(Фото: Тинксток)
(Фото: Тинксток)

Паре избачене из употребе, али нама их рачунају

Београд – Кованице од један, пет, 10 и 50 пара повучене су из употребе још 2003. године. Међутим, пара у продавницама и даље живи и то на ценама производа.

И док из Удружења потрошача тврде да би тржишна инспекција то морала да кажњава, из Народне банке Србије кажу да не могу да утичу на то да се цена робе заокружује на цео износ.

Моћан маркетиншки трик смишљен за хипнозу купаца, а који пуни касу трговаца, служи да визуелно да лажну слику о цени производа, терајући вас да купите оно што је “јефтиније“. А пара, стоти део динара, није у употреби већ 14 година.

„Кусур и не може да се врати и сваки пут задрже тих десет пара. Десет пара као новац који и не постоји колико знам“.

„Знам да је то маркетиншки потез и то се свакодневно дешава и обично опростим то“.

„Кад погледамо индивидуално, можда то није ништа, али кад погледамо генерално и у глобалу, то су заиста велике своте новца, с обзиром да паре више не постоје“.

„Мислио сам да им тражим кусур, али не знам како ће објаснити што не враћају кусур. Није ми јасно како смеју да раде такве ствари, али опет раде. Ово је Србија ипак“.

А Србија је једина земља у Европи која исказује цене у апоенима које нема, тврде из Удружења потрошача.

„Па очигледно је одговорна држава. Значи то је питање за финансијске институције, на првом месту народну банку Србије, а и за тржишну инспекцију. Јер ако је цена истакнута у неким непостојећим апоенима, очигледно је да се ради о некој врсти обмане потрошача. Јер закон о заштити потрошача јасно прописује да је трговац дужан да потрошача на јасан и разумљив начин информише о битним карактеристикама робе, а то је на првом месту цена“, каже Младен Алфировић, Национална организација потрошача Србије.

Међутим, у Народној банци Србије кажу:

„Повлачењем из оптицаја кованог новца апоена од 1,5,10 и 50 пара и доношењем одлука о заокруживању крајњих обрачуна у готовинском платном промету, Народна банка Србије дефинисала је законски оквир за готовински платни промет, док се у безготовинском платном промету цене и даље могу исказивати и плаћати у парама.

Народна банка Србије није надлежна за доношење одлука о заокруживању крајњих обрачуна у безготовинском платном промету и такође не може да утиче на то да се цена робе и услуга заокружује на цео износ.

Према мишљењима стручњака, када се све заокружи, у Србији су трговци у плусу, а потрошачи у минусу за око 180 милиона динара. Да ли се ствар заиста отела контроли и у чијој надлежности су заправо цене у парама којих више нема, само је још једно питање без одговора.

Б92

Оставите коментар