Љубодраг Дуци Симоновић
Љубодраг Дуци Симоновић

Цајтгајст фашизам

Цајтгајст фашизам
duci simonovic Цајтгајст фашизам

Љубодраг Дуци Симоновић

Цајтгајст покрет („The Zeitgeist Movement“) један је од најагресивнијих мондијалистичких покрета у савременом свету. Он се привидно заснива на критици капитализма и настојању да се створи нови свет. У суштини, то је сајентолошка секта која се заснива на квази-религиозном миту о свемоћи науке и технике који је један од најпогубнијих митова који су створили идеолози капитализма. Критика капитализма лишена је хуманистичке, а то значи историјске, друштвене и визионарске димензије. Цајтгајст се не залаже за нови историјски почетак, већ одбацује историју и обрачунава се са човеком као историјским бићем. Он не прави разлику између историје и прошлости и своди прошлост на извор зла са којим се треба обрачунати. Цајтгајст укида дијалектику историје и дијалектички ум који пружа могућност човеку да изађе из мрака прошлости на светлост историје. Укидањем историчности људског друштва укида се културно и слободарско наслеђе човечанства без кога нема могућности за хуманистичку саморефлексију, а то значи ни пута у будућност. Човек без историјске самосвести је обезглављени човек; људи без историје су људи без будућности. Истовремено, без историчности друштва нема ни историчности природе, што значи да без дијалектичког развоја друштва нема ни дијалектичког развоја природе.

Цајтгајстов пројекат будућности је пар екцелленце политички пројекат. Он је заснован на томе, да је капитализам отуђио од људи науку и технику и да је њихова моћ постала својина научне и технократске „елите“ која управља судбином људи и „пројектује“ будућност. Уместо да је стваралац свог света, човек је постао оруђе технократске „елите“ за реализовање идеје будућности која је производ дехуманизоване технократске маште. „Прављење планова“ будућности замењује критичку анализу капитализма и политичку борбу потлачених радних слојева. Будућност није производ свесног ангажовања грађана као политичких бића која су у стању да створе хумани свет, већ је производ политичког једноумља које је заоденут велом „науке“ која добија „објективну“ и на тај начин надљудску димензију. Цајтгајст пројекат будућности претпоставља постојање политичког центра моћи који одређује и усмерава друштвени развој, што подразумева и одређивање вредносног хоризонта који се не може довести у питање. Ауторитарно устројство Цајтгајста симболичан је израз недодирљивости и непроменљивости основних принципа на којима се заснива план будућности. Цајтгајст укида могућност стварања алтернативних светова и у том смислу могућност да будућност буде резултат слободног избора и стваралачке праксе човека. Пројектовање будућности своди се на њено задавање. Цајтгајст укида човека као стваралачко биће које је у стању да створи свој свет и своди га на оруђе са којим „елита“ научника, на челу са савременим „Месијом“ (Jacque Fresco), „ствара будућност“ у коме ће вештачки човек живети у вештачком (денатурализованом и дехуманизованом) свету. У том „пројекту“ људи су сведени на армију атомизованих идиота који треба да следе „визију“ и спроводе директиве „Вође“. Ради се о типичном секташком покрету који се заснива на култу личности: „Вођа“ је есклузивни и неприкосновени власник „истине“. Цајтгајст пројекција будућности је облик у коме се појављује на капиталистички начин дегенерисана визионарска свест која се заснива на истом принципу на коме се заснивају како религије, тако и холивудска филмска индустрија: измишљање илузорних светова замењује политичку борбу потлачених за хумани свет. Цајтгајст је један од начина на који капитализам дегенерише настојање човека да створи свој свет руководећи се хуманистичком визионарском маштом. Уместо хуманистичке визије будућности, нуди се технократски заснована визија која своди свет на научно засновани и технички усавршени концентрациони логор. То је, заправо, вештачки свет који се заснива на техничким изумима, технократском уму и технократској пракси. На капиталистички начин дегенерисаног човека треба затворити у свет који је постао технички кавез из кога нема излаза.

Идеолози Цајтгајста одбацују оно што је најважније у наслеђу француских просветитеља и немачке класичне филозофије: идеју поумљења света од стране човека као еманципованог умног бића. Цајтгајст следи једну од основних интенција на капиталистички начин дегенерисане науке: да се обрачуна с метафизиком, филозофијом, са поетичким бићем човека, с духом, вредносним расуђивањем, еротским, као ис критичким и визионарским умом. Цајтгајст је облик у коме се појављује на капиталистички начин дегенерисани ум. Он не прави разлику између интелигенције и ума и своди ум на инструментализовани ратио који је ослобођен „вредносних предрасуда“ и тежње за истином. Уместо дијалектичког и на тој основи визионарског ума, намеће се редукционистички сајентистички ум који има механичку природу. Истовремено, Цајтгајст се заснива на технократском мистицизму који има инструментални карактер. Мистика није израз мистерије живота која се заснива на страху од природних сила, већ је средство за мистификовање владајуће моћи која се заснива на савладаним силама природе. Основна улога Цајтгајста је да „посредује“ између света и човека тако, да путем технократске митологије уништи умни однос човека према свету и критичко-визионарску свест. Мистификација постојећег света и уништавање ума су две стране Цајтгајст доктрине. Цајтгајст идеологија је једна од појавних облика деструктивног капиталистичког ирационализма. Она наговештава коначну смрт хомо сапиенса.

Цајтгајст не полази од постојећег света као позитивног, већ као негативног основа у односу према коме развија своју идеју будућности полазећи од идеализованог техничког света. Проблем је у томе, што постојећи свет садржи и културу, критичку свест, политичке покрете који теже новом свету, као и еманципаторске тековине које пружају могућност за искорак из њега. На удару Цајтгајста је пре свега еманципаторски наслеђе просветитељства, идеје-водиље Француске грађанске револуције, као и демократска права и институције које су успостављене у најразвијенијим капиталистичким земљама у КСИКС и КСКС веку. Цајтгајстов универзални методолошки принцип гласи: осакатити еманципаторске могућности прогреса и искористити их за обрачун са слободарском борбом људи. „Предвиђање“ будућности постаје њено „стварање“ уништавањем еманципаторског наслеђа човечанства које отвара могућност за искорак из техничког света. Цајтгајст нуди „будућност“ која се налази у сфери капиталистички произведеног времена и простора који имају механичку природу. Настојање да се постигне јединство технократског ума с реалношћу своди се на подређивање људи тоталитарној вољи владајуће технократске „елите“. Цајтгајста гносеологија не ослања се на ауторитет науке, већ на ауторитет владајуће моћи која се служи науком као ексклузивним политичким оруђем за обрачун с еманципаторским потенцијалима грађанског друштва. Научно засновани „објективизам“ постаје маска за политички (класни) волунтаризам који је изражен у максими ауцторитас, нон веритас фацит легем. „Истина“ постаје производ инструментализованог ума и лишена је слободарске, моралне и естетске димензије. У том контексту, социологија је сведена на Контово (Аuguste Comte) „социјалну физику“ („phisikue sociale“), а ова на политику као дехуманизовану технику владања. У коначном, Цајтгајст настоји да сваки сегмент живота стави под контролу владајуће (само) воље и да укине све оне сфере које могу да је ограниче.

У Платоновој идеји државе филозофи, као најумнији људи, су ти који владају. Исто је са хришћанском традицијом, са француским просветитеља и немачком класичном филозофијом. Умни људи треба да владају јер је ум тај који води човека истини. Цајтгајст одбацује идеју истине која се заснива на вредносним (хуманистичким) критеријумима и ствара мит о „објективној“ научној истини која је лишена вредносног расуђивања. Истина се не налази у човеку, већ је задата сајентистичком матрицом стварања света и има технократски карактер. До истине се не долази умовањем које се заснива на сучељавању ставова, већ путем неприкосновеног позитивистичког научног ума који одбацује расправу. Сва питања и одговори налазе се у централном компјутеру који је и буквално „мозак“ човечанства кога програмира и снабдева информацијама самопрокламована технократска „елита“. „Социјални инжењери“, на челу са „Вођом“, су ти који руководећи се „научним умом“ одређују шта је битно и шта треба људима. Ради се о огољеном технократском волунтаризму: светом владају владари из сенке који се крију иза компјутера и који не сносе било какву одговорност за своје пројекте. Будући да се рад компјутера заснива на научној егзактности, он може да „разуме“ само оне информације које имају квантитативну димензију, а не и оне „информације“ који имају емотивну, еротску, моралну, филозофску, уметничку, духовну, или поетичку природу. Да би човек могао да се обрати компјутеру он претходно мора да се лиши људскости. Цајтгајст систем образовања не тежи да створи умне људе, већ техничку интелигенцију, што значи не оне који ће тежити истини, већ оне који ће тежити „решавању проблема“ у оквиру постојећег света који не сме бити доведен у питање. Он треба да изнедри „најинтелигентније“ који ће бити у стању да манипулишу техником и владају људима, а не оне који ће имати критички ум и који ће тежити новим световима. Цајтгајст систем образовања заснива се на „научној истини“ да нема историје, а самим тим ни будућности. Отуда је његов најважнији задатак да спречи да се развије дијалектички ум и тиме слободарска и визионарска свест људи. По Шилер (Фриедрицх Сцхиллер), „васпитање путем уметности је васпитање за уметност“. Цајтгајст образовање је начин сакаћења људи као уметничких бића и њихово васпитање за свет који се заснива на технократској функционалности и ефикасности.

Упркос томе што одбацује историју, Цајтгајст се заснива на идејама које имају историјску природу. Она је утемељена у филозофији Френцис Бекона (Francis Bacon), претечом модерне науке и позитивизма; у „социјалној физици“ Огиста Конта (Auguste Comte), творцем социологије; у политичкој филозофији Фредерика Ле Плеа (Frédéric le Play); као иу максими Хиполита Тена (Hippolyte Taine): „Taisons-nous, obeissons, vivons dans la science!“ („Умукните, покоримо се, живимо у науци!“) – која би могла бити проглашена за „категорички императив“ Цајтгајст покрета. Уколико Цајтгајст доктрину упоредимо са Беконовом филозофијом, видећемо да им је заједничко то што одбацују духовни ауторитет као критеријум за одређивање исправности мишљења и делања. По Бекону, циљ науке није стварање духовног, већ материјалног богатства. Не духовност, већ је техника, као способност овладавања природе ради њеног искоришћавања, најаутентичнији израз људских моћи и основ „побољшања човечанства“. Уместо тежње ка истини и развоју умности, доминира тежња ка стицању знања које омогућава развој продуктивистичких (техничких) моћи човека ради његовог овладавања природом. Већ се код Бекона сусрећемо са идејом о „светској цивилизацији“, као и са идејом да се употребом науке омогући човеку да „користи своје право на природу“. Бекона „нова наука“ (New Science) не служи само зато да увећа знање човека о природи, већ и да пружи могућност човеку да овлада њоме и на тај начин створи бољи живот. Бекон тежи „великој обнови“ (Great Instauration) при чему се техника своди на модернизовану магију путем које се оно што је „у природи ствари“ користи за развој људских моћи. Тумачећи Бекона, Михаило Марковић, један од најважнијих представника пракис филозофије југословенске, указује на Беконов однос према природи: „Пут ка сазнању је најпре ослобођење духа од свих предрасуда и предубеђења фиксираних (Бекон их зове идолима), а затим понизно посматрање природе, увек садубоким поштовањем за оно што она има да нас научи. „Природу можемо заволети само ако је претходно слушамо“. (…) Природу треба откривати индуктивним запажањем. Човек треба да постане њен „слуга и тумач“, али само зато да би на крају завладао природе ради својих сопствених сврха. „Отуда „људи треба да престану да се боре једни са другима и треба да своје сједињене напоре окрену ка заједничком непријатељу – непокореној природи“. Да би се схватила права природа Бекон мисли, треба имати у виду време у коме је настала – у коме је дошло до развоја делатно-мењалачких моћи човека које му пружају могућност да се ослободи религиозне догматике и природног детерминизма. У савременом свету, техника није израз развоја људских моћи и могућност ослобађања човека од природног детерминизма, већ је средство за уништавање природе и човека. Уместо да је слободарска, техника је постала тлачитељске и деструктивна моћ. На томе се заснива Цајтгајст пројекат будућности. Цајтгајст не настоји да искористи технику да би омогућио развој људских моћи, него да би омогућио успостављање тоталне власти над људима. Цајтгајст обрачун с капитализмом је, заправо, обрачун с човеком као слободарским бићем и природом као животворним целином.

Код Бекона наука нема друштвено-критичку и хуманистичко-визионарску, већ практично-продуктивистичку димензију. Она није средство за ослобађање човека класног поретка и за стварање хуманистичке визије будућности која ће се заснивати на развоју међуљудских односа, стваралачког бића човека и оплемењивању природе, већ је сведена на средство за овладавање природе ради задовољавања материјалних потреба човека, чему је подређена и друштвена пракса . У „Novum Organum“-у Бекон се залаже за упознавање са узроцима појава и догађаја да би се могло адекватно деловати и увећати моћ човека над природом. Тај принцип ће постати једно од основних политичких начела Конте „социјалне физике“. Наука постаје средство за проучавање друштвене реалности да би могло да се правовремено и ефикасно делује ради очувања владајућег поретка. То је прави смисао максиме savoir pour prevoir, prevoir pour agir („знати да би се предвидело, предвидети да би се деловало“) која је основни оријентир научницима, који су сведени на „социјалне инжињере“, у њиховом односу према друштву и будућности. Претварање науке од средства за овладавање природом у средство за овладавање људима представља суштину Конте „социјалне физике“ и врховни политички принцип Цајтгајста: сазнајно-продуктивистичка моћ човека постаје моћ манипулације људима – која је концентрисана у рукама технократске „елите“. Наука и техника, као начин овладавања природним законима, постају средство технократија за обрачун с еманципаторским наслеђем човечанства и људским моћима, и за подређивање друштва законима који владају у техничком свету.

