(Фото: Шатерсток)
(Фото: Шатерсток)

Појачивачи укуса опасни по здравље

Београд – Готови сосови, супе, виршле, чипсеви, соја сос, паштете, мешавине зачина и многи производи од меса пуни су адитива Е621 који се користи као појачивач ароме. У народу је познат као изазивач глади, а осим да „мами“ на „још“, готово и да нема другу функцију. Здраву, свакако не, јер може довести до најтежих обољења.

Како за „Новости“ објашњава професор Иван Станковић, шеф Катедре за броматологију Фармацеутског факултета у Београду, процене су показале да код особа које уносе велике количине ових производа, може доћи до прекорачења дневног уноса овог адитива, па је Европској комисији препоручено да уведе већа ограничења.

„Прехрамбена индустрија се тешко може замислити без употребе адитива“, прича професор Станковић. „Исхрана би тада обухватала само мали број углавном непрерађених намирница као што су месо, млеко јаја… Адитиви су супстанце које обично не представљају карактеристичне састојке намирница, а које се из технолошких разлога намерно додају храни у току производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања при чему постају њен састојак. Употреба се не препушта слободној вољи произвођача. На позитивној листи налази се више од 300 адитива“.

Према речима професора Станковића, људи могу бити преосетљиви на неке адитиве и они би требало да избегавају храну која то садржи.

Од употребе адитива није поштеђена ни дечја храна. Уз воће и поврће, теглице су пуне разних „Е“ ознака.

„Што се тиче дечје хране, у њој је дозвољена употреба малог броја најбезбеднијих адитива, а појачивачи укуса нису дозвољени у производњи хране за одојчад и малу децу“, истиче професор Станковић. „Ове године формиран је Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране, који чине доктори, фармацеути, технолози… Управо је то место где могу да се добију релевантне информације у вези са употребом прехрамбених адитива.“

Председник Националне асоцијације потрошача Србије Горан Паповић каже да је борба на тржишту велика, а када је реч о адитиву који се користи да појача укус, питање је да ли је он уопште и потребан.

„Адитив натријум-глутаминат или Е621 служи само за превару“, категоричан је Паповић. „Ако се ставе квалитетне сировине у производ, месо, воће, орашасти плодови и то се упише у декларацију, не постоји ниједан разлог да се дода и појачивач укуса. Ту, заправо, има свега другог, осим оног што је написано. Тај адитив није забрањен, а питање је и у којој мери се ставља. Колико је то подложно злоупотреби, а зна се да је штетан. Требало би да се вратимо домаћој храни, а не индустријској. Генерално, чим има више од једног емулгатора ту робу треба избегавати.“

Да се не може побећи од технолошких трендова сматра и агроекономиста Милан Простран. Како истиче, свет је озбиљно заглибио у брзу производњу хране, нарочито хлеба.

„Све нас разједа битка за профитом“, наглашава Простран. „Озбиљна производња воћа и поврћа не може без употребе пестицида и фунгицида. Сада постоји битка да се сачувају аутохтоне сорте, а Србија за то има потенцијала, јер још има здраву земљу. Питање је до када ће то тако бити.“

Свакодневна употреба

Нa основу резултата великог броја испитивања која обухватају одређивање акутне и хроничне токсичности, канцерогености, генотоксичности, репродуктивне токсичности и алергености, Европско тело за безбедност хране ЕФСА, одређује за сваки адитив највећу безбедну количину која се најчешће изражава као прихватљив дневни унос, објашњава професор Станковић.

Ј. Субин / Новости

један коментар

  1. Ne kaže se pojačivač već pojačavač.

Оставите коментар