(Фото: Thinkstock)
(Фото: Thinkstock)

Мање од просека прима 70 одсто грађана

Београд – Србија је друштво са највећом неједнакошћу у Европи када се гледа разлика у дохотку оних са највећим и најмањим приходима.

У Србији петина становника са највећим дохотком има 9,7 пута веће приходе од петине са дна лествице. Извор података о неједнакости је Анкета о приходима и условима живота (СИЛЦ) коју Републички завод за статистику води од 2013. године, а коју је анализирао Фонд за развој економске науке.

Према рачуници Драгована Милићевића, бившег државног секретара у Министарству трговине, 70 одсто људи у Србији има доходак испод просечне зараде. Он је израчунао да 10 одсто људи са најмањим дохотком годишње има свега 778 евра, док 10 одсто оних са највишим дохотком у Србији има просечно 33.715 евра годишње.

Занимљиво је да се у двадесет одсто најбогатијих становника по приходу улази са само 5.327 евра годишње, што је на нивоу месечне плате од око 440 евра. Али у ствари велики новац у Србији зарађује само један одсто оних са највећим дохотком. Њихов годишњи доходак је чак 158.841 евро.

„Србија је дубоко подељено друштво и према примањима дели се на 80 одсто оних који мање-више не могу да обезбеде себи достојан живот и 20 одсто оних којима то није проблем. Прецизнија анализа говори да само 10 одсто становника има могућности за луксузан живот у српским оквирима од око 3.000 евра месечно. И тај износ је у односу на друге земље Европе низак“, објашњава Милићевић.

Према објашњењу Јелене Жарковић Крстић, професорке на Економском факултету у Београду и коауторке студије ФРЕН-а, један од важних разлога велике неједнакости је транзиција у којој је Србија имала раст БДП-а без раста запослености.

„Од 2000. године БДП је растао у девет од десет година. У истом периоду, запосленост је порасла само у две године (2001. и 2007), у оба случаја за занемарљив проценат. Другим речима, период економског раста без раста запослености трајао је код нас неуобичајено дуго, а потом је 2008. наступила економска криза чије су последице по запосленост биле опет много драматичније у Србији него у земљама у окружењу“, подсећа она.

Други разлог за највећу доходну неједнакост код нас је економска, тачније пореска политика од 2000. године. Наиме у Србија је до 2007. године имала регресивно опорезивање рада.

Веће плате без већег пореза

„Другим речима, порези на рад су процентуално више оптерећивали зараде ниже плаћених радника него оних са високим платама. Након тога, опорезивање рада постаје тек благо прогресивно, свакако и даље најмање прогресивно у односу на друге европске земље“, указује Жарковић Крстић.

Док су друге земље махом увеле прогресивни порез на доходак који рецимо у Хрватској и Словенији иде и до 50 одсто за највише зараде, док је у Србији највише стопа 15 одсто.

Такође, социјална давања су значајна за уједначавање доходака у једном друштву, а у Србији су издаци за два највећа социјална давања, дечији додатак и социјалну помоћ, 0,6 одсто БДП-а док је европски просек двоструко већи – 1,1 одсто БДП-а.

Па чак и пензије, које су у Србији значајан извор дохотка и снажно делују на смањење неједнакости, имају мањи ефекат него у ЕУ, а према оцени Жарковић Крстић то је због слабе покривености жена пензијама, посебно у руралним крајевима.

Неправедна подела

„За почетак бисмо могли да напустимо систем опорезивања дохотка који се у оваквој форми не може срести нигде у Европи и који нажалост није реформисан још од 2000. године. Овај систем омогућује да се различите категорије дохотка (зараде, доходак од самозапослености, од пољопривреде, од ауторског дела, капитала…) опорезују различитим стопама па тако износ плаћеног пореза не зависи од висине дохотка већ од тога у коју категорију вам је доходак сврстан.

Тако имате низ интересних група (спортска удружења, омладинске задруге) које су успеле током година да издејствују да буду сврстане у категорије дохотка које се ефективно опорезују нижим стопама. Уколико би се овај систем напустио и све категорије прихода опорезовале једним порезом, постигла би се хоризонтална правичност у опорезивању – да два лица истог нивоа дохотка, без обзира из којих извора потиче њихов доходак, плате исти износ пореза. Вертикална правичност, да виши износ пореза плате они са вишим дохотком, постигла би се прогресивнијим пореским стопама а ове тренутне од 10 и 15 одсто то свакако нису“, закључује она.

Деца неједнаких шанси

Студија ФРЕН-а указује и да код нас постоји не само неједнакост исхода, већ и неједнакост шанси. Резултати ПИСА истраживања показују да је двоструко више функционално неписмене деце у породицама које се налазе међу 20 одсто популације најнижег социоекономског статуса него у 20 одсто најбоље стојећих породица. Деца из прве групе заостају за својим вршњацима чији родитељи припадају вишим друштвеним слојевима и то за две школске године, што указује да образовни систем не успева да поништи ефекте социоекономских неједнакости. Штавише, у неким сегментима их и продубљује.

И српски богаташи каскају за европским

Мада један одсто људи у Србији има доходак далеко изнад првог следећег (99.) перцентила, чак десет пута већи, ипак наши богаташи имају најмањи доходак у Европи. Тако топ један одсто Швајцараца има годишњи доходак од 3,2 милиона евра, а други и трећи су Луксембуржани са 3,8 и Норвежани са 2,7 милиона евра годишње. Са 158.000, српских „1%“ је на дну европске листе, чак и иза македонских „1%“ који располажу са више од 190.000 евра годишње. Иначе, у свим земљама тај последњи 100. перцентил, односно један одсто најбогатијих одскаче од свих осталих, а то је пре свега због дохотка од капитала којим располажу.

Џини коефицијент

Доходна неједнакост најчешће се мери такозваним Џини коефицијентом и Србија је према студији Фонда за развој економске науке (ФРЕН), са 38,6 поена последња по једнакости, добрано иза просека ЕУ од 31, па чак и земаља у окружењу, пошто Македонија има Џини коефицијент 35,2, Хрватска 30,6, док је од бивших југословенских република најизједначенија Словенија са 24,5 поена.

Треба поменути и да је према Анкети о потрошњи домаћинстава (АПД) која је до 2013. од када се користи модернија методологија, била главни извор истраживачима, неједнакост у Србији нешто мања и то пре свега због натуралне потрошње.

Милош Обрадовић / Данас

Оставите коментар