Упркос томе што лишава науку могућности да буде критичка теорија друштва, Бекон у науци види начин развоја људских снага у односу према владајућем (аристократском) поретку чија је власт заснована у (религиозној) догми која онемогућава развој стваралачко-продуктивистичких моћи човека. На тај начин наука која се заснива на чињеницама и индуктивном начину прегледа постаје средство са којим се руше предрасуде које онемогућавају повећање извесности људског опстанка и искорак из постојећег света. Беконов научни ум појављује се као могућност буђења стваралачких моћи човека које су у стању да превазиђу постојећи свет. Бекон тежи стварању новог света коме одговара „нова филозофија“ коју он види као „активну науку“ (Active Science). Њен „истински и законит циљ није друго него обогатити људски живот новим открићима и моћима“ (Марковић). У овом контексту, посебну димензију добија Бекона визија будућности коју је он дао у свом делу „Нова Атлантида“ („New Atlantis“).Замишљено острво „Бенсалем“ („Land of Peace“ / „Земља мира“), које је Бекона пројекција будућег света, је „слободно од сваке прљавштине или гнусобе“ („free from all pollution or foulness“) и као такво је „девица света „(„the virgin of the world“).

И Цајтгајст полази од тога да техника може да буде од користи људима и да може да повећа извесност њиховог опстанка. Међутим, данас се не ради само о одбацивању догми и предрасуда, већ и еманципаторског наслеђа модерног друштва, као и хумане будућности која на њеном основу може да буде створена. Цајтгајст настоји да искористи технику да у потпуности подреди човека техничком свету и технократској „елити“ која влада тим светом. На тај начин, техника постаје средство за уништавање еманципаторског наслеђа и еманципаторских потенцијала човечанства. Цајтгајст се обрачунава с умом полазећи од тога да је позив на ум по правилу био и позив на ослобађање човека стега постојећег и на стварање света који одговара идеалима људскости. Упркос свом позитивистичком карактеру, Бекона наука отвара могућност за развој еманципаторских потенцијала човечанства. Јездећи на таласу деструктивне техничке цивилизације коју је створио капитализам, Зеитгеистов пројекат будућности не подразумева само уништење еманципаторских потенцијала човечанства, већ и уништење човека као природног бића и природе као животворне целине. Ово је, уједно, одговор на питање да ли Цајтгајст пројекат будућности пружа могућност да се спречи уништење живота на Земљи и повећава вероватноћу опстанка човечанства? Цајтгајст пружа могућност за обезбеђење опстанка природе и човечанства тако што уништава природност природе и човечност човека. Он следи основну тенденцију у развоју капитализма: уништава природу и човека тако што ствара „нови свет“ – техничку цивилизацију и „природу“ и „човека“ који одговарају том свету.

Цајтгајст не користи индуктивни метод, као што то чини Бекон, већ полази од задатог политичког циља иу том контексту врши одабир чињеница, даје им такво тумачење и долази до таквих закључака који треба да омогуће његово остварење. При томе, Цајтгајст се не служи методима који пружају могућност емпиријске провере и рационалног доказивања, већ излаже своје ставове у облику својеврсних проповеди са којима покушава да продре у подсвест људи и „из дубине душе“ их придобије за своје циљеве. „Вођа“ се не обраћа јавности као научник, већ као Месија који треба да реализује „свету мисију“: да доведе човечанство у технички произведену „свету земљу“. Цајтгајст не тежи стварању умних људи који су у стању да самостално доносе судове, већ секте оданих следбеника који беспоговорно извршавају оно што се од њих тражи. Цајтгајст одбацује жудњу за истином, дијалог, критику… Он не тежи стварању „нове умности“, већ новог безумља, тачније дехуманизовани и инструментализовани ратио постаје средство владајуће „елите“ за стварање неумног света. Цајтгајст се обрачунава с човеком као самосвесним бићем и укида свесни однос човека према свету. Будући да је човек фатално подређен „објективној“ науци, еманципована самосвест, попут моралне свести, постаје баласт која омета човека да се усресреди на поспешивање прогреса. Не развој критичке и визионарске, већ стварање слепе секташке свести основни је смисао Цајтгајст догматике: фанатизам и идиотизам су крајњи резултати Цајтгајст „просветљења“.

У Цајтгајст доктрини постоји сукоб између прогреса који се заснива на развоју науке и настојања да се успостави технократски засновани друштвени ред одбацивањем еманципаторских могућности науке. Јер, развој науке значи развој људских моћи које траже нове просторе. Управо наука мора да доводи у питање постојеће стање ствари да би могла да дође до нових одговора, што значи да нема прогреса без сумње у постојеће и настојања да се створи (открије) новум. Поред тога, резултати научног ума немају границе и представљају баштину човечанства. Сукоб између настојања да се наука сведе на политичко средство за заустављање друштвеног развоја и њених еманципаторских потенцијала, појављује се као сукоб између техничког и хуманистичког ума. Човек се данас све драматичније суочава са на капиталистички начин дегенерисано науком и техником. Уместо да су средство за ослобађање човека зависности од природе и за њено оплемењивање, оне су постале средство за уништавање природе и човека. Наука нема „објективну“ димензију и не може сама по себи да буде владајућа моћ. Само у контексту хуманистичког политичког покрета који се заснива на слободарском и културном наслеђу човечанства, а то значи који се руководи хуманистичком визијом света, еманципаторске могућности науке и технике могу да буду реализоване.

Код Цајтгајста доминира инструментализована научна свест са којом се настоји да уклони еманципаторски резултати и потенцијали модерног (научног и филозофског) ума. Цајтгајст следи изворну интенцију позитивне филозофије и настоји да изврши политичко инструментализовање ума. Конвертовање филозофије у позитивистичку дисциплину путем науке претпоставља претварање науке у техничко средство дехуманизоване и репресивне политике. Укидање филозофије науком могуће је тек пошто се науци укине њена стваралачка и прогресивна природа и она добије манипулативни (техничко-извршилачко) карактер као инструмент владајуће класе за планирање „будућности“ и спровођење „прогреса“. Наука постаје средство за чишћење филозофије од свега што пружа могућност за критички однос према постојећем свету са аспекта еманципаторских могућности које су створене у грађанском друштву, и са аспекта идеје будућности која тежи стварању новог света. Истовремено, Цајтгајст „превазилази“ филозофију науком, која је постала технократска религија, тако што јој одузима умност и критичност, што значи тако што је лишава њене бити и на тај начин јој одузима разлог постојања. „Објективна“ наука представља крај филозофије.

Укидајући вредносно расуђивање, Цајтгајст укида разлику између политике и технике. Тачније, политика постаје техника владања „масама“ која је лишена хуманистичког садржаја и која се руководи интересима владајуће класе и логиком технократске ефикасности. То није античка вештина (техне) владања која подразумева врлину (арете), што значи нормативни (религиозни) оквир који је критеријум за оцену исправног делања. Код Цајтгајста нема исправног делања, тачније, само оно делање је исправно које се руководи принципом технократске ефикасности. Политика као дехуманизована техника владања постаје облик у коме се реализује позитивна наука. Основни интерес нове класе не састоји се у остваривању материјалне добити њених чланова, већ у очувању владајућег поретка и тиме њихове неприкосновене власти. Није више егоизам, који тежи личном богаћењу, већ је доминирајући управљачки положај и свест о супериорности који из њега проистиче основ стицања класне (само) свести. Хијерархијско устројство поретка који има технократски карактер доводи до тога да се непрестано репродукује „елита“ оних који су „најинтелигентнији“ и који су, самим тим, предодређени да буду „вође“. Критеријум по коме се одређује легитимност власти задат је самом природом владајућег поретка. Они који владају предодређени су да владају самим тим што су на власти.Критика владајуће „елите“ је искључена, будући да се опстанак поретка заснива на њеној неприкосновеној „интелигенцији“. Владајући технократски механизам је, заправо, само облик у коме се појављује квази-религиозно устројство владајућег поретка, а „супериорна интелигенција елите“ само маска иза које се крије фанатична ауторитарна свест.

У настојању да овлада човеком Цајтгајст не може да се ослони на његов страх од природних сила. У модерном добу наука представља „победу“ човека над природним силама – основним извором античке мистерије и обоготворења природе (живота). Цајтгајст настоји да лиши човека те баштине добро увиђајући да ослобађање човека од робовања природи ствара могућност за његово ослобађање од робовања отуђеним центрима друштвене моћи. Цајтгајст се обрачунава с демистификујућом моћи науке да би је (зло) употребио да мистификује владајући дух новог поретка. Наука постаје средство за произвођење савремене технократске мистерије, између осталог у виду „Пројекат Венера“ ​​(„Venus Project“), са којом треба обоготворити владајуће принципе техничке цивилизације и изазвати страхопоштовање према њима. Уместо античког јединства живота и мистерије, успостављена је политичка манипулација технократске „елите“ која покушава, коришћењем науке, да прекрије „мистериозним“ велом примитивну (овоземаљску) моћ и да продре у подсвест људи. Цајтгајст идеологија постаје средство за мистификовање света у коме су стваралачке моћи човека победиле мистичне „надљудске силе“. Спречавање да човек развијајући производне снаге и своје стваралачке моћи мења друштвене односе и свој (потчињени) положај у друштву, односно, да стекне самосвест као стваралац друштвених добара и способност да управља друштвеним процесима, један је од најважнијих циљева Цајтгајста. Због тога његови идеолози са таквом ревношћу настоје да сасеку еманципаторске (историјске) корене човечанства и да се обрачунају са самосвешћу човека као универзалног стваралачког бића слободе. Цајтгајст обезвређује продуктивистички активизам радних „маса“ и његове резултате претвара у средство за успостављање нове тоталитарне власти. Он је један од политичких покрета који настоји да претвори од човека отуђену стваралачку моћ у оруђе за његово поробљавање. „Победа“ радника над природом постаје победа технократија над „радним масама“. Ослобађајуће моћи и стваралачка пракса човека постају анти-слободарска моћ – човек постаје жртва развоја сопствених продуктивистичких (стваралачких) моћи. У хеленском свету човек је био „играчка богова“ (Платон); у Цајтгајст свету он постаје играчка технократије.

Тоталитарни карактер Цајтгајст будућег друштва заснован је на томе, да је опстанак заједнице условљен ефикасним функционисањем техничког система који, путем централног компјутера који има улогу „мозга“, држи све под својом контролом. Поремећај у раду било ког сегмента доводи у питање функционисање целог система. Тоталитарни карактер система управљања условљен је карактером тоталитарним техничког механизма путем кога се обезбеђује функционисање и опстанак заједнице. То је оно што чини да сама „интелигенција“, као врхунска вештина управљања техником, постане од људи отуђена и над људима владајућа моћ. Владајућа „елита“ нема хумани статус, већ је носилац „интелигенције“ која управља механизмом са којим се обезбеђује опстанак заједнице и као таква има статус сличан ономе који је имала свештеничка каста у античким цивилизацијама. Будући да се све производи (укључујући и храну) и да има вештачки карактер, беспрекорно функционисање система има прворазредни егзистенцијални значај за заједницу. Међуљудски односи као и свест људи условљени су тоталитарним карактером начина обезбеђивања егзистенције и на њему заснованим управљачким механизмом. Критичко мишљење не доводи само у питање ауторитарну структуру власти, већ и функционисање механизма са којим се обезбеђује опстанак друштва. Слобода мишљења и изражавања имају антиегзистенцијални карактер.

Пројекат будућности за који се залаже Цајтгајст не тежи да створи поредак који ће бити супериоран капитализму у хуманистичком, већ у егзистенцијалном смислу. Он је одговор на све драматичнију егзистенцијалну угроженост човечанства и као такав покушај стварања „рационалне алтернативе“ деструктивном капиталистичком ирационализма. Проблем је у томе, што то није одговор који се заснива на хуманистичком наслеђу човечанства, као и на еманципаторским потенцијалима људи и животворним потенцијалима природе, већ на науци и техници које су дехуманизоване и које су постале од човека отуђене и над човеком владајуће моћи. Цајтгајст не настоји да врати људима њихове стваралачке моћи, већ да их искористи за стварање новог тоталитарног поретка у коме ће техника, у виду технократске „елите“, имати неприкосновену власт над људима. Управљање техничким процесима који имају тоталитарни карактер појављује се у облику успостављања тоталитарне власти над људима. Онај ко у својим рукама држи процесе који обезбеђују егзистенцију заједнице по природи ствари постаје господар над људима. Цајтгајст следи експанзионистички дух монополистичког капитализма који омогућава новој „господарској раси“ да успостави монопол над науком и техником и глобализује своју моћ. Овладавање законима природе постаје средство за потпуно потчињавање човека самовољи технократија и за заустављање историје.

Цајтгајст је квази-религија која одбацује културно наслеђе човечанства. Научно „просветљење“, на коме инсистира Цајтгајст, не заснива се на еманципаторском наслеђу националних култура и грађанског друштва, поготову не на историјској борби радника за праведно друштво. Што се тиче обрачуна Цајтгајста с религијом, то није обрачун с илузорним световима и илузорном свешћу, већ обрачун са човеком као духовним бићем. Обрачун с идејом трансценденције, која у себи носи интегришући идеју човечанства и идеју једнакости, постаје један од начина на који се уништава хуманистичка машта. Цајтгајст не прави разлику између еманциповане религиозне свести и религије коју намећу религиозне институције која је само маска која служи да се обоготвори приватна својина и класни поредак који се заснива на експлоатацији радника. Религиозна свест један је од најважнијих историјских облика развоја човека као духовног бића. Без хеленске духовности, која има пар екцелленце религиозну природу, не може се замислити модерна цивилизација. Исто је са хришћанством и средњовековном цивилизацијом, као и са ренесансом. Све се то налази у духовном „генетском коду“ човечанства без чега будућност није могућа. И овде се показује да Цајтгајст не прави разлику између одбацивања и превазилажења прошлости и да нема поштовање према еманципаторском наслеђу човечанства, а то пре свега значи према човеку као историјском бићу.

