(Фото: Thinkstock)
(Фото: Thinkstock)

Мења се обрачун просечних плата у Србији

Београд – Нова методологија израчунавања плата за узорак ће узимати све пореске пријаве, а просечне плате ће се израчунавати на основу обрачунатих зарада за текући месец.

„Републички завод за статистику (РЗС) просечне плате у Србији рачунао је на основу узорка од 8.000 фирми, односно њихових локалних јединица, а од ове године рачунаће на основу пријава Пореској управи о обрачунатим порезима и доприносима“, рекла је начелница Одељења за тржиште рада у Републичком заводу за статистику Весна Пантелић.

Она је рекла да се просек плата у Србији од 1963. године рачуна на основу месечног истраживања о запосленима и зарадама запослених (РАД-1), током кога одабране фирме попуњавају образац о броју запослених и маси исплаћених зарада у одређеном месецу.

Просечне нето зараде за новембар прошле године у Србији износиле су 47.575 динара, а највише су биле у Београдском региону 58.902 динара, док су најниже у Шумадији и западној Србији, где је просек био 40.696 динара по запосленом.

„Имена 8.000 фирми и њихових локалних јединица у којима ради 800.000 радника, што је око 40 одсто формално запослених у Србији, које улазе у истраживање не могу бити доступни јавности јер статистика има право објављивања само агрегираних, не и индивидуалних података“, рекла је Пантелић.

Додала је да су из узорка од 8.000 фирми искључени запослени у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране, као и запослени на привременим и повременим пословима.

Према подацима РЗС у Србији је активно 87.000 правих лица, где је запослено око 1.500.000 људи, и 165.000 предузетника, где је запослено око 300.000 људи.

На питање да ли се и у свету на такав начин израчунава просечна плата, Пантелић каже да је методологија иста али да у развијеним земљама нема толико неформално запослених, који не могу бити обухваћени обрачуном просечних зарада.

Нова методологија израчунавања плата за узорак ће узимати све пореске пријаве, а просечне плате ће се израчунавати на основу обрачунатих зарада за текући месец, што значи да у просек неће улазити ванредне исплате зарада пред празнике које се не односе на тај месец, као што је до сада био случај.

Вести

један коментар

  1. Ако не може плата да порасте радом, онда ће променом методологије обрачуна. Тако ће моћи да плата радницима се повећа до, више пута помињаног нивоа, веће но икад. Статистичари и политичари могу да кажу све што желе или не желе, али новчаник радника најбоље потврђује материјалну истину. За сада када смо зајашили дно европског стандарда, наши вођи могу да нас лажу до миле воље, но не могу да излашу наше празне новчанике, ако их уопште носимо. Нико не чува празну кесу?,

Оставите коментар