Кромпир (Фото: Глас Русије)
Кромпир (Фото: Глас Русије)

Да ли Србија увози и помфрит?

Чачак – Уз стално смањење сетвених површина и укупног рода у пет последњих година увоз кромпира у Србију био је чак 26 милиона долара већи од извоза, објавила је Политика у штампаном издању.

 

Србија опет увози кромпир

Иако нашу земљу одликују веома повољни агроеколошки услови за гајење кромпира уз традицију од 212 година, из лета у лето бележи се смањење површина под овом културом, у науци проглашеном за биљку будућности. Кромпиришта су са 100.000 хектара (1970) сведена на 40.000 (2016), па је просек у минулих 12 лета (2005 – 2016) био 52.000 хектара, уз годишњи пад од 2,28 одсто. У свету се, истовремено догађа стопа раста од 1,28 процената.

,,Површине под кромпиром 2016. године, у односу на 2000. када је ступила на снагу забрана извоза нашег кромпира у земље Европске Уније због појаве прстенасте трулежи, смањене су чак 42,71 процената. Иако је 2012. укинута речена забрана, поља под кромпром и даље су све мања. До овако опадајућег тока дошло је првенствено због неисплативости производње, неодговарајућег избора сората а највише због лоше економске политике у аграрној области“, каже за „Политику” др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Род у Србији последњих 10 година јесте око 790.000 тона по сезони, уз смањење укупног приноса од 2,74 одсто из године у годину. Из нанизаних података назире се српски просек од 15,1 тона по хектару, док је у свету 18,2 тона (Белгија 47 тона, Француска 45, САД и Холандија 44, Немачка 42, Велика Британија 40…).

,,Да би се зауставио пад производње неопходна је помоћ наше државе: улазак страних улагача у посао прераде или подстицај домаћим фабрикама да прошире садашње и подигну нове линије. Тако би се подигла сигурност српских кромпираша за пласман. Повећање површина неминовно би увећало и приносе по хектару, уз обавезну промену произвођачких навика: морају да користе квалитетан, безвирусни садни материјал, благовремено примењују све агротехничке мере поготово наводњавање у критичним периодима и унапређују знање и технологије.“

Професор Влаховић оцењује да би Србија, „после укидања забране извоза у ЕУ производњу могла да повећа и на 70.000 хектара а то би омогућило и увећање рода на скоро милион тона”, напомињући да „наша држава има фантастичне услове за то, плодно земљиште, оцедно и лако, уз изузетно погодне температуре ваздуха и земље у току вегетације”.

За последњих пет година Србија је извезла кромпир у износу од 8.371.000 долара (у просеку 1,67 милиона годишње) а увезла за чак 34.424.000 долара (6,88 милиона годишње) уз укупан трговински дефицит од 26 милиона у том раздобљу. Од просечног годишњег увоза (19.000 тона), скоро две трећине (10.000 – 12.000) јесте прерађени кромпир за помфрит, који никако не може да се сврста у робу високе технолошке обраде, да би била неопходна куповина у иностранству.

То нам потврђује и Ратко Вукићевић, власник предузећа „Агромобил” у Гучи. Показао нам је у Немачкој набаљен једноставан уређај, од свега неколико стотина евра, који омогућује да се помфит припреми не од замрзнутог, већ од свежег кромпира, практично пред гостом.

,,И није потребно да се љушти. Реч је о сорти алверстон расет, али сад морамо да чекамо две године да би држава одборила њено узгајање у Србији“, каже Вучићевић.

Иначе, највећи српски произвођач кромпира, географски, јесте Моравички округ (Чачак, Ивањица, Горњи Милановац, Лучани), а водећи прерађивачи су у Бачком Маглићу („Марбо продакт”), Чачку („Чипс веј”), Београду („Фриком”), Горњем Милановцу („Свислајон Таково”) и Хоргошу („Хигло”). Водећи светски прерађивач је компанија „Меккејн фудс лимитид” из Канаде са 50 различитих производа, 60 фабрика, 20.000 запослених, уз продају у 160 држава и годишњи промет од 10 милијарди долара.

 

 

Г. Оташевић-Политика/Глас Западне Србије

4 коментара

  1. Najvise uvozimo poljski

  2. Svako ko ima bastu, trebao bi da posadi krompir, jer onda zna sta jede.

    INACE, NEK JE SRAMOTA, velike politicare I ekonomiste, koji tako lose rade, za dobrobit, Srbije.

  3. internacionalista

    Politika su GM novine amerike i Saudijske Arabije. U Srbiji, naravno. A ista ta Srbija je kažnjena zato što ne proizvodi GM krompir i ne kupuje Monsanto seme krompira. Monsanto se u Evropskoj Uniji zove Bajer.
    Šta god Srbija radila, oni će pronaći neku zarazu. I kad srpski proizvođač nabavi tehnologiju i seme iz Nemačke, nađe se neki razlog da mora baciti rod krompira niz Moraču.
    Tako to ide već 18 godina a ovi gore što pričaju bajke su najobičniji propagandisti Bajera. Interesantno, niko od njih nije direktno plaćen, ali ljudi se trude da budu primećeni i tako grade svoju Monsanto Bajer perspektivu.
    Srpski proizvodi se pljuju još od vremena Broza, kada su „Monsanto“ Titoistički propagandisti bili Beograđani i Novosađani koji su vremenom uspešno izbacili sa svojih trpeza sve što nije zapakovano u zapadni celofan a proizvedeno je u Srbiji. Nakon okupacije Srbije, tek zadnjih 8 godina su definitivno uništeni srpsko ribarstvo, mesna industrija, mlekarstvo…Preko srpsko-fašističkih medija je definitivno ispljuvana svaka proizvodnja hrane u Srbiji. Ili se ucrvljala ili je crkla.
    Komifo je prvo razvodnio pa razjedinio ne Srbiju, nego Srpski rod, da bi danas, uz pomoć klaster bombi i zapadnih ambasadora, definitivno rasturio sam sebe.
    Ne zna se ko je više razbio Srbe. Da li Amerikanci bombama, ostali genocidom i progonima ili savremeni deo Srba svojom savremenošću.
    Ni Rusija nam više ne može pomoći ma koliko se trudila.

    Ni u vreme Broza Srbi građani nisu bili plaćeni, ali su bili savremeni. Neophodno je bilo Beograd naseliti novim, naprednim licima, a danas se naseljava i novim, internacionalnim licima, stranim kompanijama kao i srpskim kompanijama sa arapskim ili nemačko engleskim imenima.
    Srpska proizvodnja se ubija nemilosrdno i to je taj uvoz krompira koji je skoro dostigao cifru 100%.
    Politika, Večernje Novosti i Dnevnik su fašističke novine u službi pre svega Amerike i Saudijske Arabije i nisu jedine.
    Srpska TV je danas takođe oformljena po metodama savremenog fašizma.
    Srbi su pod Brozom bili u mekoj okupaciji a posle Broza se prešlo na meku klaster uranijum okupaciju.
    Da žalost bude veća, kao i u svim državama Sveta koje su okupirali, Amerikanci su i u Srbiji upotrebili Karzaije i slične, samo Srbi još nisu uspeli da stvore Talibane.
    Otpor Srba se sveo na blede, pojedinačne demokratske demonstracije, a to više zvuči kao jedenje govana.
    Nadam se da će se Srbi ipak dosetiti da se sloboda ne stiče šetanjem muda ovuda.

  4. Људи, ја сам запрепашћен! Својим очима сам видео да се увози стајско ђубриво. Е србска државо, ко ће за тобом жалити!?

Оставите коментар