Уколико се ствари сагледавају у политичкој и историјској равни, Цајтгајст покрет је, заправо, облик у коме технократија стиче политичку самосвест и постаје нова класа – која настоји да изађе из сенке капиталиста и преузме власт. Она одбацују приватну својину и новац, основне полуге власти капиталиста, јер као техничка „елита“, која у својим рукама има техничка средства са којима управља друштвом, има де фацто неприкосновену власт над људима. Оно што ради „Вођа“ са својим „сарадницима“ је уобличавање класне самосвести технократија као управљачке класе. Марксовим речима казано, ради се о постајања технократија од класе по себи – класом за себе. Наука, лишена вредносног расуђивања, је нова религија нове класе. Неприкосновеност „објективног“ научног знања замењује неприкосновеност „бога“. У средишту „града будућности“ не налази се на универзитет, позориште, музеј, црква, галерија, или библиотека, већ на технички начин произведено божанство: свемоћни компјутер. Он постаје „Идол“ иза кога се крију самопрокламовани владари из сенке који одређују судбину људи, а да не сносе било какву одговорност за своје поступке. Оно што Цајтгајсту даје такав значај је то што је техника постала носећа снага друштвеног развоја и најважније средство за обезбеђивање власти над радним слојевима. Цајтгајст се, као и други слични политички покрети, служи хуманистичком реториком, али је он чедо капитализма и храни се крвавим млеком које шикља из челичних капиталистичких славина.

Као што природа критикованог условљава природу његове критике, тако природа владајућег поретка условљава природу борбе против њега. Да људи не би схватили праву природу капитализма и развили одговарајућу стратегију борбе против њега, Цајтгајст своди капитализам на оне његове особености које не указују на нужност радикалне политичке борбе потлачених радних слојева и грађана против капитализма. У том контексту, пропагандисти Цајтгајста прикривају да је њихова анализа и критика капитализма заснивана на политичком пројекту који одбацује борбу потлачених радних слојева за слободу. Под привидом „научног објективизма“ уклања се политичка анализа капитализма која указује на то да се ради о класном друштву које се заснива на власти капиталиста над радницима која се обезбеђује путем полиције, војске, тајних служби (само их у САД има скоро 3200 (!) и запошљавају готово 850.000 људи), пара-милитаристичких, криминалних и мафијашких група, јавних медија, индустрије забаве, цркве… Обрачун Цајтгајста с историјом заправо је обрачун с историјском борбом радних слојева против класног поретка и колонијализма. Вођама Цајтгајста не пада на памет да се обрачунају с Америчком и Француском револуцијом, јер је путем њих грађанска класа дошла на власт, али се беспоштедно обрачунавају с Руском и Кинеском револуцијом – јер су у њима радници и сељаци збацили са власти капиталисте и ослободили се колонијалног јарма. Радничке и анти-колонијалне револуције сведене су на „злочин“. Исто тако, вођама Цајтгајста не пада на памет да проговоре о монструозним злочинима капиталиста и њихових колонијалних фаланги јер у светлу тих злочина сељачке, радничке и анти-колонијалне револуције добијају праву, еманципаторску и егзистенцијалну димензију. Они не помињу монструозну кампању истребљења десетине милиона северноамеричких староседелаца од стране америчких капиталиста; бестијална убиства и смрт од исцрпљености на десетине милиона Африканаца који су као робови радили на плантажама америчких земљопоседника; о десетинама милиона деце која су, у време индустријске револуције, умрла у рудницима и фабрикама у којима су радила и по 14 сати дневно; о десетинама милиона радника и сељака који су изгинули у Првом и Другом светском рату које су покренули европски, амерички и јапански капиталисти; о стравичним злочинима европских капиталиста у Кини, Индији, Африци, у Централној и Јужној Америци и на Блиском Истоку у којима је убијено преко 200 милиона људи, укључујући и милионе деце; о десетинама злочиначких „хуманитарних интервенција“ које су после Другог светског рата покренули амерички капиталисти да би отели туђе територије и омогућили развој војно-индустријског комплекса који је кичма „новог светског поретка“ и највећа опасност за опстанак човечанства; о томе да захваљујући економском фашизму најмоћнијих капиталистичких држава у свету сваки дан умре од глади преко 30 000 деце; о „потрошачком друштву“, са којим капитализам настоји да „реши“ проблем хиперпродукције и обезбеди даљи развој, који је проузроковао такво еколошко пустошење Земље и такве климатске промене да је доведен у питање опстанак човечанства… Истовремено, идеолози Цајтгајста прикривају деструктивне потенцијале капиталистичког начина развоја производних снага и фашистичке потенцијале капиталистичке „демократије“ и у том контексту монструозне планове најмоћнијих капиталистичких групација Запада да побију, путем техничких и биолошких средстава, преко 6 милијарди „прекобројних“. Они не говоре о правој природи капитализма, јер би се у односу према тенденцији развоја капитализма као тоталитарног поретка деструкције показала права природа и политички домашаја Цајтгајст покрета, а то значи да је он само једна од странпутица у борби против капитализма и као такав средство са којим се купује време капитализму и на тај начин доприноси уништењу човечанства и живота на Земљи.

Насупрот Сен-Симону (Henri de Saint-Simon), Фуријеова (Fourier Charles) и Марксу (Karl Marx), који у сукобима између друштвених група (класа) виде мотор друштвеног прогреса, идеолози Цајтгајста сматрају, попут Конта и Спенсера (Herbert Spencer) , да политички сукоби угрожавају развој друштва – које треба да буде органска целина која складно функционише. Политички плурализам уклоњен је из Цајтгајст пројекта будућности. Цајтгајст се заснива на „чињеници“, на којој инсистирају идеолози капитализма и која се налази у основи Контова друштвене теорије, да је историја класних борби окончана. Борећи се за успостављање поретка који се заснива на неприкосновеној власти технократија, Цајтгајст у борби потлачених за слободу види најгори облик друштвене патологије. Слобода и прогрес не само да су неспојиви, већ су супротстављени. Из наслеђа човечанства избачено је све оно што може да допринесе развоју свести потлачених радних „маса“ да су они ствараоци друштвених добара и носиоци друштвеног напретка. Отуда Цајтгајст укида вредносне критеријуме и вредносне судове. Идеали Француске грађанске револуције (Liberté, Egalité, Fraternité), на којима се заснива модерни хуманизам, не постоје у Цајтгајст пројекту будућности. Крајњи политички циљ Цајтгајст доктрине и праксе је уклањање еманципаторског наслеђа човечанства које пружа могућност за стварање новог света, и потпуно и неповратно утапање човека у владајући поредак. „Помирење“ (Конт) обесправљених са успостављеним поретком неслободе и неједнакости представља цондитио сине куа нон „новог почетка“ у развоју друштва за који се залаже Цајтгајст. Свет као простор на коме је успостављена неприкосновена и вечна доминација технократске „елите“ над радницима – то је крајњи циљ Цајтгајст прогреса. Он представља крај еволуције друштва која се заснива на сукобу: „помирење“ и „усавршавање“ постају основ друштвеног живота. Принцип конкуренције укинут је принципом тоталитарне технократске доминације.

Цајтгајст је близак Контовој идеји реда који постоји у друштву када постоји стабилност владајућих принципа и када сви чланови друштва имају исто мишљење. По Конту, такво стање постојало је у феудалном добу тамо где је владало католичанство. Следећи католичке контрареволуционарне мислиоце Бона (Louis de Bonald) и Местре (Joseph-Marie de Maistre), Конт се обрачунава с протестантизмом као „негативном идеологијом“ (Местре) која само ствара интелектуалну анархију. Развојем науке о друштву, као његове духовне окоснице, људи ће опет мислити на истоветан начин чиме ће бити обезбеђена стабилност друштва. Конт је дошао до идеје која је постала основни политички принцип Цајтгајста: треба створити нову (сајентистичку) религију и ново свештенство које ће, попут католичке цркве у средњем веку, да уједини друштво. Постизање једноумља које је засновано на неприкосновеном „објективном“ научном знању основ је како конто тако и Цајтгајст политичке концепције. У суштини, Цајтгајст укида право људима да имају своје мишљење, као и способност да као разумна бића (неминовне) сукобе разреше на разумни начин у складу са интересима заједнице. Укидајући људима способност да као разумна бића уреде међусобне односе, као и њихов однос према природи и будућности, Цајтгајст укида најважније потенцијале људског друштва који чине сувишном владавину технократске „елите“. Тежећи да успостави технократски тоталитаризам Цајтгајст, заправо, настоји да уништи политичко биће човека које је његово еманциповано друштвено биће. Цајтгајст доктрина представља обрачун с Аристотеловом тезом да је човек зоон политикон која је алфа и омега политичког конституисања модерног друштва. Цајтгајст укида државу као политичку заједницу грађана и друштво као заједницу слободних и умних људи. Нема Русоовог „друштвеног уговора“, по коме је друштво резултат међусобног договора људи, ни конто друштвености која „резултира спонтано из саме људске природе“. У суштини, Цајтгајст укида грађанина као конститутивног чиниоца друштва као политичке заједнице и на тај начин укида грађанско друштво.

Будући да се обрачунава с историјом, Цајтгајст укида идеју прогреса која је створена у новом веку и која инсистира на повезаности научног развоја са остваривањем „природних права“ човека, друштвеном правдом и укупним друштвеним развојем (Turgo/Jacques Turgot/, Kondorse/Nicolas de Condorcet ). Исто тако, Цајтгајст одбацује Контово историјску концепцију и тиме „теолошку“ и „метафизичку“ фазу у развоју човечанства. За Цајтгајст прошлост човечанства налази се у истој временској равни, што значи да је тежња ка искораку из постојећег света бесмислена. Цајтгајст идеологија обрачунава се с идејом прогреса која подразумева не само квантитативне помаке, већ квалитативне скокове у развоју друштва и стварање новума. Овде треба указати на Винделбандово (Vilhelm Vindelband) упозорење да сам преображај друштва не мора да значи и напредак и да треба правити разлику између „вишег“ и „вреднијег“ друштвеног поретка. Цајтгајст није много одмакао од староримског прогресуса који се састоји у напредовању без новума. Могући су само (бескрајни) квантитативни помаци, напредовање у задатој просторној и временској димензији – напредовање без напретка. „Ново“ је то што се напредовање своди на коначно укидање сваке могућности за искорак из техничког света.

Цајтгајст концепција прогреса има инструментални карактер и заснива се на развоју науке и технике које постају ексклузивно средство нове владајуће класе за успостављање тоталитарне власти: човек постаје роб сопствене продуктивистичке (стваралачке) праксе. Цајтгајст прогрес заснива се на позитивистичком научном уму који полази од максиме савоир поур превоир, превоир поур агир, што значи да је планирање будућности, као неприкосновена привилегија владајуће „елите“, алфа и омега Цајтгајст теорије прогреса. Инструментални карактер Цајтгајст доктрине проистиче из његове тежње за рационалним планирањем будућности које подразумева предвиђање препрека које могу да угрозе успостављени „прогрес“, као и средстава за њихово ефикасно уклањање. Цајтгајст је својеврсни сервис технократије за „планирање будућности“. Његова антидемократска природа указује на праву (антидемократску) природу капитализма. Док Конт инсистира на „развоју“ и „усавршавању“ друштва, код Цајтгајста доминира идеја о „новом почетку“ која се заснива на култу „Вође“ и научној пракси технократске „елите“. Креирање новог света не подразумева остваривање одређеног вредносног идеала, већ потпуну интеграцију човека у нови поредак. Уместо за промену друштвених односа, као и за развој производних снага и стваралачких моћи човека, Цајтгајст се залаже за стварање нове „господарске елите“ која ће успети да се ефикасно обрачуна с еманципаторским тековинама човечанства и слободарским покретима. Цајтгајст је близак Спенсеру: „усавршавање“ се заснива на изумирању неприкладних и преживљавању прикладних функција друштвеног организма. Ни Цајтгајст не настоји да конзервира свет, већ да га „усаврши“ уклањањем свега онога што може да угрози поредак на коме се он заснива. Он настоји да се обрачуна с еманципаторским тековинама човечанства, иу том смислу његова теорија је позив технократија да крене у крсташки поход против свега што води ка искораку из постојећег света. Цајтгајст активистичка интенција заснива се на тежњи технократске елите да преуреди друштво сходно својим интересима и да колонизују планету. Свет као технички усавршени концентрациони логор у коме је уништена свака нада у бољи свет – то је идеал „савршеног“ света коме Цајтгајст тежи. Ништа не сме да спутава ход прогреса, а то значи самовољу владајуће „елите“. У Цајтгајст концепцији су, у лику технократија, „уједињени“ апсолутизована волунтаризам и апсолутизована прогресизам. На томе се, између осталог, заснива ауторитарно устројство Цајтгајста: вође Цајтгајста не одговарају никоме. Они су самоизабрани чувари светог „научног духа“ који влада светом и на коме се заснива опстанак и „усавршавање“ човечанства. Креирање новог света подразумева уништавање критичке свести и пацификовање радника: јавна (политичка) сфера је привилегија владајуће „елите“. Борба за „ново друштво“ подразумева педагошку реформу која ће омогућити стварање једнообразног карактера људи и једнообразног погледа на свет. Крајњи домет те борбе је потпуно уклањање критичко-мењалачке свести и идеје будућности, односно, реализовање идеје „реда“ и „прогреса“ као успостављања потпуне и коначне власти технократија над човеком (човечанством) и над планетом (природом) – која је сведена на енергетски и сировински извор. Цајтгајст настоји да путем тоталитарног класног волунтаризма онемогући да развој науке и технике, а то значи развој продуктивистичких (потанцијално стваралачких) моћи радника доведе до тога да се они појаве на политичкој сцени и на тај начин угрозе неприкосновену власт технократске „елите“. И Цајтгајст настоји да спречи да човек путем продуктивистичке (стваралачке) праксе стекне свест о себи као слободарском бићу и ствараоцу (своје) историје. „Негативно“ полазиште Цајтгајст доктрине представља истина да је човек у стању да створи свет по своме људском лику.

