Динари (Фото: Шатерсток)
Динари (Фото: Шатерсток)

Динкићев патент запошљавања још опстаје

Београд – Мла­ђан Дин­кић одав­но је на­пу­стио Вла­ду Ср­би­је, али ње­гов еко­ном­ски па­тент – суб­вен­ци­је по но­во­за­по­сле­ном рад­ни­ку – и да­ље жи­ви. То­ли­ко пу­та оспо­ра­ван мо­дел при­вла­че­ња стра­них ула­га­ча ових да­на по­но­во се пре­и­спи­ту­је за­хва­љу­ју­ћи суб­вен­ци­ји ко­ју је др­жа­ва одо­бри­ла не­мач­ком „Кон­ти­нен­та­лу”.

До­ма­ће ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја (ИТ) то су до­жи­ве­ле као за­ба­да­ње но­жа у ле­ђа, јер упр­кос свим уве­ра­ва­њи­ма стра­ху­ју да ће им овај стра­ни ин­ве­сти­тор пре­о­те­ти ка­дро­ве.

Го­то­во да не по­сто­ји по­ли­тич­ка стран­ка у Ср­би­ји ко­ја ова­кав мо­дел под­сти­ца­ја ни­је кри­ти­ко­ва­ла, али га ни­јед­на власт од 2006. го­ди­не до да­нас ни­је уки­ну­ла.

Ка­да је „Кон­ти­нен­тал” у Но­вом Са­ду отво­рио свој раз­вој­но­и­стра­жи­вач­ки цен­тар, пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић оце­нио је то као ви­шу ли­гу ин­ве­сти­ци­ја. Због не­за­до­вољ­ства до­ма­ћих про­гра­ме­ра у јав­но­сти је по­но­во отво­ре­но пи­та­ње да ли је ова­кав на­чин до­та­ци­ја до­бар.

Иако се вр­ло че­сто па­у­шал­но твр­ди ка­ко не по­сто­ји ни­јед­на ана­ли­за ко­ја про­це­њу­је ефе­кат ова­кве по­ли­ти­ке суб­вен­ци­о­ни­са­ња ин­ве­сти­то­ра, Ми­ло­рад Фи­ли­по­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, и Ми­ро­љуб Ни­ко­лић, струч­ни са­рад­ник Ми­ни­стар­ства при­вре­де, из­ра­чу­на­ли су да је у пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не по том осно­ву из бу­џе­та по­тро­ше­но 501,8 ми­ли­о­на евра.

Са они­ма ко­ји ова­кав на­чин суб­вен­ци­о­ни­са­ња оспо­ра­ва­ју са­свим си­гур­но не­ће се сло­жи­ти 82.015 рад­ни­ка ко­ји су на тај на­чин до­би­ли по­сао. То, ме­ђу­тим, зна­чи да је др­жа­ву јед­но но­во­о­тво­ре­но рад­но ме­сто ко­шта­ло не­што ви­ше од 6.000 евра.

Ка­да је овај мо­дел лан­си­ран, као део еко­ном­ске по­ли­ти­ке вла­де Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, чи­ји је ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја био Мла­ђан Дин­кић, фор­мал­но су иста пра­ви­ла ва­жи­ла за све – и за до­ма­ће и за стра­не ин­ве­сти­то­ре.

Ка­кав је, ме­ђу­тим, био епи­лог тих ме­ра?

Ана­ли­за Ми­ло­ра­да Фи­ли­по­ви­ћа и Ми­ро­љу­ба Ни­ко­ли­ћа по­ка­за­ла је да су од укуп­но по­ла ми­ли­јар­де евра под­сти­ца­ја, чак 90 од­сто тог из­но­са до­би­ли стран­ци. То зна­чи да су до­ма­ће ком­па­ни­је до­би­ле тек 54 ми­ли­о­на евра суб­вен­ци­ја, док је стра­ним фир­ма­ма по том осно­ву одо­бре­но 447 ми­ли­о­на евра. Чи­ње­ни­ца је, са дру­ге стра­не, да су стран­ци ви­ше нов­ца и уло­жи­ли.

