Жил Верн (Фото: Википедија)
Жил Верн (Фото: Википедија)

Око света стопама јунака Жила Верна

Москва – Понекад књиге инспиришу људе на необичне поступке. На пример, на то да крену на путовање око света стопама јунака Жила Верна Филеаса Фога. Пре 125 година, 14. новембра 1889. године двадесетдвогодишња новинарка Нели Блај, надахнута романом „Пут око света за 80 дана“ кренула је на пут. Смела Американка је одлучила да провери у пракси идеју маштовитог писца!

О овом задивљујућем поступку у интервјуу за «Глас Русије» је говорио путник и поштовалац Жила Верна Алесандро Тимроне, члан италијанског удружења “Lega dei viaggatori”:

Храбри и одлучни Фог је идол неколико генерација читалаца. Данас његове авантуре очаравају, а у другој половини 19. века су изгледале заиста невероватно! Обићи земаљску куглу за 80 дана – била је то права фантастика!

Седамнаест година после објављивања романа Нели Блај је успела да обори рекорд књижевног лика. Нели Блај је 14. новембра из Њујорка кренула на пут парабродом. У своју маршруту на путу око света укључила је посету познатом писцу. Девојка му је послала телеграм у којем је навела број воза и потписала се – Блај. Прича се да је Жил Верн очекивао одраслог мушкарца, прекаљеног путника и да нипошто није очекивао да сретне младу девојку. Путовање је изазало велико интересовање, о њему су стално писале новине и часописи, читаоцима се чак предлагало да се кладе.

Нелина маршрута је била следећа: Њујорк, Лондон, Париз, Бриндизи, Суец, Цејлон, Сингапур, Хонгконг, Јокохама, Сан-Франциско и поново Њујорк. У Амјен је свратила специјално, да би се срела са Жилом Верном. То је била, како се сад модерно каже, добро планирана акција, од које су користи имали и Верн, и новинарка, и лист за који је Блај писала. Тираж је порастао неколико пута, а Вернов роман је издат у 10 тиража, иако је од његовог првог изласка у свет било прошло већ 17 година.

Да ли Ви као члан удружења путника сматрате да се Нели Блај показала подједнако добро као јунак Жила Верна?

Очарава ме храброст ове девојке. Замислите себе на њеном месту, с 22 године, сама у џунгли! Кренула је у пловидбу уз подршку уредника «Њујорк Ворлд». Одлучено је да треба да обави путовање за 75 дана, а не за 80. До тада је већ била позната новинарка: око њене скандалозне публикације о лошем опхођењу према пацијентима у душевној болници дигла се прашина у целој Америци. Узгред речено, Нели Блај је псеудоним, њено право име је Елизабет Кокран.

Сам Жил Верн је пажљиво пратио све фазе њеног путовања, читао је све вести у новинама. Кад је писао књигу обићи свет чак за 80 дана изгледало је скоро невероватно, али после скоро 20 година развој саобраћаја је напредовао и писац је веровао у успех овог подухвата.

Нели Блај је допутовала у Њујорк три дана пре одређеног рока, односно, успела је да обиђе свет за 72 дана 6 сати 10 минута и 11 секунди. Оборила је рекорд књижевног лика!

Чиме вас још привлачи овај сиже?

О, то је моја омиљена прича! То је прави пример за то како књиге утичу на људе. Не неке књиге примењеног карактера, већ романи! Књижевност није измишљотина, то је «виртуелни свет» и тада је прави свет дошао у додир са измишљеним. Без смелих фантазија није могуће изаћи на крај с потешкоћама, страхом, неодлучношћу. Сви смо ми људи. Сви имамо своје слабости, и управо овакве приче које нас надахњују на смеле поступке, по мом мишљењу могу да промене свет набоље. Оне човеку не дају да сумња у своје снаге, уче га да иде напред, да се не предаје. То је важно за све нас, у свакој животној ситуацији.

