(Фото: Пиксибеј)
(Фото: Пиксибеј)

Сумњиве агенције наивне клијенте лове „на брзака”

Београд – Предузетници и власници малих компанија који љубазно разговарају с представницима агенција које им нуде обуке, рекламне кампање и помоћ па чак и пречицу до остваривања права на новац који дају разни фондови или државни органи, не знају да то распитивање или само учтиво слушање саговорника може да их кошта. Пословне агенције тешко долазе до клијената и новца и зато су многе нашле пречицу до зараде.

Када заврше разговор, из агенције саговорнику пошаљу фактуру. Уколико дотични почне да се буни да му је услуга незаконито фактурисана, до јуче љубазни саговорник окреће други лист. Цео претходни разговор је снимљен и уколико странка не плати, виде се на суду, где ће крунски доказ бити снимак разговора. Писмена форма уговора није увек обавезна.

Никоме од власника малих и средњих предузећа се не иде на суд с агентима: фактурисане суме су често мале па многи, иако невољно, то плате.
Шта треба да знају да не би дошли у ту ситуацију?Када им се саговорник тог типа јави, прво треба да се распитају да ли је услуга бесплатна или се плаћа. Није лоше да и сами сниме разговор јер већина модерних телефона то данас омогућава. Добро је да саговорнику кажу да услуге не прихватају и да их више не зове.

Министарство привреде Србије све податке о конкурсима и све видове помоћи објављује на свом сајту. То исто чине и регионалне развојне агнеције, као и привредне коморе. И сви програми ЕУ су на сајту који њихова делегација у Србији свакодневно ажурира.У Покрајинском секретаријату за привреду имају исти одговор: сви конкурси и друге погодности објављени су на њиховом сајту. Они немају склопљен уговор ни с једном од приватних агенција агенција, нити с њима деле такве информације. Податке такође објављују у листовима „Дневник” и „Мађар со”, који су тај посао добили на тендеру.

За све уговоре није потребна писмена сагласност, али…– Није први пут да се код нас дешава нешто слично – каже стручњак за облигационо право др Ранко Кеча. – Још пре неколико деценија несавесни продавци покушавали су на сличан начин да обавежу грађане да десет година купују телефонске именике. Све је то тако било до прве пресуде која је била у корист клијента ког су покушали да преваре. У том случају, шире гледано, није поштовано начело савесности и поштења те забране злоупотребе код понуде.

Мислим да ће се такви случајеви опет догађати све док не дође до прве пресуде у корист клијента који је био позван телефоном са сличним мотивима. Да би спречили могућност да их неко на тај начин присиљава да плате оно што не желе и нису се обавезали, за позване је најбитније да, када добију такав позив, јасно кажу да услугу не желе.

Колико је страна која је звала и нудила услугу спремна да иде до суда зависиће од сваког конкрентог случаја. Многе агенције спремне су да те услуге нуде чим друга страна подигне слушалицу. Тако често на понуду обавежу и лица која нису компетентна да доносе такве одлуке па сниме службеника или чистачицу. Тако нешто не може се прихватити као обавеза нигде, наравно, ни на суду.

Боље кафица…

Што се тиче бизнисмена који су нашли мало времена па им је до ћаскања, нека позову пријатеље на кафу. Још си их родитељи кад су били мали учили да с непознатима не треба да разговарају. А ето, као одрасли могу да виде колико су мама и тата били у праву. Што се тиче информација које су им потребне, ту су њихови запослени и сајтови и, наравно, званични захтеви.

Д. Вујошевић / Дневник

2 коментара

  1. Jebo bi mu majku palicom za sva vremena , jebes nase ljude, pusti da ga jebu do iznemoglosti. Debili.

  2. Pa valjda je prvo i osnovno da se neovlasceno snimanje razgovora na sudu ne moze prihvatiti kao dokaz. Drugo, ne manje vazno je da je to i krivicno delo.

Оставите коментар