је заправо потпуно неизвестан.

И у овој ствари Србија зависи од много већих играча.

Пропаст гасовода Јужни ток условила је нове калкулације Србије око осигурања енергетске безбедности. Требало би одмах рећи да је Србија у овом погледу земља која нема практичне могућности да на било који начин самостално решава проблем и да он углавном зависи од других далеко већих играча.

Као трачак наде се тако појавио пројекат Турски ток, иза којег пре свега стоје Русија и Турска, и који би можда могао представљати решење и за српско снабдевање гасом. Међутим, и ту се прича понавља, јер се Турски ток на границама Европске уније сусреће са сличним прописима и проблемима са којима се сусрео и Јужни ток. Иако су поједини српски званичници најављивали да ће Турски ток пролазити и кроз Србију, то је за сада ипак рачун без крчмара.

Турски ток за Србију може бити значајан само ако неки крак гасовода прође кроз Србију, каже за ДW Слободан Ружић, директор консултантске фирме Енергy савинг гроуп (ЕСГ). „Међутим, како је тај сценарио неизвестан, Србија би требало да се бави тренутним приоритетом и драго ми је да видим да се ту нешто ради заједно са ЕУ. Јер за нас је врло важно да се у врло кратком року заврши спајање гасовода Ниш-Димитровград. Тако бисмо добили и јужни правац снабдевања, а не само преко Украјине и Мађарске, а постоје озбиљне назнаке да тај правац може бити затворен“, каже Ружић, који је раније био заменик министра енергетике.

Иначе, министар рударства и енергетике Александар Антић је недавно изјавио да ЕУ заједно са Србијом ради на том пројекту и да ће га Брисел преко ИПА фондова подржати са око 50 милиона евра.

Мали маневарски простор

Са друге стране, економска аналитичарка Ружа Ћирковић има утисак да Србија мало тога ради на обезбеђивању алтернативних праваца за снабдевање након 2019. године, што је тренутак када може бити обустављен доток гаса преко Украјине и Мађарске.

„Али морам да приметим да маневарске могућности Србије у том смислу нису велике“, каже она за ДW. „У овом тренутку можемо само да се уздамо у добре везе са Русијом и да ће нама гас бити обезбеђен. А при томе постоје процене да појачане потребе Европе за гасом неће задовољити ни Северни ток 2 и Турски ток, већ да ће бити потребно обезбедити и неки трећи правац снабдевања.“

Како сада стоје ствари, Турски ток иде само до Турске, истиче Слободан Ружић. „Мислим да нико не зна како ће се ствари даље развијати. То најпре зависи од ЕУ, никако од нас. Ако се ЕУ, Русија и Турска договоре, онда ће доћи на дневни ред питања трасе, кракова тог гасовода… Уколико тог договора не буде било, нико неће тај крак гасовода градити само због Србије, јер је то превише скупо и непотребно.“

То, међутим, није спречило српске политичаре и поједине медије да пусте машти на вољу. Неки од њих су малтене кренули да броје новац који ће Србија приходовати од изградње тог крака, као и од транзита гаса кроз Србију. „То је можда згодно за политичке популистичке најаве, али са енергетске тачке гледишта нема основа да причамо ни о техничким, а камоли о финансијским детаљима“, јасан је Ружић.

Србија у „ЕУ пакету“

Нити смо проблем, нити неки велики и одлучујући потрошач гаса – тако укратко каже Ружа Ћирковић. Али земља свакако може да профитира када већи буду решавали свој проблем. „Јер неће ЕУ сигурно оставити Мађарску без гаса. Ако се реши питање Мађарске, решиће се и питање Србије. Такође, Бугарска је, рецимо, жртвовала своје интересе када је реч о Јужном току, а претпостављам да је због тога свакако добила неке гаранције да ће бити решено питање њене енергетске безбедности.“

Ако се вратимо у реалност, она каже да ће за Србију још дуго времена кључно бити снабдевање руским гасом. „Врло мале количине можемо да разменимо са западном Европом, и то у случају неких хаварија“, истиче Слободан Ружић. „Тренутно се наше снабдевање одвија уз доста техничких проблема и трошкова, али су ти проблеми значајно ублажени прављењем складишта Банатски Двор.“

Ружић потцртава значај повезивања Ниша са Димитроврградом, самим тим и са Бугарском. Такозвани интерконектор би требало да буде у функцији 2020. године. „Тај наизглед мали, али важан пројекат, омогућиће да се на средњи рок обезбеди и диверсификација нашег снабдевања енергентима. И то ће зависити од других међународних пројеката. Видећемо да ли ћемо из тог правца моћи да добијамо, рецимо, алжирски или азербејџански гас“, закључује Ружић.