Идеја прогреса за коју се залаже Цајтгајст има технократску природи и представља обрачун с прогресом који подразумева реализовање хуманистичких потенцијала човека и хуманистичких идеала човечанства који имају историјски карактер. Он се заснива на настојању да се реализују манипулативне могућности технике у контексту овладавања природом и успостављања власти над људима. Отуда будућност није производ хуманистичке, већ технократске маште. Цајтгајст не проналази идеал савршеног света у прошлости, већ у тоталитарном техничком свету. Укидајући историју, Цајтгајст је лишио идеју прогреса сврхе и смисла, што значи да ју је из културног времена, које је прави „простор историји“ (Маркс), превео у физикално „чисто механичко време“ (Блох/Ernst Bloch) које се налази с ону страну историје. За разлику од претеча модерног доба који су настојали да буду визионари (Мор/Thomas More/, Кампанела/Tommaso Campanella/, Бекон, Хобс/Thomas Hobbes/, Овен/Robert Owen/, Фурије/Charles Fourier), Цајтгајст настоји да уништи визију будућности и визионарски ум. Он се обрачунава с „фантазијом“ када је реч о идеји будућности која подразумева превазилажење капиталистичког света, истовремено када од „Пројекта Венера“ ​​настоји да створи фантастични појавни облик принципа на којима се заснива постојећи свет. Слике „будућег света“ постају средство за уништавање визионарске маште и потребе за маштањем. И Цајтгајст „превазилази“ Лајбницову (Gottfried Leibniz) теодицеја: пројектовани свет није „један од најбољих светова“, већ једино могући свет. Он је једина алтернатива капитализму и до ње се не долази критичким сучељавањем са другим алтернативама, већ њеним наметањем човечанству употребом техничких средстава и рекламних метода са којима се користи капиталистичка пропагандна машинерија. Попут Контова филозофије, и Цајтгајст пројекат будућности најављује „крај утопије“, с тим што се он не обрачунава само са идејом утопије, већ ис могућношћу да она буде реализована. Цајтгајст идеологија је средство за спречавање да објективне могућности слободе постану реалне могућности ослобађања човека уништавањем критичке свести и мењалачке (потенцијално револуционарне) праксе радника и грађанства. То је оно што чини репресивни карактер Цајтгајста: што су веће објективне могућности да човек искорачи из репресивне у цивилизацију слободе, то је агресивније настојање технократија да уништи његово слободарско достојанство и визионарски ум. Цајтгајст представља један од појавних облика владајућег принципа монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“ Који има универзални карактер и који подразумева уништење свих оних политичких идеја и покрета који пружају хуманистичку алтернативу капитализму. Није случајно што Цајтгајст пропагандисти не говоре о слободарској историји човечанства ио људским заједницама које су живеле у јединству са природом. Они не желе да потстакну људе да се боре за слободу, нити да укажу на то да људи могу да успоставе рационални и оплемењујући однос према природи, а да не постану робови технократског поретка на чијем врху се налази самопрокламована „елита“ научника. Цајтгајст је укинуо субјективну (слободарску) праксу радних слојева да би апсолутизовао и обоготворио субјективну (тлачитељски) праксу технократија.

За разлику од идеја будућности који су створени у време настанка капитализма који се заснивају на егзистенцијалном оптимизму, Цајтгајст пројекат будућности је непосредни резултат све драматичније егзистенцијалне кризе у коју је капитализам довео човечанство. Истина да је капитализам довео свет на ивицу провалије је то што омогућава да такве нехумане визије, као што је то Цајтгајст пројекат будућности, добију легитимност, јавну промоцију и популарност у Западним „демократијама“. Исто је са Хокинговим (Stephen Hawking) позивом на обрачун с „традиционалним човечанством“, као и са његовом тврдњом да човечанство мора да напусти Земљу у следећих 200 година; са идејом „човека-киборга“, „Терминатора“, „андроидима“, холивудском „космичком епопејом“; ​​са „аргументом“ да је неопходно побити преко 6 милијарди људи да би човечанство опстало – који је све популарнији на Западу… Цајтгајст је један од пројеката будућности који указују на истину да капитализам не може да разреши егзистенцијалну кризу коју ствара полазећи од прокламованих „демократских принципа“. Све беспоштеднији обрачун капиталиста с елементарним људским и грађанским правима људи израз је егзистенцијалне панике коју ствара капитализам – која може да се претвори у такав политички покрет који ће да уништи капитализам. Истовремено, све нехуманије пројекти будућности указују на фашистичке потенцијале капитализма и на његове нагомилане деструктивне моћи које у сваком тренутку могу да се отму контроли и униште човечанство.

Цајтгајстова идеја будућности ослања се на ону мисао која у науци и техници види средство за овладавање природним силама путем којих човек постаје „господар и поседник природе“ (maître et possesseur de la nature – Декарт/René Descartes). Она представља обрачун са схватањем које у природи види животни, естетски и историјски простор човека. У том контексту свет није животворна и духовна целина, већ сировински и енергетски извор. Доминира примитивна економистички логика коју је наметнуо капитализам који је пресекао животворну спону између човека и природе која је, по северноамеричком поглавици племена Сијетла (Chief Seattle), „ткачница живота“ чији је човек само органски део. Цајтгајст укида хуманост и природност животног простора човека и тиме његове животворне, историјске, визионарске и естетске потенцијале и своди га на технички начин дегенерисано животно окружење. Цајтгајст градови су вештачки простори који су засновани на принципу технократске ефикасности. Нема стваралачке спонтаности, неочекиваног, нема отворености животног простора према будућности… Свет није хумана, већ технократска целина. У градовима се не огледа живот човека као визионарског, већ као техничког бића. Цајтгајст градови немају уметнички, већ технички облик. Не уметничко биће човека и стваралачка спонтаност, већ дехуманизовани научни ум и технократска ефикасност представљају интегративну снагу друштва. Животни амбијент своди се на техницки произведени гето у коме је човек приморан да живи јер више нема другог животног простора. Инсистирање на технократском егзистенцијалном принципу, који је само отелотворење капиталистичког начина живота и пројекција капиталистичког начина живота у будућност, укида се есенцијални животни принцип. Цајтгајст пројекат будућности је реинкарнација капиталистичког света у технички усавршеном облику. Због тога Цајтгајст одбацује идеју о изворној друштвености ио развоју међуљудских односа као најважнијем услову за стварање хуманог друштва.

Пројекат будућих градова који стварају Цајтгајст пројектанти заснива се на оној мисли која у људском насељу не види оплемењени природни простор и као такав реализовање човека као историјског, друштвеног, културног, слободарског, животворног, естетског и визионарског бића, већ на технички начин уређени животни простор. У њима људи су лишени јединства са природом и природног начина живота, а тиме свог изворног природног бића. Град као конкретни историјски простор је отелотворење владајућег поретка и владајућег начина живота у непосредном материјалном смислу. Он је од природе отети и дегенерисани простор и као такав је насиље над природом. У њему је концентрисана моћ владајућег поретка у физичком, духовном и функционалном смислу. Истовремено, град је класна творевина и облик класне доминације. Начин живота, природа и структура међуљудских односа – све је условљено природом владајућег поретка и механизмима његовог функционисања. У облику „грађанина“ човек постаје телесни, духовни и функционални припадник владајућег поретка. Еманципација човека од „грађанина“ подразумева укидање града као од природе отуђеног простора и стварање таквих људских насеља у којима ће се реализовати човек као еманциповано природно биће. Архитектура треба да се заснива на принципу оплемењене, а не технизоване природне средине. Уместо хуманизованог техничког простора, свет треба да постане оплемењени природни простор. Заправо, свет треба да постане глобално село у коме ће човек живети у непосредном јединству са природом. Истовремено, животни простор треба да буде отворен према будућности, а не да буде задат манипулативним моћима технике. Стваралачке способности човека као слободарског бића и животворни потенцијали природе представљају основ на коме треба да се ствара животна средина и развија живот човека. Уместо техничког пројекта, животна средина треба да постане уметничко дело.

Цајтгајст не укида само историју, већ и еволуцију живих бића. Он ствара „нови почетак“ живог света и човека који се заснива на научним идејама и техничким проналасцима. На томе се заснива и производња хране. Он ствара техничке вртове у којима ће се узгајати научно произведене (вештачке) биљке на научно произведеном (вештачком) земљишту. У биолошки здравом земљишту у једном кубном метру налази се преко 270 животињских врста. Свака од тих врста ствара свој микро свет и сви ти светови заједно чине квалитет земљишта који се заснива на еволуцији живог света који се одвија дуже од 3,5 милијарди година. Исто је са биљним врстама које Цајтгајст лишава природног амбијента и изворне природности и ствара њихове сурогате на индустријски начин и уз компјутерску регулацију. Нема слободног природног амбијента, нема мултикултуралности и тиме саживота биљних врста, нема обнављање богатства природних облика, нема инсеката (пчела, пре свега), птица и на стотине животињских врста, што значи да нема саживота биљних и животињских врста на чему се заснива животворна целовитост природе. Цајтгајст не тежи оприрођењу живог света и обнављању животворне снаге природе. Отуда нема речи о историјском карактеру борбе за очување и хуманизовања природе иу том контексту о Холбах (Paul-Henri Holbach), Хелвецијусу (Claude Helvétius), Русоу (Jean-Jacques Rousseau), Гетеу (Johann Goethe), Шилер (Friedrich Schiller), Фуријеа (Charles Fourier), Фојербаху (Ludwig Feuerbach), као и Марксу и његовом принципу „хуманизам-натурализам“ и тези да је природа „анорганско тело“ човека. Полазиште Цајтгајст пројекта будућности је еколошка пустош коју производи капиталистички „прогрес“.

Цајтгајст антрополошки модел указује на то како егзистенцијални редукционизам, који је условљен развојем капитализма као тоталитарног поретка деструкције, условљава антрополошки (као и сваки други) редукционизам. Цајтгајст пројекат будућности појављује се у облику једнодимензионалног света који је лишен историчности и који је омеђан техничким границама у оквиру којих нема места за природност и људскост. Дехуманизовани и денатурализовани свет производи дехуманизованог и денатурализованог човека. Ради се о „једнодимензионалном човеку“ (Маркузе/Herbert Marcuse) чија је једнодимензионалности условљена техничким светом који своди друштво на механизовани мравињак. Цајтгајст идеологија заснива се на осакаћеној идеји човекобивства. Она је једно од кривих огледала која ствара капитализам у којима човек може да види само свој дегенерисани лик. По Цајтгајсту, није капитализам тај који изазива пропадање света, већ је то зло које се налази у човеку и које се појављује у облику класне, националне и религиозне свести. Путем „објективног“ научног ума треба истерати демоне из глава људи и на тај начин онемогућити сукобе који доводе у питање опстанак човечанства. Ради се о својеврсном сајентистичком егзорцизму путем кога се ствара апстрактни човек који је лишен културне и слободарске самосвести и као такав је сирови материјал од кога треба направити „новог човека“ који одговара технократском пројекту будућности који Цајтгајст настоји да реализује.

Антрополошка пројекат Цајтгајст може се најјасније сагледати у односу према хуманистичким идејама човекобивства које су створене у историји. Идеал човека који је живео у јединству са природом, антички калокагатхос, хришћански контемплативни човек, ренесансни l’uomo universale, Русоов Емил, Ничеов (Friedrich Nietzsche) „синтетички“ човек, Марксов човек као универзално стваралачко биће слободе – све су то идеје човекобивства које имају еманципаторску природу и које су као такве супериорне у односу према идеји човека коју нуди Цајтгајст. Антрополошки пројекат Цајтгајста по својим анти-хуманим потенцијалима близак је нацистичком пројекту „натчовека“ (Übermensch). Попут Хитлера, идеолози Цајтгајста одбацују слободарско и културно наслеђе човечанства и настоје да створе „новог човека“ по научним критеријумима и на технички начин, што значи човека који одговара природи техничког света. За разлику од нацистичког „натчовек“, чија самосвест је укорењена у митолошкој прошлости германске расе (мит о Сигфриду/Sigfried / и Нибелунзима/Nibelungen), „новом човеку“ Цајтгајста обрисана је како историјска, тако и митолошка свест. Ако се користимо историјским аналогијама, Цајтгајстов „нови човек“ најближи је Контовом „позитивном човеку“, с тим што код њега доминира позитивна научна свест, док се код Цајтгајста ради о генетски изобличеном човеку. Цајтгајст ствара „новог човека“ на исти начин на који научници стварају хибриде кукуруза. Креирање сурогат-човека одговара основној интенцији савременог капитализма да уништи „традиционално човечанство“ и створи „новог човека“ (киборга) који ће одговарати техничком свету у коме се све производи у лабораторијама. Треба имати у виду да је Цајтгајст покрет израстао на америчком тлу где је једини (староседелачка) народ који је имао историју и који је живео у јединству са природом уништен; у свету у коме ништа нема трајну вредност; у свету у коме све може да се „произведе“ и уновчи – укључујући и човека.

Цајтгајст пројекат сам по себи је технократска маштарија, али је најважније какав конкретни друштвени (политички) ефекат производи. Цајтгајст се обраћа усамљеним младим људима који су изгубљени у деструктивном капиталистичком ништавилу и који су лишени историјске самосвести и друштвеног бића. Он не настоји да пробуди у њима људскост и да их покрене да се боре против капитализма а за хумани свет, већ настоји да инструментализује њихову осакаћеност. Цајтгајст нуди младима, који су жртве капитализма, на технички начин дегенерисани слику будућности која је само један од идеолошких облика у коме се појављује капиталистички свет. Ради се, заправо, о технократској илузији која је проистекла из капиталистичке пропагандне сфере. Власници Цајтгајст покрета имају новац и организацију и користе Интернет као средство да наметну младима своју „визију будућности“ користећи се механизмима манипулације на којима се заснива рекламна индустрија. „Визија будућности“ постаје роба на капиталистичком тржишту илузија која се појављује у спектакуларном паковању. Цајтгајст уклања реални и ствара у главама људи виртуелни свет који уништава хуманистичку и производи технократску машту. Као што се, путем капиталистичке пропагандне машинерије, потреба људи за бистром планинском водом претвара у „потребу“ за бљутаво „кока-колом“, тако се њихова жудња за хуманим светом претвара у „жудњу“ за дехуманизованим и денатурализованим светом.

