Александар Вучић и шеик Мухамед бин Зајед (Фото: Вести)
Александар Вучић и шеик Мухамед бин Зајед (Фото: Вести)

Како послују шеици са неверницима: Узми, Алах ће опростити

Београд – Право стање „Етихада“, компаније којој је Вучићева влада препустила да води једину нашу авио-компанију и за то јој платила до сада преко 400 милиона долара, налази се у више него катастрофалном стању које је води у скори банкрот. Иако по уговору „Етихад“ поставља менаџмент у „Аир Сербиа“ он сам је пример како лош менаџмент може да упропасти чак и фирму иза које стоји капитал пребогатих шеика из Арапског залива.

Искуства су показала да „Етихад“ увек, након што једног авио-превозника доведе до стечаја, побегне остављајући држави да спашава своју авио-компанију да отплаћује дугове предузећима која су повезана са њим. Чак ни оваква пљачка није била довољна да спречи да „Етихад“, и то само у прошлој години, направи губитак од преко 1,8 милијарди евра!

Економски стручњаци и познаваоци прилика у авио-компанијама тврде како је „Етихад“ пред банкротом и да се због тога повлачи из скоро свих компанија у којима је имао власничких удела. Што се „Аир Сербиа“ тиче, далеко је опасније ако ова арапска компанија остане сувласник, него ако оде.

Када се погледа портфолио „Етихада“ уочљиво је да он сада држи велике пакете акција само „Аир Сеyцхеллес“ (40 одсто власничког удела) и у „Аир Сербији“ (49 одсто) и мањински пакет у „Јет Аирwаyсу“ који му не доноси никаква права одлучивања.Са изузетком ове потоње, прве две компаније имају једну заједничку карактеристику: субвенционише их матична држава. Због тога је мање вероватно да ће „Етихад“ напустити српску авио-компанију која му доноси приходе и када сама прави губитке.

Од попчетка рада држава је, заједно са Аеродромом „Никола Тесла“ „Аир Сербиа“ дала 205 милиона евра (242 милиона долара) субвенција, али и имовину некадашњег ЈАТ-а која је процењена на 175,5 милиона долара. У ове билансе не улазе и пореске олакшице, као и други „специјални третмани“.

„Аир Сербиа“ је тако за „Етихад“ постала кока која носи златна јаја, јер је компанија из Абу Дабија иначе у невероватној финансијској дубиози. Како верују светски аналитичари, због свега овога је мање вероватно да ће „Етихад“ напустити Србију, али је скоро сигурно да ће 2018. године, када се продужава уговор са Републиком Србијом, тражити још веће субвенције и још већа државна улагања у националну авио-компанију.

„Етихад“ је најмлађа од три чланице такозване групе „Средњоисточна велика тројка“ (МЕБ3 од „Миддле Еаст Биг 3″) којој још припадају „Емиратес“ из Дубаија и „Qатар Аир“ из Катара које су у време настајања „Етихада“ већ биле профилиране и утицајне на глобалном тржишту. „Етихад“ је од почетка морао да води озбилљну борбу како би преузео путнике, због чега је био приморан на хазардерске потезе.

Да би сустигао конкуренцију „Етихад“ је наручио више авиона него што је уобичајено у поређењу са већ постојећом флотом, ослањајући се на државне донације нафтом богатог емирата. Далеко рискантнији потез је била куповина посрнулих авио-компанија. „Емиратес“ је са друге стране инвестирао новац у властити раст, док је „Qатар“ куповао власничке уделе искључиво у квалитетним компанијама. Ове две фирме, директни конкуренти „Етхаду“, остваривале су тако спорији, али зато сигурнији раст. „Етихад“ се коцкао и изгубио: у периоду од само неколико година купио је акције чак осам финансијски нестабилних авио-превозника.

Када је купио акције „Алиталије“ она је правила годишње губитке у висини од 580 милиона евра, „Аир Берлин“ је годину пре куповине направио губитак од 420,4 милиона, а „Јета“ 197,7 милона, али су укупно имале нагомилане дугове у висини од више милијарди евра.

Логика „Етихада“ је била да купи компаније у лошем стању, пружи им кноw-хоw и свеколику подршку, смањи трошкове преко заједничке набавке авиона, логистике, кетеринга, заједничких ВИП ложа, заједничког школовања, одржавања… Истовремено систем се повезао преко „Етихад Аирwаyс Партнерс“ (ЕАП), уз огроман број цоде-схаре споразума, чиме су сви превозници имали мањи или већи хуб преко којих су се повезали и преко којег су стварали конекције. Проблеми су од почетка пратили овакво пословање.

Прво је „Јет“ одбио да своје летове за Америку започиње из Дизелдорфа и Берлина (аеродрома које је „Етихад“ планирао да користи у оквиру ЕАП сарадње) и уместо тога прешао у Холандију и започео сарадњу са тамошњим КЛМ-ом. „Јет“ је могао тако да послује, јер „Етихад“ није био већински акционар, нити је имао „златну акцију“.

