(Фото: ЕПА-ЕФЕ)
(Фото: ЕПА-ЕФЕ)

Зашто нема субвенција за дизел гориво

Београд – Нове подстицајне мера Министарства пољопривреде у виду субвенција за ђубриво у висини од 4.000 динара по хектару, као и субвенционисаних кредита, наишле су на одобравање пољопривредника.

Ипак, војвођански паори се питају зашто је изостала подршка државе кад је реч о набавци дизела, а занима их и то да ли су у ресорном министарству изненађени прошлогодишњим великим интересовањем пољопривредника за обнављање механизације. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић био је изричит у изјави: Онолико колико може држава је „одрешила кесу“, а тек када се утврде разлике између оних уписаних у регистар пољопривредних газдинстава и правих произвођача моћи ће да се приступи мерама помоћи.

„Свако пољопривредно газдинство у Србији може да користи изузетно повољне субвенционисане кредите. То, практично, значи да смо каматну стопу, која код комерцијалних банкарских позајмица износи седам до осам одсто, спустили на један одсто за кориснике млађе од 40 година, односно на три одсто ако је реч о осталим категоријама. Кредити, у висини од 300 до 5.500 евра, могу се користити за набавку репроматеријала, семена, ђубрива и основних средстава. Осим тога, први пут ове године не тражимо рачуне за ђубриво, него ћемо сваком пољопривредном произвођачу исплатити по 4.000 динара по хектару“, најавио је Недимовић.

У удружењима пољопривредних произвођача истичу да је за њих од пресудног значаја помоћ државе за набавку горива, а та мера још увек није усвојена.

„Добро би било да се исплата 4.000 динара по хектару обави у марту, пред пролећну сетву, подсетићу да је прошле године та помоћ каснила. За похвалу је и то што су понуђени субвенционисани кредити за производњу и набавку репроматеријала. Ипак, треба нагласити да то нису субвенције, већ само јефтинији новац који морамо да враћамо.

Те позајмице су, можда, довољне за заснивање производње, али то није довољно. Није добро што нема субвенција за гориво. У ратарству се троши од 60 до 100 литара дизела по хектару, што значи да је гориво велика ставка за све произвођаче. Подсетићу да се у свим суседним државама набавка горива субвенционише, па не чуди што наши производи нису конкурентни на тржишту“, објашњава за Данас Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника.

У овом Удружењу упозоравају и на то да исплате намењене пољопривредницима сваке године касне, односно пребацују се из једне у наредну годину, због чега се најчешће преговара само о исплати дуга за реализовану производњу, а мање о томе како даље побољшати аграр.

Министар пољопривреде поручио је да је веома битно направити систем по коме би субвенционисани дизел био доступан онима који се заиста баве пољопривредом. „Радимо на томе и у тај посао је, осим свих асоцијација пољопривредника, укључено и Министарство финансија. Морамо да раздвојимо оне који се стварно баве пољопривредном производњом од оних који су само уписани у регистар пољопривредних газдинстава, а многи од њих се, заправо, не баве тим послом“, казао је Недимовић.

И аграрни аналитичар, новинар Чедомир Кецо, слаже се у констатацији да су пољопривредници незадовољни због тога што се не субвенционише набавка дизел горива, јер би то умањило велику разлику између државних подстицаја у државама из којих нам стижу пољопривредни производи по знатно нижим ценама.

Он, међутим, сматра да пољопривредна удружења не сагледавају у потпуности ситуацију у којој пољопривреда, већ две деценије уназад, бележи годишњи раст од само 0,40 одсто и немају јединствен став у вези са главним мерама до уласка у ЕУ, а посебно о аграрној политици. Он наводи да јавности нису познати разлози кашњења кровне уредбе, која је требало да буде усвојена у јануару, и управо ту треба тражити разлоге за мировање у исплатама из Трезора. Ипак, сматра да је добро што је министар Недимовић омогућио да се за стицање права на исплату 4.000 динара по хектару обави само пријављивање и новац ће стићи.

„Ефикасност у исплати и обим новца који ће бити исплаћен у 2018, условљени су дуговањима из минуле године. Ово ће, по свему судећи, бити кризна година, јер у 2017. није било довољно новца за измиривање обавезе према газдинствима. Треба подсетити да је одобрена набавка око 2.000 трактора и то је направило рупу у буџету, јер нико није очекивао тако велики број захтева за набавку ситне механизације и стоке.

Када се саберу све ставке за које су конкурисали пољопривредници, рачунајући и премије, онда долазимо до износа од око 10 милијарди динара. То значи да без прилива новца из државне касе Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде неће моћи да побољша конкурентност наших ратара, воћара и повртара. Напротив, дугови ће се преносити у наредну годину, а у таквој ситуацији ни тужбе нису реткост“, каже Кецо и додаје да ће сточари и ове године добити највеће подстицаје за производњу меса и млека у региону.

Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2018. години, која је објављена 8. марта, за основне подстицаје за биљну производњу предвиђено је 7,85 милијарди динара а подношење захтева Управи за трезор почело је 1. марта. Потенцијални корисници субвенционисаних кредита, са роком отплате од једне године до пет година, могу да поднесу захтев за добијање позајмице за набавку материјала (семенског и садног) за биљну производњу, затим минералног и органског ђубрива и средстава за заштиту, као и механизације и опреме.

На кредитну подршку могу да рачунају и они који се определе за набавку стоке (говеда, свиња, оваца, коза, живине, пчела и риба), али и хране за животиње. Максимални износ средстава на који у току године породична пољопривредна газдинства и предузетници могу да остваре право износи шест милиона динара, док је максимум за правна лица и задруге 18 милиона динара. Ресорно министарство преузима обавезу да плати део камате банкама, док номинална каматна стопа за комерцијална регистрована пољопривредна газдинства у активном статусу износи три одсто на неотплаћени део позајмице.

Кап у мору

„Пољопривредни произвођачи у Србији су у најтежем положају у региону. Подсетићу да су субвенције својевремено износиле чак 14.000 динара, па су се смањивале и сада су 4.000 динара по хектару и то за произвођаче који обрађују до 20 хектара. То је кап у мору и није помоћ која би битније могла да утиче на повећање производње. Зато је наш захтев да се директне субвенције повећају, као и да се дизел гориво учини доступнијим, а не да нам се нуди смањење цене за 15 одсто јер такав попуст већ добијамо на пумпама када узимамо веће количине“, објашњава за Данас Драган Клеут из Савеза удружења пољопривредника Баната.

Мирослава Пудар / Данас

Оставите коментар