Технократска визија света постаје савремена илузија која је блиска младима који су приковани за компјутерске екране и којима је уништено друштвено, а то значи политичко биће. Они живе у виртуелном свету и њихова свест и машта само су рефлексија онога што им се преко компјутерских екрана свакодневно „нуди“. Њихов ментални активизам своди се на примање и слање е-маил порука и на креирање компјутерског двојника који ће их представљати у виртуелном фацебоок свету. Зеитгеист се обраћа „компјутерској генерацији“, што значи на технички начин дегенерисаним младим људима којима културно и слободарско наслеђе човечанства ништа не значи. Што је најгоре, они персонализују свој однос према компјутеру и он постаје све оно што им недостаје: пријатељ, девојка, брат… Зато су многи збуњени критиком Зеитгеист доктрине. Она је мамац за атомизоване људе који ствара привид друштвености и ангажованости. Зеитгеист им пружа могућност да буду „критични“, а да могу да наставе да живе у „своме“ свету. То је алиби за оне који немају снаге да изађу из својих рупа и појаве се, заједно са другим младим људима, на светлости дана. „Вођа“ је веза између виртуелног света, који се налази на компјутерским екранима, и реалног света у коме млади треба да се ангажују. Њихово „ангажовање“ своди се, заправо, на чекање да им „Месија“ пошаље поруку преко Интернета и онда ће они „променити свет“. То нису људи који живе и делују као друштвена бића, већ усамљеници који „реагују на дугме“ и које ће покренути сигнал онога ко поседује управљач. „Фанови“ Зеитгеиста сведени су на теледириговане пацове. Уништавајући историјску и друштвену самосвест људи капитализам ствара од њих идиоте који су спремни да се ослоне на мистификовану моћ технике и да прихвате губитак основних људских и грађанских права јер им она, у њиховом усамљеничком безнађу, ништа не значе. Шта значи соколу право да лети небеским плаветнилом када су му одсечена крила и када је, затворен у кавезу, осуђен на смрт?

Зеитгеистова слика будућег света је, заправо, обрачун с хуманистичким потенцијалима човека и с хуманистичком маштом. То није свет слободних људи, већ технички усавршени концентрациони логор у коме животаре на технички начин дегенерисани људи. Зеитгеист пројекат будућности представља један од облика у коме се појављује идеја о крају историје. Ми данас можемо само да претпоставимо како ће живети, мислити и маштати људи који су успели да се ослободе окова капитализма и створе хумани свет. Сви смо ми жртве капитализма и носимо његов жиг. Наша визија будућности није визија слободних људи, већ визија која се ствара на основу и у односу према капитализму, што значи да је условљена капиталистичком цивилизацијом. Борба за будућност не може да се заснива на цртању планова са којима се задаје начин живота будућим генерацијама, већ на борби за ослобађање човечанства од капиталистичке (техничке) тираније. Млади треба да стекну способност да преузму управљање укупним процесом друштвене репродукције. Основна претпоставка за то је да напусте своје усамљеничке јазбине и да се организују и боре у реалном свету. Борбена друштвеност, са којом ће бити укинути сви облици посредовања између човека и (његовог) света, представља  једину истинску снагу која може да спречи уништење живота на Земљи и створи хумани свет.

 
52

39 коментара

  1. Odličan tekst koji je precizno i veoma argumentovano opisao NWO u kojem živimo! Svojevremeno rado sam ga gledala (bio je odličan košarkaš), ali ovim prevazilazi sve! Želim mu sve najbolje!

  2. Nisam nesto pratio ovaj pokret ali pogledao sam 3 filma koja su snimili i dopali su mi se. U njima nisam video nista sto Duci navodi. Oni se bore i govore protiv kapitalizma, a ovde se prica da su u sluzbi njega. Nekako mi ovaj tekst nikako ne opisuje Zeitgeist. Ne moze pokret koji se bori protiv toga da 2% svetske populacije bude vlasnik 90% bogatstva Vise mislim da se oni bore za neku vrstu savremenog socializma

    • Тако је.

      Параноја је најјача код оних који се нису први сетили да препознају зло.

      Ово Дуцију није требало.

      Осим имена, које је глупо за медаљу, покрет није нимало опортун нити агресиван према раји. Напротив.

    • Da da, „savremenog socijalizma“ bez istorije ljudi i sa zajednickom unitarnom religijom (sektom)! I da ne pricam dalje o sektasima. Izlaz je pravoslavlje i selo u punom smislu te dve reci. Jedino tako mozes biti svoj covek, ne zavisan u odnosu na bilo kakve globalne lopove, blizak sa prirodom i Bogom svetim!

    • Čovek lupeta i kao što reče u ovoj emisiji ima pravo na to ali je pre toga trebao da pročita nešto o Venus projektu i da pogleda neki od filmova kad već piše o tome.Možda da se ipak orijentiše na kritiku košarke i sporta to mu mnogo bolje leži,ovde je potpuno promašio temu.

  3. Slobodna Srbijo, alo, prikoci bre covece,,,Duci je genijalac, izuzetno pronicljiv covek pored neospornog obrazovanja i nacitanosti.Ovaj pokret treba raju da zavara Slobodna Srbijo, glupane jedan.

  4. Gospodine…. nemate pojma sto je Zeitgeist pokret kao sto nemate pojma sto je Anonimous i Occupy pokret. Mozda nekoga inpresionirate sa svim tim izmima koje spominjete, ali vjerujte, nemate blage veze sa tim pokretom. Molim vas, na kraju krajeva, pogledajte malo Russia today TV i mozda pocnete shvatati o cemu se radi. Ili jos lakse, dajte si preslusajte Lennonovu Imagine ili govor Martina Luther Kinga ili mozda malo razmislite o cemu je Nikola Tesla pricao…
    Nije mi jasno, od kud vi znate sto se to dogadzalo u povijesti? Ste bili tamo? I recite, iz koje tocke u povijesti pocinjete racunati!? Vec ste zaboravili na propagandu koje je ljude natjerala da krenu u rat … Zasto mislite da vi niste dio te propagande.??
    Moguc je svijet bez novaca, ratova, vjerskih pripadnosti… moguc je svijet jednakosti i ljubavi…. moguc je svijet bez politicara, birokracije, policije i stupidnih, neprirodnih zakona…. moguc je svijet nauke i zdravih ljudi.
    Ljudi nisu losi i svi zele isto… sreca sebi i svojoj obitelji, bliskim ljudima… To njima pripada kao pravo jer su rodzeni na ovoj planeti a ne jer im je to politika dala. Necu uopce pricati o Povjeli nacija koja se samo prosle godine prekrsila 200 puta i pritom izgubila kompletno svaki znacaj.
    Ja nisam balavac, imam 40+ i znam da nece krenuti na bolje sve dok zivimo u politickim sistemima. Politika je jedna od najvecih prevara u povijesti ove divne planete al nije najveca. Da nema politicara svijet bi postojao, psenica bi rasla, paradajz isto… . Tehnologija ce nam pomoci doci Where no man has gone before… Tako doci do svih potrebnih resursa kojih ima za sva vremena. Tako pada u vodu ekonomsko ustrojstvo drustva zavisnog od spekulativnih tokova koji odgovaraju 1% ljudske populacije
    Zato, malo otvorenog uma ne skodi. Ja vjerujte, zelim i vama i vasoj obitelji kao i svemu zivom na Zemlji sve najbolje… Nista manje od toga.

  5. Odgovor na „The Zeitgeist Movement“ je osveštan pravoslavni krst.

  6. a sta ovo kao niste znali do sad
    pa samo naslov treceg zeigajsta procitajte i videcete kontradikciju

  7. Svaki pokret koji se bori protiv Hrista ima za cilj Rusiju i proizvodnju nove boljsevicke revolucije. Ne treba nam nista iz zapadne „kuhinje“. (zeitgeist, kony2012, anonymous…same sh.t)

    • Који несретник даде минус на овај коментар…

      • И док ја написах, он додаде још један минус. Јад.

        Него, сасвим сам убијеђена да ће се Христовм именом растјерати сав овај мрак којим нас мрачне силе притискају, кроз кључну цивилизацијску улогу Русије у овој причи.

  8. Unitarna religija je jos jedan u nizu pokusaja unistavanja pravoslavlja. Ne nasedajte na gluposti. Pravoslavlje je jedini spas! A selo je najjace oruzne obicnog coveka! Kada covek ima svoje parce zemlje, on moze da gaji voce, povrce, cuva stoku i izgradi na toj zemlju svoj kutak. Ne zavisi od korporacija i njihove modifikovane hrane, vec se hrani zdravo, ne zavisi od ekonomskih faktora, mirna mu je glava, novac mu nije preko potreban. Dovoljno je da proda nesto malo da ima za gorivo kojim ce traktor da pokrece i jos po neki dinar za neke druge stvari. Nikad mu opstanak nece biti ugrozen, nikada nece zavisiti od inostranih, ekonomskih i drugih faktora!

  9. Ovaj ili nije pogledao nijedan Zeitgeist film ili pati od teske paranoje !!!
    Ja sam odgledao i to do kraja sva tri Zeitgeist filma i mogu reci da sam odusevljen njihovim idejama o iskorenjivanju svih oblika drustvenih nepravdi,da ne duzim o pojedinostima !
    A gospodin Simonovic kada je vec napisao ovako dugacak tekst, a sumnjam da je iko imao volje da ga procita do kraja,zasto nije i on pokusao da da neku drugu alternativu postojecem drustveno-ekonomskom sistemu !

  10. „Истовремено, без историчности друштва нема ни историчности природе, што значи да без дијалектичког развоја друштва нема ни дијалектичког развоја природе.“
    Poistovecivanje prirode i drustva po istoricnosti samo po sebi nije dijalekticki. Priroda je ta koja traje mnogo duze nego drustvo i ima tendenciju da nastavi trajati bilo da drustvo nastavi postojanje ili ne. Ovo je skolski primer kako homocentrizam pravi logicku gresku na samom startu.

  11. O kojim tacno vodjama je ovde rijec? Mozda o Frescu koji ima 95 godina i koji je rekao „ukoliko ikada napravite drustvo po mojim zamislima i u tom drustvu gradove i u tim gradovima podignete meni ili bilo kome spomenik, znajte da niste nista naucili“. li mozda o Peteru koji za sebe kaze da je glasnogovornik ZP-a naglasavajuci nepostajanje hijerarhije a koji je i tu funkciju nedavno napustio? Oko koje elite se vrti ovaj text jer se ona ne pominje nigdje u materijalu? Predpostavljam, g. Simonovicu da je vama tesko zamisliti drustvo bez elite i vodja pa ih nalazite tamo gdje ih nema. I o kojem Hriscanskom humanizmu i tekovinama je rijec? Mozda o ulasku krstasa u Konstantinpolj i pokolju „brace“ koji je usljedio kuluminirajuci gacanjem kroz krv do clanaka prema „prijestolju“ Aja Sofije kako bi na tom „svetom“mjestu mogli orgijati sa prostitutkama koje su doveli? Iil mozda o inkviziciji i tom „svijetlom“ periodu ljudske istorije kada je znanje tako nesebicno djeljeno a narod prevaspitavan? Ili da se vratimo i ranije na anticke autore koje volite da citirate a koji su uglavnom imali u prosjeku po 30-ak robova koji su crncili da bi oni mogli stvarati progresivne ideje. I kada neko predlozi model u kojem bi bezdusne masine preuzele tezak posao oslobadjajuci covjecanstvo teskog rada upravo kako bi smo SVI mogli postati anticki progresivci, Vi to nazivate fasizmom? I za kojim to vi svijetom toliko zalite? Svijetom u kojem se druga ljudska bica u ratovima ubijaju za resurse? Milioni ostavljaju bez hrane i vode jer u tome nema profita? Svijeta u kojem je patnja drugog ljudskog bica postala potpuno prihvatljiva a mi toliko naviknuti na nju da smo postali dobro utrenirani i brzi kada treba promjeniti kanal na TV-u. Da mi smo civilizovani i humani. Volim da cujem razna misljenja ali ja licno preferiram sutinu nad formom, male rijeci kojima se kaze mnogo umjesto velikih kojima se ne govori nista, ali na srecu, nismo svi isti.