Ана Фјодорова / Глас Русије

8 коментара

  1. Питање је – наравно заувек остаће неразјашњено – јел’ су романи Жила Верна само романи плод његове фантазије или га је неко „куцнуо“ у чело и претсказао многе ствари тада чинили немогућим данас их навелико користимо.
    Како објаснити његово до танчина описивање подморнице,па летечи балон(опис авиона) којим је Ф.Фог убрзао путовање,острово изгубљеног блага итд.
    Јел’ је његова књига 20.000 под морем пуки роман, а не примењена т.ј. књига стручног карактера.Који земљанин може тврдити да је прва подморница прављена независно од Жилверновог Наутилуса т.ј. није ли прављена по опису дат у роману.А није ли Жил Верн некуд видео скицу подморнице па као талентован писац то описао у роману, тако показао онима који знају да читају између редова како да склопе прву подморницу.
    Шта је пре настало – јаје или кокош – важи и у овом случају,

    • Нико га није куцнуо у чело.

      Што се подморнице тиче, прва практична подморница је направљена две деценије пре него што се он уопште родио и звала се управо Наутилус. Потражи „Наутилус 1800“ на гуглу. Чак и ћирилицом ако куцаш, друга ствар коју ће ти избацити је управо поменута подморница из 1800-те године.

      Концепт летећег балона је познат одавно а направљен пола века година пре Жил Верновог рођења. Концепт авиона је био такође познат одавно, рецимо најпознатији су концепти Да Винчија који их је стварао гледајући птице. Тај блесави Италијан је чак куповао птице у кавезу само да би могао да их пусти и да види изблиза како лете.

      Што се тиче ракете и човека на Месецу, мислим да ти је познато да су Кинези ракетама пар векова пре Жил Верна свакојаке стварчице дизали у небо? У рату, експлозив, али у миру свакојаке стварчице. Чувена је легенда о Ван Хуу, човеку који је наводно причврстио 48 ракета за свој трон и покушао да буде први астронаут. И то је било пар векова пре Жил Верна.

      Жил Верн није био толико револуционаран колико се мисли. Узео је познате ствари и само их зачинио својом маштом.

      Баш као што данас раде писци научне фантастике. Узму нешто познато и онда га дораде на неки начин па то постане научна фантастика. Жил Верн је свој Наутилус повећао и дао му крљушт, данашњи писци праве светлосне мачеве, гравитационе генераторе и пилуле које замењују целодневни оброк. Све је то проистекло из неких познатих ствари, само му је додато још нешто што га је из области науке, пребацило у научну фантастику, па опет не мислимо да их је неко чукнуо у главу.

      Ево неки од примера:

      У Стар Треку постоје машине репликатори који могу да ти копирају било који објекат. Данас, пар деценија касније, имамо тродимензионалне штампаче.

      У многим СФ филмовима и књигама имаш наочаре за виртуелну стварност, данас се оне продају као играчке.

      Некада си у филмовима имао људе који ставе неки шлем па померају ствари умом. Данас то такође имаш да купиш као играчку свом клинцу. Кинези праве, коштају од 35 до 300 долара.

      Некада антигравитационе собе, данас затворене коморе за падобранство које су високе 4-5 метара само.

      Да не набрајам сад, почевши од разноразног наоружања, преко флет скрин телевизора, холограма итд. Све је то много пре настало у машти неког писца, па се тек пар деценија касније, материјализовало кроз рад неког инжењера. А Жил Верн је чак ниво испод тога, технологије које је он описивао су добрим делом већ и постојале.

      Овде је поприлично шта је пре настало. Не свиђа ми се да будем контраш, али ово је један од примера где су урбани митови преживели. Жил Верн није био ништа више, и ништа мање, до талентован и маштовит писац.

  2. Две џиновске подводне пирамиде, направљене од дебелог стакла, пронађене су у центру Бермудског троугла.
    Ове чудне грађевине на дубини од 2.000 метара су идентификоване уз помоћ сонара и океанографа др Мејера Ферлага. Војска зауставила сва даља истраживања.
    ———————————————————————————————————-
    Откуд сад пирамиде на дну океана и то стаклене.Јел наука и историја не кажу да су пирамеде од клесаног камена и градили их фараони као своје гробнице где су робови довлачили и подизали камење тешко и по неколико тона.Можда су ове пирамиде градили робови – гњурци који су пре три хиљада година имали такву опрему.

    • Једноставно – нема их. Као и свако такво откриће, увек се нађе неки разлог зашто је немогуће осталима да га виде.