Кад се под­ву­че цр­та, уз по­моћ суб­вен­ци­ја оства­рен је при­лив ин­ве­сти­ци­ја од 2,12 ми­ли­јар­ди евра. То зна­чи да су на је­дан уло­же­ни евро, ко­ли­ко је др­жа­ва да­ла за суб­вен­ци­је, до­шла још че­ти­ри евра. Стра­не фир­ме уло­жи­ле су 81,4 од­сто од укуп­ног из­но­са ин­ве­сти­ци­ја, док су до­ма­ћи ула­га­чи ин­ве­сти­ра­ли 18,6 од­сто.

У пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не пот­пи­са­но је 314 уго­во­ра о до­де­ли под­сти­цај­них сред­ста­ва. Од то­га је 149 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим, а 165 (52,5 од­сто) са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма.

Фи­ли­по­вић и Ни­ко­лић у сво­јој ана­ли­зи ука­зу­ју и на то да је нај­ве­ћи број уго­во­ра рас­ки­нут са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма (83 уго­во­ра), док је са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма рас­ки­ну­то тек 16 уго­во­ра.

На­кон што су све ана­ли­зе, па и ова, по­ка­за­ле да су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стран­ци, Ми­ни­стар­ство при­вре­де про­ме­ни­ло је пра­ви­ла. Ка­ко би се по­ве­ћа­ле шан­се до­ма­ћих фир­ми да до­би­ју под­сти­ца­је, кра­јем 2016. го­ди­не усво­је­на је уред­ба ко­јом су ли­ми­ти ко­ји се од­но­се на оба­ве­зно ула­га­ње и за­по­шља­ва­ње знат­но спу­ште­ни.

По­сле ви­ше од го­ди­ну да­на при­ме­не ове уред­бе мо­же се ре­ћи да је на­пра­вљен по­ло­ви­чан успех. Од­но­сно, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су не­при­ко­сно­ве­ни ли­де­ри у по­вла­че­њу ових сред­ста­ва стра­ни ин­ве­сти­то­ри. С дру­ге стра­не, у про­јек­ти­ма по јав­ном по­зи­ву до­ми­ни­ра­ју до­ма­ћи ула­га­чи.

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства при­вре­де, на јав­ни по­зив ко­ји је Ми­ни­стар­ство при­вре­де рас­пи­са­ло у мар­ту про­шле го­ди­не сти­гле су укуп­но 34 при­ја­ве за­ин­те­ре­со­ва­них ула­га­ча. До са­да је раз­ма­тра­но 18, док је пре­о­ста­лих 16 још на че­ка­њу. Од 18 раз­ма­тра­них про­је­ка­та сви су при­хва­ће­ни. Од то­га је 17 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма, а са­мо је­дан са ула­га­чем чи­је је се­ди­ште у ино­стран­ству.

С дру­ге стра­не, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стра­ни ин­ве­сти­то­ри. Та­ко је то­ком 2016. и 2017. пот­пи­сан 41 уго­вор о про­јек­ти­ма од по­себ­ног зна­ча­ја. На тај на­чин одо­бре­ни су под­сти­ца­ји у ви­си­ни 132,22 ми­ли­о­на евра. Oтварање јед­ног рад­ног ме­ста ко­шта­ло је у про­се­ку 5.489 евра.

Од то­га, са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је све­га шест уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва, где је ви­си­на под­сти­ца­ја 4,94 ми­ли­о­на евра. Пла­ни­ра­но је за­по­шља­ва­ње 947 рад­ни­ка, што је 5.215 евра по но­во­о­тво­ре­ном рад­ном ме­сту. Са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је 35 уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва за спро­во­ђе­ње про­је­ка­та од по­себ­ног зна­ча­ја.

Вред­ност до­де­ље­них под­сти­цај­них сред­ста­ва је 127,28 ми­ли­о­на евра, а пред­ви­ђе­но је за­по­шља­ва­ње 23.142 но­ва рад­ни­ка, што је тро­шак од 5.500 евра по рад­ни­ку.

Аница Телесковић / Политика

Оставите коментар