  12. Ljudi, ako vam je dobro u ovom drustvu, vakvo kakvo je… ondak to i zasluzujete. Jedino se pitam kako ce vasa dijeca misliti o vama i vasoj generaciji… Vi vredite vise od toga… Jedino je pitanje straha od novog… A vi kako zelite… ovo je ideja koja svakog dana sve vise i vise popularizira, POGOTOVO kod mladih. Nema ikona, nema idola, nema clanskih kartica, nema uvrijeda… samo cinjenice. Tu su Karl Sagan, tu je Albert Ajnstajn… Tu je kandidat Ron Paul ali i miliun ljudi koji su ustali protiv banaka i novog svijetskog poretka… a pritom sam Zeitgeist nije nisto drugo nego serijal ideja o tome kako moze biti i kako danas je… Vas je izbor ocete vjerovat u Boga ili u Bojler… jedino je bitno imati pozitivnu energiju prema planetici jer je ona jedini faktor koje ima prave, dokazane bozje moci da stvara zivot, stiti ga od bolesti, nadgradzuje evolucijom… Pozdrav svima i onima koji mrze i onima koji razumiju… svi su vrijedni beskonacno puno i nemamo vise vremena da se do beskraja ubijamo i cinimo nesretnima…

  13. Kritika istorije i sadasnjosti ne znaci da ce se ta istorija brisati. Istorija, kao i proslost i zapisi o njoj ce postojati, niti ta kritika nece umanjiti ulogu humanizma, kako uopste moze? Ne negira se proslost ako zelis napraviti bolju buducnost, proslost je desena i svakako je nosimo sa sobom, ako nista, bar kao svedocanstvo kako nam je nekad bilo, pozitivno ili negativno. Sajentologija slepo veruje nauci, zeitgeist pokret ga posmatra kao alat, on svakako moze biti koristan ili ne, to zavisi iskljucivo od ljudi. Pomenuo bih i Platonovu vrlinu umerenosti, ako se primeni taj princip, tesko da moze biti gresaka. U trecem zeitgeist dokumentarcu se u jednom momentu podvlaci kako je priroda na odredjen nacin diktatura i jedino sto mi kao svesna bica mozemo da uradimo je da se uskladimo sa njom, jer prirodu ne mozes dugorocno prevariti bez posledica. U tom pokretu ekologija ima znacajno mesto, ali u najelementarnijim smernicama. Nema „duboke ekologije“, ali nema ni antropocentrizma. Covek jeste u centru price, ali samo u prirodnim okvirima, tj. u okviru odrzivosti i u okviru kapaciteta energije i resursa prirodnog okruzenja. Zastupa se ideja pametnog koriscenja resursa i energije(tj. njihove raspodele) za razliku od mnogih „ekoloskih“ pokreta koji akcenat stavljaju iskljucivo na brojnost populacije. Dakle, u zeitgeistu je akcenat iskljucivo na pametnom koriscenju prirodnih resursa s’obzirom na sadasnju dostupnost resursa i demografsku sliku. Venus je tehnicko resenje, sigurno je da su moguce i druge alternative, ali niko ih nije ponudio, jer zeitgeist je iskljucivo aktivisticka ruka koja ce u buducnosti podupreti bilo kakav humani i u isto vreme odrziv sistem. Veliki broj clanova zeitgeista koje ja poznajem su vegetarijanci, dakle pokret koji prepoznaje sta je to specizam, ne moze nikako da bude fasizam ili bilo sta slicno njemu. Dok Vi, gospodine Simonovicu pisete kritike na racun zeitgeista, gomila nasih aktivista se svaki dan bori sa programiranim ljudima u kapitalizmu, pokusavajuci im skrenuti paznju na njegovu neodrzivost, iluziju politickog biranja, nailazece energetske krize, tekuce ekonomske, apsurd ratovanja, gde razlicite nacije i religije lome medjusobno koplja, dok krupne korporacije trljaju ruke, truju nas, a ogroman broj ljudi svaki dan umire od gladi i izlecivih bolesti. Dajte Vi neku alternativu poput Venusa, nesto sto bi moglo ljudima da bude svetlo na kraju tunela, razmisljajte o tranziciji koja ce se odigrati najverovatnije globalno. Kako u tim vremenima sacuvati i zastititi ljude, kako uporedo postaviti zdrave temelje za neko zdravije drustvo, pridruzite nam se u zajednickoj borbi protiv ovog zla koje je sada i ovde aktuelno, ako pak ne zelite, bar nemojte da nas sputavate da mi to pokusavamo, bilo je vec 2 svetska rata, ne balkanska, ne pirinejska, nego svetska-globalna, razmislite o tome kada nas opisujete kao mundijalisticki pokret, takav treci rat nikome ne treba i moramo se svi, na svakom meridijanu potruditi ako zelimo izvuci neke pouke iz proslosti i preduprediti slicno zlo. Uzasno se tesko zivi, drustvo i danasnji sistem su, globalno, u rasulu, ali mi barem imamo nadu. Pozivam Vas gospodine Simonovicu da dodjete na sajt zeitgeista koji je pisan na nasem jeziku(srpski ogranak) i da pogledate sve relevantne stvari koje Vas mogu zanimati.

  14. Ima covek pravo, Zeitgaist jeste jedna lepa prica o fasizmu koji je tehnoloski kontrolisan. Film je klasicna propaganda koja nudi tehnoloski aparat kao resenje, naravno oni to prikazuju kao renesansu, pa nece vam valjda reci da je to to, nego lepo upakuju. Kad nesto gledate i slusate, treba sebi da postavite pitanje a kako ovo, kako ono kako ce to da funkconise, sta ce biti sa ovim strukturuma posledice, treba malo da analizirate. A ne da kao slepci verujete lepim pricama, jer one apsolutno nista ne znace, proizvod se uvek reklamira kao lep, ali njegova sustina je uvek gora.

  15. Svemoć nauke i tehnike za koju Duci u prvom pasusu navodi da je „jedan od najpogubnijih mitova“ omogućila nam je da odvrnemo slavinu i dobijemo vodu, umesto da je donosimo sa izvora. Toplu ili hladnu po želji. Omogućila nam je bezbednost od vukova, medveda, hijena, lavova, slonova, omogućila nam je da zapisujemo svoje reči, mobilni telefon, internet, slanje sondi na Mars i Veneru, u stvari da nije njene svemoći, za Ducijeve sportske uspehe znali bi tek ljudi iz Bora i okoline. Pitanje je da li bi uopšte postigao ikakav uspeh, obzirom da peške (da, mislim bukvalno) teško da bi mogao stići tek do Niša na utakmicu. Da li bi uopšte mogao igrati košarku loptom od svinjske mešine na ugaženoj zemlji, obzirom da je i koštanu iglu (da ne pominjem obruč i tablu) iznedrila upravo Nauka i Tehnika. Kako li ga nije sramota da napiše nešto takvo!

    Isti pasus pretežno je posvećen istoriji. Istorija je zaista divna nauka. Uči nas da su nekada ljudi verovali da je Zemlja ravna ploča, da Ilija Gromovnik seje sa oblaka munje i gromove, uči nas silnim greškama koje su ljudi od davnina pravili pokušavajući da objasne nepoznato, i sprečava nas da ih ponavljamo. Međutim, ona se NE MOŽE ukinuti. Kako bi, a i zašto bi? Stvarno ne znam zbog čega je Duci umislio da Cajtgajst pokret želi da „ukine istoriju“, ali to nema veze sa realnošću.

    U sledećem pasusu navodi se da je Cajtgajst politički pokret. Sada mi stvarno nije jasno da li je Duci uopšte pogledao Cajtgajst filmove! Još se u prvom (Zeitgeist: The Movie) navodi da ni politika, ni monetarni sistem, ni religija ne mogu poboljšati život ljudi koliko to može nauka (dovoljan je tek primer tople vode)! Habl satelit, točak ili bežični prenos zvuka nisu proizvodi molitvi, glasanja u parlamentu, niti novca, već naučnih dostignuća. NAUKA je ono što unapređuje život svakog čoveka na ovoj planeti. Ostale stvari, koliko god se resursa trošilo na njih, jednostavno nisu od značaja.

    Dalje se navodi postojanje „političkog centra moći“ u Zeitgeist pokretu! Kakve moći? Kakvog centra? Kakve politike? Pa to je upravo ono protiv čega se Cajtgajst pokret bori! Onda tvrdi da Pokret „ukida mogućnost da budućnost bude rezultat slobodnog izbora i stvaralačke prakse čoveka“! Molim?!? Ne pruža li upravo taj pokret mogućnost čoveku da sam izabere, dizajnira ili prepravi npr. dizajn kuće po sopstvenim potrebama, pri čemu nije (kao danas) ograničen debljinom novčanika ili kreditnim limitom! Ako se bilo kome to ne sviđa, može živeti u izolovanoj kući u prirodi ili ploviti po moru. Ne podstiče li pokret obrazovanje i stvaralački rad unutar interdisciplinarnih timova!

    Onda navodi da će „veštački čovek živeti u veštačkom (denaturalizoanom i dehumanizovanom) svetu“. Obzirom da mi nije poznata definicija „prirodnog“ niti „veštačkog“ čoveka, ne bih želeo da komentarišem prvi deo, ali sam za „denaturalizovani i dehumanizovani svet“ dovoljno kompetentan.

    Denaturalizacija po samoj definiciji podrazumeva odvajanje čoveka od prirode. Priroda opet po definiciji predstavlja biljni i životinjski svet oko nas. Obzirom da bi se u Venus gradovima koristili isključivo obnovljivi izvori energije i ekološki potrošači (koji za razliku od npr. današnjih kotlarnica i automobila ne zagađuju prirodnu okolinu), da bi zelenila bilo toliko da ne bi npr. iz individualnih kuća mogli da vidite susednu kuću, da bi oko gradova bila netaknuta priroda (bez deponija smeća – sa jedinim nužnim zlom koje bi narušivalo netaknutost prirode – transportom) i da je spoljni rekreacioni pojas Venus gradova najbliži netaknutoj prirodi, onda bih pre rekao da pokret teži naturalizaciji, odnosno povratku čoveka prirodi.

    Dehumanizovani svet bi po definiciji predstavljao svet bez brige za ljude. Mislim da takvo stanje imamo danas u Africi. Nije mi jasno na koji to način fizički opstanak ljudi (gola egzistencija) predstavlja pretnju kvalitetu života? Da bi kvalitet života bio dobar, valjda je najpre potrebno – biti živ? Abraham Maslov je svojevremeno formirao skalu hijerarhija i potreba čoveka, na kojoj su egzistencijalne potrebe na apsolutno prvom mestu. Tek kada one budu zadovoljene, može se pričati o ostalim, poput duhovnog ispunjenja. Da li je gladnom detetu u Africi bitnija korica hleba ili celokupni opus Šekspira? Prošle zime samo je u Srbiji umrlo preko deset osoba zbog velikih hladnoća, dok je tokom 2010 godine registrovano 47.757 saobraćajnih nezgoda sa 656 smrtna slučaja. Venus projekat zalaže se za TRAJNO rešenje ovakvih problema inovativnim tehnološkim rešenjima, i stoga je daleko humaniji od bilo kog trenutno poznatog društvenog uređenja.

    Dalje se navodi da je pokret „sektački kult ličnosti“ sa „Vođom, ekskluzivnog i neprikosnovenog vlasnika istine“. Pitam se da li zaista smatra da bi Žak Fresko sa svojih 95 banki uopšte želeo sebe videti kao vođu kulta, i zbog kojih to interesa. Lično, pre bih Ducija mogao da zamislim kao vođu kulta, obzirom da je vešt na rečima, ali ne na delima. Fresko danas živi u objektima koje je sam projektovao. A kakva to rešenja, nudi Duci? Svakako je najlakše blatiti druge, ali gola kritika, bez nuđenja alternative ne predstavlja rešenje, već jedino podstiče mržnju prema neistomišljenicima. I posle je Cajtgajst pokret fašistički! Licimerno do koske.

    Onda Duci pominje sličnost između pokreta, religije i holivudske filmske industrije. Navodi da se sličnost ogleda u „izmišljenim iluzornim svetovima kojima se zamenjuje politička borba potlačenih za humani svet“. Da je Duci malo upoznatiji sa ekonomijom ili diplomatijom, znao bi koliko je iluzorno unutar monetarnog sistema pominjati „političku borbu potlačenih“. Detaljnije obrazlaganje zbog čega oduzelo bi previše mesta ovde, tako da bih jedino mogao da preporučim knjigu Ferdinanda Lundberga „Bogati i najbogatiji“.

    Ducija život u Venus gradu, u kući ili stanu kakav želiš imati i kakav sam izabereš i prepraviš po sopstvenim potrebama, u kome ne moraš brinuti o ceni struje, hrane, računa za mobilni, podseća na „tehnički usavršeni koncentracioni logor“! Lično mislim da je jedina sličnost sa koncentracionim logorom odsustvo brige za cenu struje i računa za mobilni (u logorima nema ni jednog ni drugog). Mislim, kako se koncentracionim logorom može nazvati život u gradu iz koga možeš otputovati kad god poželiš, gde god poželiš, gde će te gde god pošao čekati spreman drugi stan (trenutno prazan)! Gde se ne moraš brinuti imaš li dovoljno novca za kartu, smeštaj ili hranu. Gde nema potrebe za čekanjem na državnim granicama, jer iste – ne postoje. u Venus gradovima bili bismo ograničeni jedino dostupnim resursima, a ne veštački nametnutim ograničenjima. Ukoliko je to njegova vizija koncentracionog logora, onda mora da smo svi mi već na samrti u najgorem od najgorih!

    U idućem pasusu Duci navodi da je „namera Cajtgajst pokreta da se obračuna sa metafizikom, filozofijom, poetičkim bićem čoveka, duhom, vrednosnim rasuđivanjem, erotskim, kao i sa kritičkim i vizionarskim umom“. Zaista ne znam odakle mu je sve ovo palo na pamet. Istinito je jedino da je namera Pokreta da se obrazovanjem obračuna sa metafizikom, i to samo za oblasti u kojima je kontraproduktivna (na primer u logici, matematici ili statistici ima izuzetnu vrednost). Da nije metafizike, odnosno rasuđivanja „to je tako zato što ja mislim da je to tako“ bez sprovođenja eksperimenata kojim bi se hipoteza mogla potvrditi ili osporiti naučnim metodom, danas ne bi imali zakon o alternativnoj i tradicionalnoj medicini. Za neupućene, ovim zakonom je na osnovu mišljenja neukih legalizovano nadrilekarstvo. Sve ostalo što je navedeno, samo bi se još više razvilo. Ukoliko se opet vratim na maslovljevu skalu, tek kada su zadovoljene najosnovnije egzistencijalne potrebe, onda se može krenuti sa ispunjenjem ostalih. Da ne pominjem daleko više slobodnog vremena, koje bi oslobodilo čoveka za ispunjenje svojih snova!