Затим је дошао фијаско са „Дарwином“. „Етихад Регионал“ („Дарwин“) је основан са идејом вртоглаве експанзије, куповином огромног броја нових авиона и отварањем великог броја нових линија. Етихад је планирао у кратко време да направи флоту од 20 турбопроп авиона (летелице са пропелером), да замени „Сааб 2000″ са АТР 72-500 (првих 4 комада је успео и да набави), па је одмах отворио 21 нову линију као и базе у Кембриџу и Цириху.

Ова идеја је наишла не само на неодобравање швајцарских и италијанских власти (у Италији је требао да буде добар део операција) које су поставиле низ административних препрека, него је чак и „Аир Берлин“ (менаџмент добрим делом постављен од стране „Етихада“) доста лоше прихватио ову сарадњу и врло брзо прекинуо уговор са „Етихад Регионалом“. Данас је „Дарwин“ битно мања компанија него што је била пре уласка Етихада у њу и послује у саставу „Адриа Аирлинеса“.

„Аир Берлин“ је био следећа компанија која је следила „Дарwинов“ пут, али са тежим последицама. Након што је покушао више начина реструктурирања и стално гомилала губитке (у 2015. години је успео да направи рекордних 446, 6 милиона евра губитка, а акумулирани дугови су се попели на преко 800 милиона евра) компанија је била присиљена да предузме очајничке мере, као што је смањење броја линија, затварање база, отпуштање радника… Коначно је овог лета „Етихад“ огласио како нема намеру више да позајмљује новац овом губиташу који је аутоматски после тога отишао у стечај, а немачка влада је из буџета упумпала преко 150 милиона евра како би се наставило пословање док се не пронађе купац за ову банкротирану компанију која ће, како сада ствари стоје, бити продата у деловима.

Пропаст „Аир Берлина“ са собом повлачи и питање отварања новог аеродрома у Берлину (популарно већ сада названог БЕР), где је ова компанија закупила цео један терминал са више улаза само за себе. БЕР је и до сада била јама без дна и његова изградња подсећа на инвестиције на Балкану. Датум отварања је више пута померан, последњи пут је утврђено како нису испоштовани постављени стандарди, а и актуелно планирано отварање у току следеће године је под знаком питања после одласка „Аир Берлина“. И једну сређену и финансијски стабилну државу као што је Немачка, неспособни менаџмент „Етихада“ је завио у црно.

„Алиталиа“ је некада била италијанска национална авио-компанија коју је у јуну 2014. преузео „Етихад“ по сличном моделу као и „Аир Сербију“. И тамо је ова заливска компанија имала 49 одсто учешћа, али истовремено и такозвану „златну акцију“ која јој омогућује несметано управљање. Иако је смањио годишње губитке које је правила „Алиталиа“, нови менаџмент за три године није успео да почне да прави профит из кога би се отплаћивали нагомилани дугови. Ускоро се кренуло са отпуштањем радника (што је додатно продубило сукобе синдиката и нових власника), а почела су и отказивања линија које нису профитабилне и коначно се дошло до смањења флоте за 20 авиона.

Ни ово није било довољно, па је почетком маја ове године руководство „Алиталије“ било приморано да прогласи стечај како би се избегао сигурни банкрот. Италијанска држава је одмах најавила финансијску помоћ у висини од 400 милиона евра, али се убрзо испоставило да то ни из далека неће бити довољно да се покрију дугови ове компаније, будући да је од „Етихада“ постављено руководство неопрезно ушло у инвестициони програм вредан две милијарде евра.

Идентично је „Етихад“ поступао и у „Аир Сербији“, где је не само покупио државне субвенције, већ је нагомилао губитке које ће морати да плаћа Србија. У случају да се „Етихад“ повуче из домаћег авио-превозника он преузима давно уплаћени аванс ЈАТ-а за куповину „Ербасових“ авиона, вредан 23,5 милиона долара, како је то прецизирано последњим уговором са овим произвођачем авиона. Осим тога, „Аир Сербији“ остаје да и даље плаћа лизинг за дугорочно изнајмљене летилице од којих неке припадају фирмама које су повезане са „Етихадом“!

Константа у пословању „Етихада“ је да су пропале све авио-компаније у којима је менаџмент постављала централа из Абу Дабија. Очигледно је да некадашњи генерални директор Џејмс Хоган није умео да послује како треба и да је фирму довео до пропасти.

Новинска агенција Ројтерс је 18. децембра 2016. пренела извештај „Етихада“ како намерава да у овој години отпусти 3.000 радника да би некако стабилизовао своје финансије. Пола године касније објављен је поражавајући извештај о пословању у 2016. години, по коме је „Етихад“ остварио укупни губитак од скоро 1,9 милијарди евра.

Компаније које су имале далеко мањи губитак и то не стечен у само једној години, већ акумулиран у току више година, отишле су у стечај, а то је највероватнија судбина и самог „Етихада“.

Милан Маленовић / Магазин Таблоид

2 коментара

  1. Pohlepa.........od bolesti do.......vrline

    Како послују……Jezuiti…….са неверницима: Otmi…..Isus…….. ће опростити

  2. Ako niste primetili na avionu je prikazan Arapski orao a ne Srpski.O tome niko nije pisao ni bunio se!?

Оставите коментар