(Фото: Тинксток)
(Фото: Тинксток)

Ко је уништио нашу малину, и зашто је нико неће?

Београд – Извоз српске малине бележи константан пад у односу на претходне године, па хладњаче у западној Србији још чувају знатне количине овог замрзнутог плода.

Интересовање купаца за воћарски бренд наше земље најниже је за последњих десет година, тврде извозници. Они кажу да је тренутна цена замрзнуте малине на тржишту нижа од откупне у свежем стању, која се кретала око 230 динара, пише Блиц.

Прошле године малина се продавала и за 320 динара по килограму. Извозници разлоге за овакву ситуацију виде у прошлогодишњем рекордном роду у Пољској.

Пад продаје, кажу познаваоци прилика, лежи и у чињеници да су домаћи извозници кроз стандардне сорте виламет и микер, које чине преко 90 одсто укупне производње у Србији, миксовали полку и полану доста слабијег квалитета.

То је изазвало незадовољство код купаца у Европи који превише и не цене ове две сорте, па се догађало да читаве контигенте врате назад.

Пољопривредни стручњаци сматрају да ће се ситуација са извозом ускоро решити, али ће продавци морати да раздвоје полку од виламета ако желе да постигну бољу цену и продају преостале залихе малина. Закочен извоз због ниске цене највише ће погодити малим хладњачарима, које се ионако тешко носе са великим играчима.

Један од њих је и Милован Јаковљевић из Радаљева, који малину производи на преко три хектара површине по савременим стандардима.

„Нисам још увек продао ништа јер после бербе није ни било неке потражње на тржишту. Тренутна цена је око 180 динара за килограм, па ћу свакако прошлу годину завршити са губицима. Разлоге за насталу ситуацију видим не у хиперпродукцији у нашој земљи, већ у држави која има веома лош однос према производњи воћа и поврћа уопште.

Није увела ванцаринске мере, односно прелевмане према којима би таксама на увоз заштитила домаће произвођаче. Крајњом либерализацијом тржишта неометано хладњачари увозе огромне количине полке лошијег квалитета из других држава. Мешањем са домаћим виламетом и микером угрозили су бренд „српска малина“ код крајњих купаца широм света.

Лично сам се психички и финансијски спремио да поднесем овај удар, али се питам да ли је држава у стању да заштити домаћег произвођача баш увођењем царинских такса на неконтролисани увоз малине, али и кромпира, који је за Ивањицу веома важан пољопривредни производ?“, пита се Јаковљевић.

Подсетимо да се Србија родом овог воћа у 2015. години поново вратила на чело светских земаља извозница са 105.000 тона, а да је током 2016.године инкасирала 248 милиона евра.

Блиц / Б92

2 коментара

  1. Наша малина садржи антиканценогерна својства и антиоксидентне елементе и зато је странци купују, ради свог здравља. Ту је поента, а не нешто друго.

Оставите коментар