(Фото: Тинксток)
(Фото: Тинксток)

Хладан туш показатеља ММФ: Србија је на дну Европе

Београд – Српска економија ни изблиза не стоји тако добро како то Влада представља грађанима. Небројано пута се могло чути како је „Србија лидер у региону по висини привредног раста“ (негде око два одсто, са пројекцијом да до краја године буде три процента), а чули смо и да смо „у самом врху Европе“, те да „само две или три државе имају већи привредни раст од нас“.

А онда је уследио отрежњујући хладни туш Народне банке Србије и, што је важније, Међународног монетарног фонда који Србију не само да није ставио у врх Европе, већ на само дно. Подаци су сурово јасни. Између 2014. и 2016. године српска економија је порасла 1,66 одсто. Поређења ради, Хрватска је порасла 4,1 одсто, БиХ 6,79, Црна Гора 7,73, Албанија 8,02, Косово 9,16 одсто, а Македонија 10,2 процента. Од земаља ЕУ у региону највећи привредни раст бележи Румунија са 12,26 одсто!

И кад економија не штима, политичари се, по старој школи, баве производњом криза, од лома у Македонији, повлачења дипломатског особља, па трзавице са БиХ и Хрватском. Ту је и незаобилазно Косово, кец у рукаву свих српских политичара који су за њиме посезали кад год нису знали шта да раде, а то је врло често био случај. Министри се вајкају да је за килаву економску крвну слику крива суша. Тачно је да је суша тешко погодила Србију, али то није била ексклузивна територијална суша, већ је погодила и све око нас, па подаци нису тако јадни.

„Пољопривреда у Србији је на, мање-више, истом нивоу као пре 50 година, а чињеница је да се само три одсто њива у Србији наводњава. Онда није ни чудо што дубоко у 21. веку ми и даље гледамо у небо“, истиче Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду.

Премијерка Ана Брнабић је приликом објављивања биланса ММФ најавила да ће „за две недеље изаћи с мерама за подстицај привредног раста у Србији“. Тај рок је прошао, а од мера државе ни трага.

Наша земља не успева да се економски организује, чак ни уз стопу незапослености која пада. Према анализи Бечког института за међународне економске студије, између 2010. и 2016. године, Србија је добила 400.000 новозапослених. То би, по логици ствари, морало да се одрази и на раст бруто националног дохотка. Али се то није догодило, што, тврде стручњаци, јасно указује да је велики проблем земље ниска продуктивност радне снаге, јер је привредни раст изостао.

Уместо да се објасни шта се то догађа са српском економијом, Влада је посегла и за економским популизмом, па се тако увелико деле повишице од 10 одсто сектору безбедности, једнократне помоћи пензионерима и слично. Економска логика каже да плате у јавном сектору и пензије могу расти само онолико колико расте укупна привреда земље.

Просто, ако више зарађујеш, више можеш и да трошиш. Србија, заправо, нема пара у буџету за дељење, али постоји политичка рачуница. Иду врло важни локални избори у главном граду, можда и ванредни парламентарни избори и потребно је умирити, да не кажемо поткупити гласаче, пре него се схвати да је ствар у глибу.

Чврсто на зачељу

Продуктивност радника у земљама ЕУ је у последњих шест година порасла у просеку за 16 одсто и ту се генерише привредни раст. Водеће су земље Балтика, Естонија, Летонија и Литванија. Коначно, Србија у којој баш ништа није завршено, не може да се пореди с Немачком која је земља, са нашег становишта, без проблема. Велике стопе привредног раста могу да остварују само земље у развоју, а не развијене земље. Србија је на дну, а за то дно се чврсто држи.

Колико нам треба да продишемо

Да би се остварио привредни раст од 15 одсто, који стручњаци сматрају кључним и минимално довољним да се Србија извуче из глиба, потребно је да ниво директних страних инвестиција буде раван трећини бруто националног дохотка. А сада је негде око 18 одсто. Примера ради, регион Западног Балкана каска у целини, а све остале земље су на просеку од 23 одсто инвестиција, дакле, далеко више од Србије.

Љ. Ивановић / Вести

5 коментара

  1. I pisac ovih redova i Drzavne institucije se veoma lukavo igraju statistickim brojkama.
    Samo budala moze da se oslanja na njih – u ovom slucaju pisac ovih redova.
    Svako kako mu zatreba za cas moze da dodje do zeljenih brojki, u zavisnosti da li treba da hvali ili kudi.

  2. ако треба ммф да каже Србима где су и шта раде онда треба да нам буде мнооого лошије

  3. Ne kao opravdanje, ali treba imati na umu da zapad ne dozvoljava veca ulaganja u Srbiju kako bi je kaznio i potpuno slomio (ko se seca teksta od pre par meseci o planu nemacke vlade jos od 1998. da se Srbija mora zaobilaziti u svakom pogledu: investicije u industriju, infrastrukturu i slicno), tako da se odrzava teska situacija koja se moze kontrolisati i pogorsavati po potrebi pritiska na vlasti u Srbiji da donesu zeljene odluke. Na zalost, ova vlast nema ni znanja, ni petlju da se okrene investicijama prijateljskih zemalja Rusije i Kine koje nista ne traze za uzvrat, niti ucenjuju.

  4. Vazno je da dinar jaca prkoseci svakoj ekonomskoj logici. Kad pocne da pada , pice to veliki pad.A na to necemo cekati jos dugo.

  5. Па ко живи и ради у Србији зна какво нам је стање ако је ово уопште стање а не трпљење.

    Нема љутње на објављене податке, на жалост то је истина.

    Ако волите бајке онда читајте Информер, Блиц, … гледајте Пинк, РТС, Срећну телевизију,..

Оставите коментар