(Фото: pixabay.com)
(Фото: pixabay.com)

Србија још нема меса за извоз: Шницли једва и за домаћи тањир

Београд – Док је на пашњацима и у шталама све мање стоке, на папирима и у причи све су веће могућности за извоз меса из Србије. Држава уклања административне препреке, како ми домаће месо стигло до далеке Кине, Турске и Русије, а српски сточари све чешће уклањају оборе и окрећу се ка биљној производњи и ратарству.

Тако, ни од најављеног извоза јагњетине за Кину, средином прошле године, није било ништа. Стручњаци објашњавају да извоза нема и да га још дуго неће бити, јер Србија нема довољно стоке.

Србија, иначе, има потписане споразуме о слободној трговини и извозу меса са далеким земљама. Између осталог, за Турску, без царине, може да оде 5.000 тона говеђег меса годишње, а у Кину, та квота је око 500.000 тона говеђег и јагњећег меса на годишњем нивоу.

Агроекономиста Милан Простран није превелики оптимиста када је реч о најављеном извозу меса за Кину, Индију и Турску. Каже, те дестинације су толико далеко да би цена меса морала бити злата вредна како би се покрили само трошкови транспорта.

„Одавно пратим кинеско тржиште и једино што смо имали јесте неки мањи извоз семена, јер то има високу вредност“, говори Простран.

„То је далеко тржиште и најмногољуднија земља, а ми не да немамо капацитет у сточарству, већ је та грана код нас у озбиљној кризи. Сада имамо само два милиона свиња мање него што их је било деведесетих година. Имамо и милион говеда мање. Једноставно, није лако надокнадити временски све оно што смо изгубили. Потребно је најмање пет година озбиљног улагања у говедарство и свињарство да би се вратили на гране када смо извозили свињску шунку у Америку и беби-биф у Европску унију“.

А, да би наше месо стигло до нових дестинација, попут Кине, Индије, Турске и Русије, основно је да се обнови сточни фонд. Агроекономиста Простран наглашава да нико не воли краткорочне аранжмане, већ су то уговори од најмање пет до 10 година загарантоване испоруке.

„Државници су отклонили административне барикаде потписујући споразуме о слободној трговини, али је потребно урадити доста тога за извоз меса, како би се ми појавили на тржишту“, јасан је Простран. „Потребне су озбиљне инвестиције у сточарству. Русија је добро тржиште, али је и ту проблем транспорт“.

Србија, прича Простран, годишње једва да произведе 450.000 тона меса, па је споразум за Кину, од 500.000 тона на годишњем нивоу – нереалан. Наша земља не испуњава чак ни квоту за ЕУ, од 8.780 тона, јер максимално што смо успели да извеземо јесте 1.500 тона.

„Питање је колико Србија може да конкурише великим економијама које желе тржиште Кине и Турске“, каже Простран. „И то што Босна извози месо за Турску је тако јер они финансирају трошак транспорта, а нама то нико неће да ради. Нама је потребно да се домаћи произвођачи организују у оквиру задруга, па да мала газдинства постану значајнији и конкурентнији произвођачи“.

У ЕУ, сточарство чини 70 одсто пољопривредне производње, док 30 одсто припада ратарству. Код нас је све обрнуто, иако се зна да је сточарство локомотива развоја примарне пољопривредне производње.

Млеко се не исплати

Радили би и више само да се исплати гајење музних крава. У овом послу не постоји никаква сигурност, објашњава Горан Ћирић, сточар из Панчева. „Млекаре сваког дана могу да кажу да им више нисмо потребни, а плаћају како хоће. Нико ту ни не пита да ли нам цена одговара или не. Млекаре не може нико да натера да плаћају више. Због тога већина људи одустаје од овог посла“, каже Ћирић.

Ј. Субин / Новости

2 коментара

  1. Čovek je onaj..........koji saoseća sa tuđom mukom

    Србија још нема меса за извоз……..a Šugoslavija ( izraz…….moga prijatelja…….turiste )…..bila prvak sveta u izvozu …………….bejbi-bifa………!!!!!!!!!!!!!

    Sada…….“velikim“ Srbima………u maloj Srbijici i šnicle malene……..samo su im muda velika…….sudeći po samohvalisanju……..!!!!!!!!!!!!

    • Ko to kaze ko to laze, moja muda su mala, ko klikeri, ali je pajser muzejski primjerak brale.

      Srbija moze da bude sampion u izvozu imbetluka i na tome se vec radi 20tak godina.
      Zar nisi primjetio ili namirisao taj imbet-luk u tramvaju ili autobusu? Koliko gluposti na tako malom prostoru i smrad luka u vazduhu. Zalosno kako smo glupi i kako se malo kupamo, imbet-luk je svuda oko nas.

Оставите коментар