(Фото: Васељенска ТВ)
(Фото: Васељенска ТВ)

И даље највише трошимо на храну

Београд – Српском домаћинству ништа не значе оцене Међународног монетарног фонда и Светске банке да су цене стабилне и да је инфлација у планираним оквирима. Јер много више од њихових саопштења грађани верују новчанику који им непогрешиво говори да цене расту. Да просечно домаћинство троши више него што зарађује показују и последњи подаци званичне статистике.

У другом кварталу 2017. домаћинства су у просеку располагала месечним приходом у новцу и у натури у износу од 60.195 динара, док су просечни расходи за личну потрошњу износили 61.477 динара.

И НБС се дуго хвалила ниском стопом инфлације. Да ли је време ниских цена прошло питање је које се поставља после последњег извештаја статистике према коме су цене робе и услуга од почетка године порасле 2,7 одсто. То је и даље у границама планираног циља, али статистика показује да су у августу 2017, у односу на претходни месец, стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива поскупели 0,5 одсто, а храна и безалкохолна пића 0,2 процента. Рекреација и култура бележе раст цена 2,7 одсто, а комуникације 0,6 процената. Нижи трошкови су у истом периоду забележени у групама одећа и обућа 1,3, намештај, покућство и текуће одржавање стана 0,4, транспорт 0,3, а образовање 0,2 одсто.

Највећу ставку у потрошњи домаћинстава чине и даље издаци за храну и безалкохолна пића, 34,2 одсто, док се за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива издваја 16,6 процената укупних прихода.

Иако после овако сушне године постоје разлози за поскупљење пољопривредно-прехрамбених производа, стручњаци сматрају да није реално очекивати да ће се то и догодити, највише због ниске куповне моћи. Према речима агроекономског аналитичара Милана Пространа, до озбиљнијег раста цена хране неће доћи из три разлога.

„Раст цена сировина (пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета и шећерне репе) зависиће од цена на берзама. Оно што ће сигурно успоравати раст јесте ниска куповна моћ грађана која, по правилу, у случају екстремног раста цена, редукује потрошњу и иде ка јефтинијим намирницама. А треће је то што би у случају поскупљења шансу видели и увозници, који би одмах реаговали и понудили јефтиније производе“, каже он. Како су недавно за „Политику” изјавили у Министарству трговине, уколико би и било поремећаја на тржишту или ценовне нестабилности, посебно у случају брашна и пшенице, држава ће интервенисати из робних резерви.

Стручњаци тврде и да не би требало очекивати поскупљење меса, јер Србија већ сада има високе цене ове намирнице. Цене свиња су прошле године биле између 105 и 110 динара по килограму живе ваге, а данас су између 160 и 180 динара. Свињари нису незадовољни, јер су у међувремену већ постигли већу цену меса од прошлогодишње. Слично је са телетином. Она је већ достигла високу цену и тешко да има простора за поскупљење, с обзиром на куповну моћ грађана. Не би изненадило да произвођачи покушају да неким незнатним поскупљењима испипају пулс купаца, али је питање ко ће те намирнице куповати.

Према анализама личне потрошње, трпезе су нам, у односу на вишегодишњи просек, сиромашније месом, млеком, воћем, поврћем и другим најважнијим намирницама, не могу се мерити са европским, а при том су нам издаци за храну највећи у кућном буџету.

Посматрано по становнику, потрошња већине прехрамбених производа у Србији током 2016. је у паду уколико се пореди са вишегодишњим просеком (2008–2014), док у поређењу са претходном 2015. бележи благи раст код производа „вишег стандарда”, наводи се у анализи „Потрошња хране у 2016. години” коју је објавио аграрни аналитичар Војислав Станковић.

Према тим подацима, грађани Србије су прошле године потрошили 44 килограма свежег меса. Од тога, јунећег и говеђег 3,2 килограма, свињског 14,8 килограма, живинског 17,3 килограма.

За целу 2016. годину по становнику је на располагању било тек 700 грама јагњећег меса и четири килограма рибе. За разлику од њега, грађанин ЕУ појео је 20 килограма меса више. Потрошња свежег меса у европским земљама износила је око 65,5 килограма (јунећег 10,7 килограма, свињског 31,4 килограма, живинског 21,6 и јагњећег 1,8).

Ј. Антељ / Политика

један коментар

  1. Hranu??? Crvavo meso iz Evrope, albanski krompir, paradajz i z Hondurasa! Vi to zovete hranom???!!!!

Оставите коментар