Еври (Фото: Ројтерс)
Еври (Фото: Ројтерс)

Зеленаши конкуришу банкама

Београд – Далеко од угланцаних шалтера банкарских пословница, у изнајмљеним локалима тржних центара или „уличним канцеларијама“, постоји паралелан кредитни систем.

Систем где они који не могу регуларно да добију позајмицу, што због презадужености, што због лоше финансијске историје, што због неиспуњавања бројних строгих услова, добијају зајам као терет кога се после тешко могу отрести.

Мада по закону о банкама само банке могу да позајмљују новац и наплаћују камату, тзв. зеленашење је увек било присутно, а у Србији делује као и сасвим легалан посао који се оглашава по зидовима зграда, лецима на аутобуским стајалиштима и флајерима у поштанским сандучићима.

Тако је на згради тржног центра на Бановом брду неколико прозора излепљено рекламом која позива да позајмите пар стотина евра, лако и једноставно. Проверавајући какви су услови зајма позвали смо истакнути телефонски број и у разговору са службеницом сазнали да је месечна каматна стопа 1,5 одсто, али да се наплаћује и провизија од 13 одсто, што фактички чини да каматна стопа на овај зајам износи 30 одсто годишње, односно два до три пута више него у банци. Ако узмете 500 евра за 12 месеци, плаћате основни дуг и још 155 евра камате.

Ово под условом да сте стално запослени, а рате би плаћали административном забраном на плату. Они који немају срећу да имају сталан већ хонорарни посао, могу само до зајме до 200 евра или да дају нешто вредно у залог, а шта то може бити, одређује њихов проценитељ.

Или рецимо, ако позовете становиту „Ољу“, која рекламира кредит без одласка у банку чији смо број телефона нашли залепљен на стуб аутобуског стајалишта (где је, иначе, забрањено лепљење рекламних порука) након што јој кажете колико новца вам треба и ако имате сталан посао, брзо ће вам израчунати колико имате да платите, а каматна стопа је чак конкурентна банкарским. У случају зајма од 120.000 динара на 12 месеци укупна камата би износила 6.500 динара.

Није ово карактеристично само за нас. Интернет огласи врве од понуда за лако и брзо задуживање и то за целу бившу Југославију од Вардара до Триглава. Само ако тражите већу суму од рецимо неколико хиљада евра, за то већ морате ставити под хипотеку некретнину. Детаљније информације о томе колико кошта зајам, кажу, могу дати у личном разговору, али камата може бити и 10 одсто месечно.

Разлика између зајма и кредита је то што се на кредит исплаћује камата, а на зајам не. Али и ту су предузимљиви пронашли рупу у закону, па тако наплаћују провизију уместо камате. На пример, укупан зајам који узимате је 100.000 динара, а они урачунају провизију од 20 одсто и исплате вам 80.000 динара, док ви имате обавезу враћања свих 100.000.

Денис Перинчић из Републичке уније потрошача каже за Данас да рад ових фирми нико не контролише јер се налазе на „ничијој земљи“.

„Народна банка је надлежна само за оне којима је издала дозволу за рад. Пошто ови остали немају ту дозволу, НБС је ненадлежна. Ту би неко требало да поднесе пријаву тржишној или финансијској инспекцији да покрену надзор, али то се не дешава“, објашњава Перинчић.

У Србији се често потеже реч зеленашење, донедавно и за камате банака и то углавном и оправдано, али нема јасно дефинисане границе изнад које се каматна стопа се сматра зеленашком.

Перинчић каже да би то могло бити све преко 12 одсто колико износи законска затезна каматна стопа. Међутим, ми смо само пре годину, две имали случај да банка наплаћује 40 одсто камату на недозвољени минус.

У Народној банци Србије кажу да је за кршење закона о банкама надлежно Министарство унутрашњих послова, а не НБС у чијој су ингеренцији само они којима је дата дозвола за рад. Такође у НБС кажу да су у протеклом периоду обавештавали Министарство унутрашњих послова о овим случајевима.

Иначе за кредитирање без дозволе НБС, према закону казна је од три месеца до пет година затвора. Ако је прибављена имовинска корист већа од 100.000 динара, прописана је затворска казна од једне до осам година, а ако је корист изнад 1,5 милиона динара казна је од две до десет година затвора.

Шта каже закон о зеленаштву

Кривичним закоником (члан 217.) прописано је посебно кривично дело – зеленаштво, односно да ће се затвором до три године и новчаном казном, а у појединим случајевима и строжом казном, казнити лице које за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу, прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног. Гоњење се предузима по предлогу оштећеног, а не по службеној дужности јавног тужиоца, али он наставља поступак.

Милош Обрадовић / Данас

Оставите коментар