    Ostatak istog pasusa uz najbolju volju nisam uspeo da razumem. Pominje se tehnokratski misticizam, misterija života, sile prirode, posredovanje između sveta i čoveka, uništavanje uma, i za sve se navodi da spadaju u Cajtgajst dokrinu. Šta je to „tehnokratski misticizam“? Šta označava „misterija života“? Šta predstavlja „sila prirode“? Na koji način se manifestuje „posredovanje između sveta i čoveka“? Kako se konkretno postiže „uništavanje uma“? Ne može se tek tako demagoški početi od krova, a da prethodno nije postavljen temelj i podignuti zidovi. Jezik kojim se služimo jeste veoma neprecizan, ali u interesu onoga ko prenosi svoje ideje je da ih predstavi što je moguće razumljivijim načinom. Da ih „približi“ onima kojima ih prenosi. Možda grešim, ali čini mi se da je interes Ducija jedino da sebe predstavi obrazovanijim nego što jeste skrivajući se iza semantike rečenica bez ikakvog značenja i navođenjem stranih autoriteta, kako bi svojim sledbenicima lakše prodavao sopstvene knjige. Nakon toga se navodi da „Cajtgajst ideologija nagoveštava konačnu smrt homo sapiensa“. Stani malo! Ukoliko preskočim prvi (nerazumljivi) deo i fokusiram se na drugi, to bi trebalo značiti da bih ja, ukoliko mi neko ili nešto besplatno obezbedi stan, hranu, odeću, obuću, struju, internet, neograničen kredit za fiksni i mobilni telefon, neograničenu mogućnost putovanja, eliminisane saobraćajne nezgode, drastično smanjen kriminal, šta, ja bih onda kao trebalo da umrem? Da li bi iko od nas radije živeo u Americi (najveća stopa kriminala, smrtnost i klasna podeljenost) ili u skandinavskim zemljama (najmanja stopa kriminala, smrtnost i klasna podeljenost)? Možda nostalgija ili „žal za mladost“ lepo zvuči (ukoliko je Duci mislio da bismo zbog njih umrli), ali retko se ko brzo ne prilagodi boljem. Nešto ne vidim da ljudi danas pored česme kopaju bunare, pletu vunene čarape i džempere i idu konjskom zapregom umesto kolima. Ukoliko neko to voli, slobodno. Biće mu obezbeđeno najbolje od najboljeg, ali ako iz navike ili hobija u tome uživa, što da se ne bavi time. A da će se neko ubiti zbog toga što je robot počeo da radi umesto njega i tako ga oslobodio posla, žao mi je, to je i za holivudske filmove previše.

    U idućem pasusu se navodi da „postojeći svet sadrži emancipatorske tekovine koje pružaju mogućnost za iskorak iz njega“. Žao mi je, ne pružaju. Samo o ovom pitanju bi se mogao napisati poseban članak, međutim, ograničiću se tek na dve knige i jedan film u kojima se mogu naći detaljnije informacije. Prva je već navođena „Bogati i najbogatiji“, druga je (bez prevoda) „God Wants You Dead“, a film je „Who Killed The Electric Car (Ko je ubio električni auto). Ukoliko ovo nije dovoljno, setite se humanitarne akcije. Da, mislim na milosrdnog anđela.

    Duci dalje navodi da se pokret „ne oslanja na autoritet nauke, već na autoritet vladajuće moći“. Koje vladajuće moći? Na koji način se manifestuje ta „moć“ u svetu bez novca, politike, organizovane indokrtinacije religijom i sa saradnjom umesto takmičenja? Nije li daleko verovatnije da bi u takvom svetu ljudi bili daleko veći individualisti i da bi svesno suzbijali svaki pokušaj dominacije? U stvari, čemu uopšte dominacija u svetu u kojem su sistemski zadovoljene gotovo sve potrebe čoveka? Kakvu bi korist mogao da za sebe obezbedi onaj ko želi moć, i zbog čega bi iko želeo da mu se „prikloni“?

    U idućem pasusu Duci navodi da su „u Platonovoj ideji države filozofi, kao najumniji ljudi ti koji vladaju. Isto je i sa hrišćanskom tradicijom, sa francuskim prosvetiteljima i nemačkom klasičnom filozofijom. Umni ljudi treba da vladaju, jer je um taj koji vodi istini“. Interesantno kako Duci bira samo one primere koji mu idu u korist. Ipak, hajde da vidimo do kakvih je posledica dovela grčka škola, hrišćanska tradicija, francuski prosvetitelji i nemačka klasična filozofija. Dovele su do Nerona piromana i Avgusta glupog, do krstaških ratova i inkvizicije, do kolonijalizma, ratova, diktatura i fašizma. Sa druge strane, Njegovo Veličanstvo Sapun, isključivi proizvod presvete Nauke omogućio je SVIM stanovnicima planete drastični produžetak života. U Evropi je na primer tokom šestog veka kuga prepolovila broj stanovnika, a u četrnaestom je za tri godine odnela trećinu populacije. Nema ijedne osobe, žive ili pokojne, političara, filozofa, pape, grupe ljudi, institucije ili države koja je više učinila za sve ljude sveta samo od tog jednog jedinog proizvoda nauke. Ukoliko se ljudima, a ne idejama do kojih se došlo naučnim metodom dopusti da upravljaju životima drugih ljudi, izvesnost skretanja u krajnost poput diktature je samo pitanje vremena. Istorija nas uči da moramo sistemski da izbegnemo ponavljanje istih grešaka iznova i iznova.

    Dalje tvrdi da „se do istine ne dolazi sučeljavanjem stavova, već odbacivanjem rasprave“. Stvarno ne znam odakle je ovo izvukao. Sučeljavanje stavova predstavlja osnovu nauke. Da nije tako, fizika bi postala metafizika. Jedan naučnik može pogrešiti, ali ukoliko se njegov eksperiment reprodukuje, onda ostali mogu upravo sučeljavanjem stavova potvrditi ili odbaciti preliminarne rezultate. To je klasičan postupak provere hipoteza u nauci.

    Onda navodi da se „sva pitanja i odgovori nalaze u centralnom kompjuteru koga programira i snabdeva informacijama samoproklamovana tehnokratska elita“. Ni ovo nije tačno. Jednom kada se zaključci „kristališu“ standardnim naučnim postupcima ubacuju se u centralni kompjuter, koji nadalje dolazi do najoptimalnijih rešenja, ne praveći greške kojima je čovek podložan, i za drastično manje vremena nego što bi čovek to uopšte mogao. Kako bi se snabdevao informacijama? Isto kao i Vikipedija. Ponovo, nema elite niti klasa. Naprotiv.

    Zatim ističe da „socijalni inžinjeri na čelu sa vođom određuju šta je bitno i šta treba ljudima“. Moram da priznam da je ovog puta u pravu, naravno ukoliko se izuzme samo postojanje „vođe“. Nije li bolje da stručnjaci svog posla određuju šta je potrebno ljudima, vođeni onim šta je potrebno njima (npr. oni pa i svi ljudi bi želeli brži transport) nego da to određuje korumpirani političar, biznismen, dobavljač ili izvođač radova, a zarad čisto sebičnih interesa (mita ili profita)? Ukoliko socijalni inžinjeri unutar rotirajućih interdisciplinarnih timova odrede da bi u interesu svake osobe na planeti bilo da jedna osoba ne može istovremeno imati dva stana, a što bi nadgledao centralni kompjuter, onda se ne bi mogle dešavati situacije kao sa bivšim direktorom elektrodistribucije koji je imao preko trideset komada. Na taj način kompjuter bi obezbeđivao optimalnu količinu resursa svakom stanovniku planete, a moć, klase i elita bile bi eliminisane samim sistemom!

    Duci navodi da bi ovakvim pristupom „svetom vladali vladari iz senke koji se kriju iza kompjutera i ne snose bilo kakvu odgovornost za svoje projekte“. Ta tvrdnja mogla bi se analogijom predstaviti kao da „Vikipedijom vladaju vladari iz senke koji se kriju iza kompjutera i ne snose bilo kakvu odgovornost za svoje projekte“. Očigledno je kakvi su interesi „vladara Vikipedije“, „vladara Linuksa“, „vladara Open Office paketa“… Ne monetarni, nego isključivo altruistički. Očigledno je i do kakvih su posledica doveli. Motiv rotirajućih interdisciplinarnih timova je da se tim njihovim proizvodom mogu koristiti oni sami, ali i svi ostali. Stoga im je u interesu da stvore najbolje od najboljeg. Mislim, možete li uopšte zamisliti tim u takvom svetu koji bi pri čistoj svesti i zdravoj pameti želeo da napravi automobil koji bi trošio više energije ili koji bi bio manje bezbedan? Znaju da bi se to i njima samim moglo „obiti o glavu“, pa će upravo iz tog razloga dati svoj maksimum.

    Duci dalje navodi da kompjuter ne može razumeti emocije. Nije mi jasno zašto bi uopšte to bilo potrebno. Ni glasački listić ne može da razume emocije, pa ga slepo prihvatamo kao jedino sredstvo izbora nakon svake četvrte godine. Dalje navodi da bi čovek morao da se liši ljudskosti kako bi mogao da se obrati kompjuteru. Stvarno ne razumem ovu rečenicu. Da li to znači da smo se Duci i ja lišili ljudskosti jer smo evo, postavili svoje tekstove na ovom sajtu? Da li to znači da se „lišim ljudskosti“ svaki put kada koristim digitron, mobilni telefon, fleš memoriju… Šta u stvari Duci podrazumeva pod „lišavanjem ljudskosti“?

    Onda navodi da pokret „treba da iznedri najinteligencije koji će biti u stanju da vladaju ljudima, a ne one koji će imati kritički um i koji će težiti novim svetovima“. Ponovo ne znam na osnovu čega je stekao takav zaključak. Kao prvo, nema potrebe da se „vlada ljudima“. Kao drugo, nema motiva da se „vlada ljudima“. Kao treće, čak i kada bi bilo potrebe ili motiva da se „vlada ljudima“, nema mehanizama prisile koji bio to omogućili. Kao četvrto, zašto bi ljudi uopšte želeli prihvatiti ikakvu vladavinu? Pokretu je upravo stoga u interesu da iznedri najinteligentnije KOJI će imati kritički um, kako ih niko ne bi mogao obmanjivati i KOJI će težiti novim svetovima, neprekidno unapređujući stare.

    Duci dalje navodi da je Cajtgajst obrazovanje „način sakaćenja ljudi kao umetničkih bića“. Moguće da nije odgledao „Zeitgeist: Addendum“ (ni ostale filmove) do kraja, inače bi bio upoznat sa postojanjem umetničkih i muzičkih centara. U Venus gradu ljudima se upravo OMOGUĆUJE bavljenje umetnošću, što im je danas uskraćeno (ili bar otežano) monetarnim sistemom.

    U narednom pasusu Duci ponavlja odbacivanje istorije (kao da je zaista moguće odbaciti) i za najgoru od najgore maksime svojevoljno tvrdi da bi „mogla biti proglašena za kategorički imperativ Cajtgajst pokreta“. I Cajtgajst pokret i Venus projekat imaju svoje maksime, i nije im potrebno proizvoljno tumačenje onih koji su (do sada) iskazali osnovno nepoznavanje njihovih ciljeva. Mislim, mogao bih ja sada ignorišući Ducijevu izjavu da nas neprekidno napadaju vanzemaljci (sa njegovog bloga) da proglasim da je njegova lična maksima „ne verujem u vanzemaljce dok ih ne vidim“, ali to ne bi odgovaralo istini.

    Pred kraj pasusa Duci navodi da „U savremenom svetu tehnika nije izraz razvoja ljudskih moći i mogućnost oslobađanja čoveka od prirodnog determinizma, već je sredstvo za uništavanje prirode i čoveka. Umesto da je slobodarska, tehnika je postala tlačiteljska i destruktivna moć“. Ponovo, kako ga nije sramota. Ukoliko mu se nauka i tehnika ne sviđaju, molim, neka zasadi baštu potpuno prirodno (golim rukama – bez sredstva za uništavanje prirode i čoveka tj. motike), neka slučajno ne koristi sveću, čak ni lojanicu (tlačiteljsku i destruktivnu moć struje neću ni da pominjem), neka spava u zemunici koju sam bude napravio i oblači i obuva se kožom životinja koje sam bude ulovio sopstvenim rukama. Sram ga bilo licimera. Kako li se ne gadi kucanja na tastaturi?

    Na kraju pasusa tvrdi se da „Cajtgajst ne nastoji da iskoristi tehniku da bi omogućio razvoj ljudskih moći, nego da bi omogućio potpuno uspostavljanje vlasti nad ljudima“. Da je to „obračun sa čovekom kao slobodarskim bićem i prirodom kao životnom celinom“. Ovakve tvrdnje imaju težinu isto koliko i sledeće: Ljubodrag Simonović Duci nikada u svom životu nije igrao košarku. U stvari, video je jedino lopticu za stoni fudbal.

    Zaista mi nije jasno kako se neko može smatrati kompetentnim da piše tekst o onome što apsolutno ne poznaje. Planirao sam da analiziram tekst do kraja, ali ovo mi je previše. Ponoviću još jednom: kako li ga nije sramota svoje neobrazovanosti!

    • Hoćete reći da su i neandertalci bili nekakvi naučnici??? Pošto vidim da su po vama i koplje, i sečivo, i strela naučna dostignuća.. Hahahaha.. Ovde ne vidim nikakvu iole kompetentnu analizu gore navedenog teksta, već nekakvu vašu ličnu netrpeljivost prema gospodinu Duciju!!! Ne znam zbog čega i da li imate neke incidente od ranije ali zaključujem to po vašoj arogantnosti! Manite se veličanja nauke i ovog Cajtgajst pokreta.. Slažem se da je nauka veoma uticala na ljude i da je umnogome doprinela poboljšanju života, no, činjenica je da Duci u tekstu ne osporava kompletnu nauku i njen značaj koji ona ipak ima već samo onu njenu negativnu stranu koja preti da od čoveka napravi robota!!! Tesla je upozoravao da će pravilno usmerena nauka i naučna dostignuća omogućiti čoveku lep i ugodan život na ovoj našoj planeti.. Problem je u onima koji su tu i takvu nauku ,,satanizovali“ i doveli je u poziciju da umesto da koristi ljudima ona im skoro pa odmaže.. shvatićete da je to tako kad malo bolje pogledate oko sebe!!! Pretpostavljam da vi kao veliki ,,branitelj“ nauke ne verujete u Boga, pošto je glavni postulat nauke upravo odbacivanje postojanja Boga, njegovo negiranje.. Preispitajte se malo i sledeći put kada budete hteli nekoga da oblatite prvo malo razmislite pre tog sramnog poteza..Svako dobro!!!

