(Фото Пиксабеј)
(Фото: Пиксабеј)

Јефтиније им да скину радијаторе него да се поред њих греју

Београд – Тврдње топлана да су калориметри (мерачи потрошње топлотне енергије по утрошку, уместо по квадрату) најбољи начин да се уштеди током грејне сезоне изгледа нису довољне да убеде 600.000 домаћинстава, којa се греју поред радијатора, да их уграде, јер како иначе објаснити да је од око 20.600 подстаница у Србији у тек око 2.548 уведена наплата по утрошку.

Иако је закон увођење калориметара регулисао још 2015. ништа није бољe у престоници где ове мераче топлоте користи око 9.600 потрошача и свега 700 локала. Потрошачима, изгледа, није за утеху ни податак да уз добру изолацију зграда и станова и с уведеним калориметрима могу уштедети и до 42,6 одсто топлотне енергије, што се аутоматски види и на рачуну.

Упитани зашто су грађани и даље неповерљиви према уградњи ових мерача топлоте и да ли им је стварно јефтиније да скину радијаторе и одјаве се сa топлане, Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, објашњава да је главни разлог то што трошак уградње пада на терет потрошача који за ове услуге треба да плате од 250 до 300 евра. Поједини су дошли до рачунице да им је јефтиније да се одјаве са топлана, него да се овако греју, јер плаћају грејање целе године, иако су им радијатори топли само шест месеци.

Онај ко поднесе захтев за увођење новог начина грејање мора да има сагласност комшија, па ако се они сложе, израђује се пројекат, који се с потписима станара предаје Електранама. На основу одговора и прерачуна доноси се одлука да ли прећи на нови систем наплате, каже он и додаје да има и оних који су се жалили да су им рачуни после увођења калориметара већи, па су поколебали остале да прелазе на нов начин грејања.

Дејан Стојановић, председник Управног одбора Удружења топлана Србије, наглашава да и даље имамо више новоприкључених, него оних који се искључују са система даљинског грејања. А као још један разлог за скидање радијатора у становима наводи и то да станарима не одговара што морају да плаћају фиксне трошкове.

„Фиксни део за грејање мора да се плаћа и ако се потрошач не греје (ако тражи да му се искључи довод топлотне енергије у инсталације у стану), јер је самом куповином стана прикљученог на даљински систем грејања и потписивањем уговора закупио одређени капацитет предузећа, односно топлане“, каже он и додаје да сви који живе у зградама морају бити свесни да су део једног система.

„Не видим зашто би право неког ко хоће да се искључи са система даљинског грејања било веће од неког ко неће да се искључи – то прави проблеме. Ако хоћете комфор и да се сами грејете, направите кућу па радите шта хоћете. Ако сте у згради, под једним кровом, онда ту важе правила колективног становања“, каже он.

Горан Алексић, директор Београдских електрана, истиче да је направљена грешка када је омогућено искључивање са мреже, јер то прави проблеме за цео систем. Станови су сада приватна, а не друштвена својина и грађани морају да улажу у изолацију својих некретнина. Не може се све завршити на буџетским фондовима.

Милован Лечић каже да су истраживања, на узорку од око 600 зграда, својевремено показала да су рачуни просечног купца за око 27 одсто нижи него када је плаћао грејање по квадрату, али да треба водити рачуна о потрошњи и с калориметрима. Неко ко се одлучио на грејање по утрошку, не може да одврне мерач топлоте 24 сата на најјаче и да очекује мањи износ на рачуну, већ мора да рационализује потрошњу.

Јасна Петровић-Стојановић / Политика

4 коментара

  1. U stanu mi nikada ne prelazi 18′.imam novu stolariju zadihtovan sam odlicno…ali grejanje slabo poslednji sprat…tako moram da dogrevam klimom i eletricnim radijatorom
    Jednostavno ne isplati mi se da placsm grejanje koje je labavo

  2. Најчешћи спорт у Србији – узети што више пара од грађана за што мање пружених услуга. Тенденција је да игра постаје све грубља.

  3. LAZU
    ljudi NE VERUJTE U TE LAZI.
    NAPALTICVE VAM i otece vam 5 puta vise.
    Zato NE pristajte na tu kradju

  4. „…могу уштедети и до 42,6 одсто топлотне енергије…“
    хехе, оваки експерти нам воде државу и друштво

    стандард треба да буде такав да животно битни трошкови буду неоптерећујући за породице , а за остале баш ме брига

    значи цене много доле, плате дупло горе и то је то

Оставите коментар