(Фото: Јола)
(Фото: Јола)

Србима треба 16 година да зараде за стан, Британцима пет

Београд – Индустријска производња у августу се опоравила у односу на претходна два месеца и достигла међугодишњи раст од 9,7 одсто, али према речима Стојана Стаменковића, сарадника билтена Макроекономске анализе и трендови, овај раст је пренаглашен и неће се задржати у наредним месецима.

Ипак аутори МАТ-а прогнозирају да би раст индустријске производње до краја године могао достићи шест одсто.

У јуну и јулу је успорена прерађивачка индустрија пре свега због производње моторних возила, прехрамбене индустрије, производње нафтних деривата и производње неметала и минерала. Стаменковић је истакао да је у области аутоиндустрије томе допринео штрајк у Фијату, али да је у августу ова област опет избила на водеће место по доприносу индустријском расту, али да се део тога односи на надокнађивање пропуштеног у јулу.

Код прехрамбене индустрије јавио се проблем значајног смањења производње меса, за пет одсто у августу у односу на исти месец претходне године.

Област која од почетка године стабилно расте је производња гуме, за 13 одсто у првих осам месеци у односу на исти период 2016. С друге стране августовски раст индустрије нафтних деривата од 16 одсто је према речима Стаменковића инцидентан и очекује се његов повратак на ниво нешто већи од прошлогодишњег просека.

Раст извоза се приближио расту увоза, па је у првих осам месеци извоз порастао за 12,9 одсто, а увоз за 13,1 одсто у односу на исти период прошле године, али ово значи и раст спољнотрговинског дефицита. Покривеност увоза извозом у овом периоду износила је 79 одсто. Стаменковић је истакао и раст нето страних директних инвестиција у првих седам месеци ове године од 10,6 одсто у односу на исти период прошле године, па су СДИ достигле 1,36 милијарди евра.

Истовремено, одлив по основу СДИ износио је 1,1 милијарду евра, од чега 418 милиона по основу дивиденди, 43 милиона евра по основу камата, док је 645 милиона евра по основу реинвестиране добити, што је у ствари добит која није исплаћена власницима. Ово значи да је чисти прилив страних директних инвестиција у првих седам месеци ове године износио 259 милиона евра.

Према речима Ивана Николића, сарадника МАТ-а, уколико желимо веће стопе привредног раста биће нам потребне много веће инвестиције него до сада. Наиме, у 2016. као и у 2015. години бруто фиксне инвестиције су износиле свега 17,7 одсто БДП-а што је далеко мање од инвестиција у земљама Централне и Источне Европе где су преко 20 одсто. За земље наше развијености препоручује се да се чак 25 одсто БДП-а инвестира.

Николић истиче да су у земљама ЕУ инвестиције равноправно распоређене између улагања у опреме и машине (и интелектуалну својину) и грађевинске инвестиције. У оквиру грађевинских инвестиција подједнако се улаже у станоградњу и комерцијалне објекте (уз инфраструктуру). У Србији је ситуација драстично другачија, па док је улагање у станоградњу у ЕУ 24 одсто укупних инвестиција у Србији је то свега 5,5 одсто. У Србији инвестиције у стамбену изградњу чине свега један одсто БДП-а, док је просек за ЕУ 3,5 одсто, а најразвијеније земље улажу и преко пет одсто БДП-а.

„Данас се у Србији гради 10.000 станова, а некада у време субвенционисања стамбених кредита и 18.000. Главни проблем у овој области је свакако низак стандард грађана. У Великој Британији за просечан стан је потребно 5,2 годишње нето плате, а у Србији за стан од 57 квадрата који се узима као просечан 16 годишњих плата. Такође, постоји и прилично велика понуда од 3,1 милиона стамбених јединица и проблеми са наталитетом. Али слично је и у другим земљама, а они опет много више улажу у станоградњу“, напомиње Николић.

М. О. / Данас

3 коментара

  1. IZBORI: Kad psihopate organizuju......defile.........ometenih u razvoju

    Србима треба 160 година да зараде за стан, Британцима 50

  2. ДАЧИЋ ПЕВО ЕРДОГАНУ НА ТУРСКОМ

Оставите коментар