(Фото: Србија данас)
(Фото: Србија данас)

Из фотеље регистроване прве четири фирме

Београд – Електронска регистрација предузетника ступила је на снагу 1. јануара, а прве фирме из фотеље већ су основане. Према подацима Агенције за привредне регистре, у првих десет дана ове године електронским путем поднето је 17 захтева за оснивање предузетничке радње.

Од тога, четири захтева су имала уредну документацију и процес електронског оснивања је успешно спроведен до краја, кажу у АПР-у. Занимљиво је да се прва радња, која је регистрована електронски, бави монтажом и сервисом лифтова. Компанија „Рас лифт” из Нових Бановаца прва је фирма из фотеље регистрована у Србији. Решење о усвајању регистрационе пријаве за ову радњу АПР је донео 5. јануара.

Према новим правилима, комплетну регистрацију: од подношења захтева до добијања решења, предузетници завршавају преко интернета. Та услуга наплаћује се 1.000 динара. Плаћање се, наравно, обавља електронски. На шалтеру иста услуга кошта 1.500 динара.

Апликација за попуњавање пријаве доступна је на сајту АПР-а од почетка следеће године, а електронско решење потписује се квалификованим електронским потписом.

Иначе, ова услуга ће до усвајања измена и допуна Закона о привредним друштвима бити омогућена само предузетницима. Тек касније сукцесивно ће почети да се примењује и на привредна друштва. Одмах након усвајања тог прописа електронски ће моћи да се региструју као д. о. о. фирме које имају само једног запосленог, а касније ће се тај обухват проширивати на компаније са више запослених.

Електронска регистрација није једина погодност која чека почетнике у бизнису у 2018. години. Уведена је и могућност подношења нових електронских пореских пријава – за утврђивање паушалног пореза и за порез на капиталне добитке.

Почетници у бизнису ове године могу да рачунају на ослобађање од плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање и порезе на зараде, током ове и следеће године. Ова олакшица односи се на плату предузетника и највише девет новозапослених у његовој фирми. Примена мере почиње у октобру 2018. и важиће за предузетнике у режиму исплате личне зараде.

Подстицаји по новозапосленом раднику остаће на снази до краја 2019. године и то тако што ће предузетници имати право на повраћај плаћеног пореза и доприноса од 65 одсто до 75 одсто.

Такође, почетници у бизнису ове године више неће морати да користе печат у пословању с банкама. Нису више ни у обавези да издају папирне фактуре и достављају их партнерима поштом већ ће све активности око наплате посла моћи да заврше преко електронских фактура.

Министар привреде Горан Кнежевић, недавно је у разговору за „Политику” истакао како би се радовао 2018. години да је привредник.

„Одвојили смо и новац, па је од укупног буџета министарства од 20,2 милијарде динара, готово 90 одсто намењено за подршку привреди”, рекао је ресорни министар.

Да ли је онда ова година добра за започињање бизниса – питали смо представнике пословних удружења.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да ће олакшице за почетнике у бизнису донети уштеде привредницима.

„Анализе показују да је просечан почетни капитал у првих годину дана пословања у Србији 5.300 евра. То је новац који неко мора да унесе на рачун фирме да би започео бизнис. Нажалост, због великих текућих трошкова то је недовољно за производњу, па с тим парама може евентуално да се започне неки услужни бизнис.

Та олакшица – која подразумева ослобађање од плаћања пореза и доприноса у првој години пословања, требало би у првих годину дана почетницима да донесе уштеду од 2.000 до 2.500 евра. Уместо да те паре дају држави, привредници могу да инвестирају, купе неку машину или закупе пословни простор“, каже Рајић и додаје да су фирмарине и локалне таксе, ипак, највећи Дамоклов мач који виси над главом привредника.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа сматра да су ово само козметичке мере које немају никаквог суштинског утицаја на стање у привреди.

„Уштеда од повећања неопорезивог дела зараде ништа драматично ниједном привреднику неће променити у пословању, а регистрација фирми ни до сада није била проблем. Ако неко заиста хоће да помогне полумртвој привреди, онда мора да направи озбиљну стратегију и мора да чује наше реалне проблеме. О каквој доброј години за бизнис причамо ако је 46.000 фирми у блокади, а чак 39.000 компанија није прошле године предало завршни рачун“, пита Кнежевић.

Аница Телесковић / Политика

Оставите коментар