Дојче веле / Б92

2 коментара

  1. Јасно је да се повезивање гасовода са Србијом из Турске мора урадити преко Грчке и Македоније. Јасно је и да су Грчка и Македонија вазали ЕУ и да они морају као Бугарска да послушају свог окупатора, па не дозволе да Турски ток уђе у Србију.
    Слободан Ружић нема намеру да објасни зашто му је важан гасовод који прихвата правац из Бугарске? Каже „Србија би требало да се бави тренутним приоритетом и драго ми је да видим да се ту нешто ради заједно са ЕУ“. Може да му буде драго само због његове фирме, али ако је грађанин Србије, не може као таквом да му никако буде драго. Зато што и тај крак према Димитровграду може да буде лако промашена инвестиција. Промашена за Србију, али за његову „консалтинг“ фирму никада неће бити промашена, зато што ће он све консалтинге да наплати.
    Тај Ружићев интерконектор на граници са Бугарском ће бити у функцији 2020. године, а Ружић није сигуран чему он служи – да ли за Алжирски, или за Азербејџански гас. Али му је пријатно што ће Србија 50 милиона евра ИПА помоћи потрошити на промашену инвестицију транспорта гаса из Америке или Азербејџана, који је гас много скупљи од Руског. Можда ће Алжирски гас да се транспортује преко сателита, а Србији ће зарачунати само реалне трошкове.
    Ових 50 милиона је добра илустрација српским корисним идиотима како изгледа бесплатан сир у мишоловци.
    Иначе, овај ИПА приступни фонд намењен је мајмунима који су кандидати за приступ Европској унији. За период од 2007. до 2013. године, било је обезбеђено 1,4 милијарде евра само за Србију. Чак је и од тог сира у мишоловци Србија преузела само део, зато што су Европски Мудраци измислили да Србија мора направити пројект како да се те паре потроше. А пројект се углавном односио на побољшање живота сексуалних мањина, родну равноправност, јачању цивилног друштва и сличне перверзије. За неку инвестициону изградњу, могло је да прође само као ове промашене инвестиције гасовода које диктира ЕУ из својих ниских побуда.

  2. ИПА фонд, популарно назван „Предприступни Фондови“, енгл. Instrument for Pre-Accession Assistance, успостављен је од стране Савета Европских Мудраца, уредбом бр. 1085/2016 од 17. јула 2006. године.
    Објашњено је уредбом да су приоритети овог програма пружање помоћи земљама корисника у испуњавању ПОЛИТИЧКИХ, ЕКОНОМСКИХ и других КРИТЕРИЈУМА који се односе на усвајање правних тековина ЕУ. (има још).
    Лепо спаковано у обланде, али је веома јасно, упркос научном изражавању:
    1. Политички критеријуми (уступци): Прављење Бриселских споразума, Извињавање председника Србије Хрватима, Слање Вучића на топлог зеца у Сребреницу, Усвајање накарадних закона у скупштини Србије, Милицијска и војна заштита перверзних парада у Београду, брукање да Влада финансира Невладине организације………. На пример, замислите само колико кошта да неког родољубивог посланика СНС убедите да гласа за усвајање неког перверзног закона.
    2. Економски критеријуми (уступци): Условљавање на кога страног извођача утрошити дати кредит, Реструктурирање великих државних предузећа да би била ослабљена и лакше купљена, пример: „Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, објаснио је да је фактички почело реструктурирање овог јавног предузећа које ће остати јавно и формирати два привредна друштва – предузеће за транспорт и дистрибуцију, што је услов за отварање поглавља о енергетици у разговорима са ЕУ“. Ето, ЕУ даје УСЛОВ да се једна јака фирма подели на ДВЕ фирме. Зашто? Да би од јако направили слабо.
    „Учлањење“ у Европску Енергетску Заједницу, везивање себи руку са надом да ће ти бити боље. Дебилно, проучите овај цитат: „Упозорење заменика директора секретаријата Енергетске заједнице Дирка Бушлеа који је без пардона поручио нашим енергетским властима да „неусклађености морају бити отклоњене до 1. јула 2015. Ако то не буде случај, Секретаријат је позван да покрене процедуру у оквиру које би могло да се утврди да Србија озбиљно и континуирано крши обавезе из УГОВОРА о ЕНЕРГЕТСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ. Даље настављање неусклађености могло би водити увођењу САНКЦИЈА”, рекао је високи гост из ЕУ.“.
    3. Други критеријуми (уступци): Шта да вам причам даље, нема смисла, потрошићу много папира.

Оставите коментар