      Иначе, већ дуго не стоји прича да су робови градили пирамиде, већ слободни људи. Плаћало се, и читави градови су били изграђивани око пирамида како би се осигурала радна снага. Иако јесу биле гробнице, биле су то само једним делом. Генерално, верске грађевине, грађене по распореду египћанима битних сазвежђа. Највећи комплекс, у Гизи, прати шаблон сазвежђа Сиријуса у којој је звезда на основу које су рачунали кад ће Нил да плави, што је њима јел’те било јако битно.

      Као што смо ми зидали Хиландар, или зидамо храм Светом Сави, па се у портама сахрањивали краљеви, е тако и они градили пирамиде. Што веће, то богови срећнији а фараон има већи престиж. Као што се и код нас утркивали краљеви ко ће да направи већи и лепши манастир и себи задужбину.

      Чему толики мистицизам око пирамида, појма немам. Хајд да смо неки ескими који ништа нису градили, али ми имамо на стотине примера у нашем народу управо таквог типа градитељства.

      Извини само за крај, није да те јурим да ти противуречим или нешто, него занимљиве теме, па да поделим своје мишљење и одох да спавам. Без љутње.

  3. Незнам зашто мислиш да се теби љутим.Уопште не.Љутим се себи што свој други коментар нисам прикачио првим.
    Наспавај се и промисли мало и у обрнутом смеру не само праволинијски и у духу званичне науке.Доза позитивног скептицизма није наодмет.Да не тражим сада велике мисли које су изашли из ума највећих филозофа – скептика.
    Сво твоје емпириско рационално умовање око пирамида и остало је већ објашњено у историјски читанкама.Твоје коментаре само потврђују моја запажања.
    Уопште ја избегавам да се наображавам са интернета осим коришћење сувопарних података ради добијање у времену.
    У време Жила Верна није било интернета па да укуцаш Наутилус 1800 и оп!појави се скица подморнице и њен аутор – иноватор.Неко је то ставио на интернет као да је иновирано пре Верна али јел’ то потврђена историјска чињеница?Није ли тај аутор то радио по Верновом опису.И да је заиста тако није ли и тог иноватора неко куцнуо у чело а Верн само описао његов рад.
    Данас имамо пуно материјалних доказа да су нама непознате цивилизације летели небом, пловили океанима испод и изнад земље итд.
    Што се тиче пирамида можда су их градили радници у сваком случају неко их је градио,али важније је ко их осмислио.То нису фараони и не у верске сврхе.И никако не стоји упоредба са грађењем цркава и манастире.Прво не могу доказати како су огромне камене блокове клесали са милиметарском прецизношћу и дизали са примитивним алаткама,друго све је више доказа да су пирамиде одашиљачи – космодроми за слетање небеских летелица и зато као што и сам увиђаш они су грађене према сазвеђу Орион (нека је и Сиријус) треће има наода да су пирамиде биле електране и то нуклеарне.А све пирамиде у свету (Египатске Кинеске Америчке су грађене на истој географској ширини и ниједна досада није страдала у земљотресу или у рату.
    Радикални исламисти у Египту су пре неколико месеца запретили да ће их срушити ал ај да видимо и то чудо.
    Позз.

    • Ма што испаде да ти контрирам, а ето погодило се да ти одговорим на оба коментара одма и то све контра. Да не помислиш да те јурим или нешто.

      Генерално ако тако кренеш, све можеш довести у питање, па и да је вода мокра, небо плаво. Гледао си „Труманов шоу“? Није то више ствар доказа, материјалних или не, сад се све претворило у веру у нешто, сумњу на заверу итд. Толико су нас убили у појам да ми свуда видимо неке завере и тајне и не можемо више здраворазумски да размишљамо, а да не убацимо у причу и неку мистерију.

      Занимљиво је како овај свет каквим га видимо није довољан да нам задржи пажњу, него свуда морамо да убацимо неке мистерије, тајне, митове итд. То ми је, морам признати, мало и тужно. Толико тога, а ми измишљамо.

  4. Дечко,однекуд си ми познат..Где ли смо се оно срели, чек да се присетим.Па није вода мокра зато што је вода него зато што ми мислимо да је мокра.Небо није плаво зато што је обојено плаво него зато што нам се чини да је плаво.
    А ко оно беше што је пре неких 150 година открио кисеоник.Није познато шта су људи пре тог „великог открића“ уздисали.
    Открили ово открили оно а све одувек постоји од Бога дато.

Оставите коментар