Стечајне преваре (Фото: Новости)
Стечајне преваре (Фото: Новости)

Вечити дуг у стечају

Београд – Само четири банке у стечају – на име неплаћених дажбина, држави дугују чак 95 милијарди динара, што је 802 милиона евра. Листу предводи Беобанка, са 32 милијарде динара дуга. Следи Инвест банка, са 24 милијарде динара, па потом Астра банка, са дугом од 21 милијарде динара, и Београдска банка, са 17 милијарди динара дуга. Сви остали дужници на овој листи, укључујући тајкунске фирме, некадашње гиганте – жртве неуспелих приватизација, и друге банке у стечају, појединачно дугују испод 10 милијарди динара.

Беобанка је једна од четири велике државне банке над којима је стечај покренут 2002, почетком велике реформе банкарства. Тада су на тржиште Србије ушле стране банке, угашена је Служба платног промета – некадашња СДК, а промет је прешао на банке.

Иако у стечају, ова банка је, према последњем доступном завршном рачуну, пословала са добитком, и то од три милијарде динара. Истовремено, само дуг према порезницима, за последњих пет и по година, порастао је за чак 5,8 милијарди динара.

„Реч је о порезу на имовину коју има банка и који се годинама увећава“, објашњава, за „Новости“, један искусни стечајни управник. „На то је додат и порез на имовину коју је банка преузела, а на којој је дуг постојао још из ранијег периода. Највећим делом дуг за порезе настао је од отварања стечаја, па осим пореза на имовину, ту треба урачунати и ПДВ, порез на промет услуга, порез на пренос апсолутних права…“

Агенција за осигурање депозита, као званичан стечајни управник банака, није се оглашавала овим поводом. Одговоре на питања одакле банкама оволики дугови на име неплаћених пореза, да ли је ишта у међувремено намирено, и зашто стечајни поступци трају и по 15 година – нисмо добили.

Ништа боља ситуација није ни међу предузећима. Први на листи је „Сартид“, -„Железара Смедерево“ – „Ју-Ес стил“, који је својевремено био поштеђен. Те 2003. процењивало се да смедеревски гигант повериоцима дугује и пола милијарде долара. Све је то држава „елегантно“ спаковала у стечај. Само према порезницима, дуг из године у годину расте и сада износи 7,3 милијарде динара. Међутим, према званичној евиденцији АЛСУ, у стечају је само „Сартид стан план“, фирма у стопроцентном власништву „Железаре“.

На листи дужника у стечају нису само некадашње државне фирме које је прегазила транзиција, већ и тајкуни који су патентирали рецепт „купи јефтино из приватизације, извуци имовину, окористи се, отерај у стечај, па отвори нову фирму“. На тај начин успели су да нагомилају огромне дугове на име неплаћених пореза.

Стручњаци упозоравају да не треба олако доносити закључке, јер је питање у ком моменту су они постали неплатише. У експанзији – или када су их стигли проблеми.

„Да би се одговорило на то питање, требало би видети да ли су њихове неизмирене пореске обавезе настале у периоду док су та предузећа „добро“ пословала или у периоду када су њихови проблеми постали јавно видљиви“, објашњава економиста Милојко Арсић, професор Економског факултету у Београду.

„Претпостављам да је највећи део неизмирених пореских обавеза наведених предузећа настао у периоду када су се она суочила с великим проблемима у пословању, као што су немогућност враћања кредита, немогућност плаћања обавеза према добављачима и радницима и и слично. Неизмирене обавезе су део ширих проблема с којима се наведена предузећа суочавају“.

Да би се у будућности спречило понављање оваквих проблема, према Арсићевом мишљењу, неопходно је да држава, али и други повериоци, покрену стечај предузећа у раној фази, јер су тада веће шансе да се очува бизнис предузећа његовим реструктурирањам или променом власника, као и да повериоци наплате своја потраживања.

„Правовремено покретање принудне наплате и стечаја подразумева да се уклони утицај партијских и разних неформалних структура на Пореску управу, као и да се сузбије корупција у самој управи“, закључује Милојко Арсић.

Реорганизација

На листи дужника у стечају налази се и 50 фирми у статусу реорганизације. Међу њима су оне које се реорганизују из стечаја, као и оне које су избегле стечај кроз УППР Листу предводи „Корпорација фабрика аутомобила Прибој“ (три милијарде динара дуга). Следе „Трајал“ (2,99 милијарде динара), Индустрија каблова Јагодина (1,6 милијарди), Предузеће за водне путеве „Иван Милутиновић ПИМ“ (1,05 милијарди). Остали имају испод милијарду пореског дуга. Међу фирмама у статусу реорганизације налази се и Компанија „Новости“, у припреми за УППР, са дугом од 333,4 милиона динара.

Некадашњи гиганти

На листи великих пореских дужника у стечају су и пропали гиганти и фиме које нису успеле да се приватизују: „14. октобар“ (4,2 милијарде динара дуга), „Јагодинска пивара“ (4,12 милијарди), ИМР (3,5 милијарди), ИМТ (2,8 милијарди), „Желвоз“ (2,6 милијарди), БИП (1,3 милијарде динара), али и „ПзП Београд“, „Борели“, Индустрија стакла Панчево, Вршачка пивара, „Гоша шинска возила“, „МИН Вагонка“, „1. мај“, „Прокупац, „Прва петолетка“, „Срболек“, „Азотара“, „ПзП Ниш“…

Новости

Оставите коментар