  16. Zeitgeist je pravi put ka promeni covecanstva.

  17. Priznajem da nisam procitao do kraja ovu gomilu filozofskih bljuvotina, nije ni trebalo, svaka konstruktivna misao i kritika mogu se izraziti sazetije i bez bombasticnog frazerstva. Zeitgeist nudi svoju viziju resenja za spasenje civilizacije koja je pred svojim krajem, ja je podrzavam u meri koju mogu da prihvatim kao realno izvedivu, cista, obilna i jeftina energija vec bi uveliko promenila lice sveta. Prizivanje duha utopijske socijalne misli sa pocetka 20tog veka mogu samo da pozdravim, to je bila odlicna ideja. I jos je uvek.
    A kada se priziva istorija u kontekstu identifikacije covecanstva moram vas sve (ukljucujuci i pokret) podsetiti na lobotomiju koju su nad istim vrsili hriscanski fundamentalisti. Vrhunac i pocetak mracne inkvizicije koja je potrejala do prve svetlosti humanizma u Renesansi, prekidac i simbolika gasenja svega sto je ljudsko, bio je spaljivanje poslednjih ostataka Aleksandrijske Biblioteke koja je sedam vekova predstavljala svetionik znanja antickog sveta. Ubivsi Hipatiju, poslednju u nizu antickih mislioca i naucnika, hriscani su uradili upravo to cega se basketas pribojava, pokusali su izbrisati svaki trag ljuskog duha da bi uspostavili svoju nakaznu vladavinu.
    Svakako da nam tehnokratija nije neophodna kao nova religija i nadam se da ce brave new world biti oblikovan kako znanjem tako i svesnoscu o pravim vrednostima ljudske duhovnosti, kao neotudjivim segmentima prirode od koje smo se potpuno distancirali.
    U takvom svetu umetnost i nauka vise ne mogu biti neprijatelji.

    • Откуд теби доказ да су хришћани запалили Александријску библиотеку? А за убиство Хипатије, камо среће да бар прочита шта се десило ноћ пре тога. Светлост хуманизма у Ренесанси? Ти вањда пишеш нешто о енглезима и немцима , јер шта та тзв. Ренесанса има са нама? Какву је то светлост хуманизма Ренесанса најавила? Куд се дену та светлост хуманизма, у чему се огледа? А ако ти је до Инквизиције, иди причај са франачким Папом, то је његова специјалност.
      .
      Шта су ти неотуђиви сегменти природе? А г. Симоновић пише бљувотине. Ко ти даде те плусеве?

  18. svakojaka misljenja od svakojakih ljudi sam cuo u vezi
    cajtgajsta tj. zeitgeist-a ali ovo sto govori ovaj Buca
    nema veze sa zivotom…covek je primitivan tu mislim na sve…
    celo ovo nase drusto je toliko primitivno i neuredjeno da ja nevidim
    niti jedene sfere zivota koja ima svoj smisao…kada ce ljudi vise prestati da zive u drustu koje sve sto radi to i unisti zarad nekog profita…smesno…prava rec je sarkazam

  19. Čitam ove komentare, nije mi jasno zašto ne napravite neku tribinu o Zaitgaist-u i pozovete Ducija i polemišete sa njim… Ovako se samo bacaju misli u prazno, on ima svoju teoriju, vi svoju.

    Toliko je onih koji se kriju iza Venus projekta a niko nije napravio ni jednu tribinu o tome i pozvao ljudi koji će kritički da govore o svemu tome…

    Za kakav se to humanizam zalažete?!

  20. Duci , a sta to postoji dobro u nasoj istoriji? Od kad je coveka vodjeni su ratovi, verski,etnicki,bolesni profiterski ratovi… covek je najveca zivotinja koja postoji ! Ovo je najveca glupost koju sam procitao ( ne do kraja) , glupost je utrositi vreme na ovakav tekst, pre svega pisajuci ga…Ova planeta je bila mnogo srecnija bez ljudi.

  21. Има пар (мени) чудних идеја у „цајтгајсту“. „Хидропонска“ производња хране у зградама? Такођер нисам успео да разумем шта је критеријум по којем ће се бирати најбољи који ће водити друштво. Тумачење религије као астрономског феномена, је у најмању руку неубедљиво. А (мени) највећи проблем са „цајтгајст-ом“ је да је оријентсан само на ум. Где је срце, где су да простите „муда“. Човек није само ум. Господин Симоновић се у тексту позива на Платона. Платон је знао да се човек састоји од ума, срца и тело. А у „цајтгајсту“ човек је само ум.
    .
    Данашњи ниво технолошког развоја већ даје могућност да искорени све проблеме света изазване глађу, сиромаштвом, нехигијеном, пренапученим градовима итд. Сијасет је мислилаца дало своје идеје о решавању акутних проблема друштва. Имамо дакле технологију, имамо и умне људе, а свет је још увек у „говнима“ до гуше. Зашто? Зато јер ум није човек. Човек је и ум и срце и тело, а срце ја најважнији део човека. Ако је срце чисто и човекова ће дела бити исправна. Технологија није нити добра нити лоша. Употреба технологије у лоше или добре сврхе овиси о човеку. Шта ће ми најумнији ум овог света ако сам скот? Зар није карактер најважнији у човеку? Свака идеја будућег друштва мора узети у обзир и човека као емотивно биће. Изволите изаћите сви сутра на улице и промените власт. Мислите ли да ће нова власт бити другојачија? Шта нас историја учи о променама власти? Учи нас да се ништа не мења, а могући је разлог да се ништа не мења јер се људи нису променили. Овај је свет израз наше колективне свести, а наша су колективна стремљења одраз нашег „срца“.
    .
    Човеку даљи технолошки напретак, скоро па и није неопходан. Човеку треба емотивно образовање, које ће га напокон „припитомити“ и објаснити му да су „сви људи браћа“. А „цајтгајст“ не заступа идеју емотивног образовања људи, напротив одбацује религију држећи је тлапњом. У реду, али ако не религија шта онда? Ту се „цајтгајст“ врти у круг.

    • „„Хидропонска“ производња хране у зградама? Такођер нисам успео да разумем шта је критеријум по којем ће се бирати најбољи који ће водити друштво.“
      Poenta sa hidropnijom je LOKALNO uzgajanje hrane jer je to resursno najekonomicnije a uz to i veoma zdravo jer se jede svijeza hrana.
      U trenutnom, sistemu, paradajz koji jedu npr. Njujorcani se uzgaja u Kini pa transportuje brodovima do San Francisca pa vozovima do Njujorka. Ovo predstavlja besmisao iz perspektive resursa ali iz perspektive ekonomskog sistema ovo je jeftnije nego uzgajati hranu lokalno. Zbog nakaradnog monetarnog sistema baziranog na 300 godina starim teorijama koje u svojoj osnovi predpostavljaju NESTASICU i NEDOSTATAK resursa (sto jeste bila realnost prije 300 godina)ovakvih primjera koji su potpuno u suprotnosti sa dinamickom ravnotezom covjeka i prirode je bezbroj.
      Drugi dio se odnosi na VODJE. Nema vodja u drustvo koje predlaze Venus Projekat. To je ocigledno veoma tesko za zamisliti i ne polazi za rukom ni tebi ni ovome ex-kosarkasu. U kratkim crtama (elaborirano imas u materijalima Venus Projekta)radi se o drugacijem konceptu pri cemu se do odluka dolazi umjesto da se donose. Ne postoje vodje koje donose odluke. Sistem je baziran na osnovnim postulatima (kakav je recimo „svi ljudi su rodjeni jednaki“ , “ svi ljudi imaju pravo na energiju, vodu, hranu, vazduh , medicinsku njegu , slobodno kretanje“) i na osnovu ovakvih postulata racunar dolazi do odluka neopterecen ljudskim manama.
      „А у „цајтгајсту“ човек је само ум.“. Volio bih da objasnis odakle ti ovo? Uopste se ne negira spiritualnost covijeka. Odbacuje se samo religiozne institucije kao produkt covijeka, sklone korupciji na isti nacin kao i sve ostale institucije koje je covijek napravio. U drustvu u kojem radimo repetativne zaglupljujuce poslove samo da bi smo prezivjeli je svakako manje mjesta za spiritualnost nego u drustvu oslobodjenom toga. Pokusajte o spiritualnosti i dusi da razgovorate sa gladnim i zednim ljudima kojih je na planeti preko milijarde.

      • Храна се може локално узгојити у пластенику или стакленику, па чак и у саксији. А храна узгојена на води не може бити иста као и храна узгојена на зњмљи. Америка не мора увозити парадајз из Кине, то нема никакве везе са немогућношћу производње хране. Произвести довољне количине квалитетне хране је тривијалан проблем, уколико се зауставе манипулације и под број један уколко се забрани профитирање на храни.
        .
        Нема вођа? Где то? Иако не разумем како то функционише, ја верујем да вође постоје чак и међу дрвећем, а у животињском свету примера има колко оћеш. Људи нису једнаки, то је лаж. Једнакост је илузија комуниста, њуди нису рођени једнаки и немају исте могућности и капацитет. У свакој породици мора постојати вођа. То је природно стање ствари. А у вас рачунар доноси одлуке!!! Па зар овоме треба коментар. Ваша је визија не човек, већ машина.
        .
        Спиритуалност је само реч и за многе људе може имати различито значење. Ја сам управо зато помињао емотивни развој човека, који учи да нико није оток, да је зло учињено другом зло учињено самом себи, да је све повезано и да све има сврху, а да сврху има и њудски живот и да та није у развоју своје персоне, богаћењу, сексу, већ је та у развоју емотивних квалитета које су данас или заборављене или су предмет подсмеха. Скромност, самоконтрола, позитивне мисли, контрола језика. То је та емотивна страна човека, илити спиритуалност. Тога у Венус пројекту нема. Тамо је све наука, централни компјутор, стручњаци. Како намеравате градити карактер? На којим се традицијама заснивају ваше идеје? Није то све ваљда продукт размишљања једног човека? Па ако и јесте откуда му то? Није ваљда да сте ви одбацили пар хиљада година развоја људске мисли?
        .
        Не треба пуно да се разуме да је трка за профитом омча око врата ове цивилизације. Не треба пуно нити да се разуме да су корпорације и приватно власништво узрок многог зла. Не треба нити пуно да би се разумело да је људска персона одговорна за то. Аргумент о гладнима је демагогија. Нису они гладни јер недостаје хидропонска производња хране, већ зато јер човек верује у новац и профит. А у вас је главни проблем искористивост ресурса. Па нису ресурси узрок наше ситуације већ човекова себичност.
        .
        Па визије ваших градова, мислим стварно. Прочитајте барем радове Кростофер Александера. А ви не негирате спиритуалност, али негирате Бога. Још ћу једном да поновим. Религија је колико ја знам једина наука која се бави емотивном страном човека, све је друго мање више наука ума. Шта ви то предлажете као замену за религију? Или ви сматрате да је емотивна страна човека моја измишњотина, или пак сматрате да ће се то развити само од себе, дочим почнемо разумно користити ресурсе?
        .
        Г. Симоновић је о томе писао у свом тексту, а ви се нажалост понашате као увређене фрајле, не разумевајући питање, али осећајући се повређеним јер ето ми не разумемо ваше генијалне идеје.

        • Jeli mozes u tezama konkretno da napises sa cim se tacno ne slazes i zbog cega a ja cu pokusati da ti odgovorim ukoliko odgovor budem znao. Ovako skacemo „s’brda,s’dola“ i pogubit cemo se.
          Moj licni stav prema VP-u se ogleda u sljedecem :
          – Sa svijetom nesto definitivno nije u redu.
          – Pravac koji smo zauzeli kao covijecanstvo ne vodi rijesenju problema.
          – VP je za razliku od ostalih koji samo kritikuju (ukljucujuci i autora ovog clanka) ponudio i elaboriranu alternativu.
          Ukoliko mi ti ponudis neku bolju, veoma rado cu je razmotriti?

          Kada kazes „Не треба нити пуно да би се разумело да је људска персона одговорна за то“, prema VP shvatanju ovo nije tacno (ono ranije receno o profitu jeste tacno). Ljudska licnost je oblikovana okruzenjem gotovo u potpunosti sa veom malim faktorom koji ukljucuje genetsko nasljedje. Dakle nije covijek rodjen pohlepan, zavistan , slab, nego ga takvim cini sistem. I kada se kaze „svi ljudi su rodjeni jednaki“ misli se na njihova prava i vrijednost koju imaju u drustvu kao bica a ne na kako si ti shvatio njihove sposobnosti. Naravno da im nisu isti intelektualni kapaciteti na isti nacin kao sto im nije ista ni tezina ili visina. Danas ljudi niposto nisu isti i sustinski se malo toga promjenilo u odnosu na feudalno doba kada je plemstvo imalo prava a puk nije. I danas sa novcem dosta toga mozes da zavrsis kao nekada sa titulom.
          Sto se tice religije, ona je danas institucionalizovana i kao takva je podlozna istim onim slabostima kojima su podlozne i sve ostale covjekove institucije. To naravno nema nikakve veze sa vjerom koja predstavlja tvoj licni odnos sa Tvorcem.
          Kazes da VP negira Boga? Gdje tacno? VP se ne bavi tim pitanjima uopste.
          Kazes „Скромност, самоконтрола, позитивне мисли, контрола језика. То је та емотивна страна човека, илити спиритуалност. Тога у Венус пројекту нема.“ Pa u pravu si jer ovo sto si napisao je otprilike ono kako bi vjernik trebao da izgleda a tacno je, VP nije drugi naziv za pravoslavlje kroz ciju prizmu posmatras svijet koliko mogu da primjetim (sto uopste ne znaci da je to nesto lose, da me ne shvatis pogresno). Ipak u VP-u ima naglasene empatije za druge koji danas pate, milosrdja, slobode…
          Kazes „Како намеравате градити карактер? „. Sigurno bolje nego kako se danas gradi jer ukoliko nisi primjetio, ta tradicija na koju se pozivas u poslednjih stotinjak godina ubrzano izumire a neke druge vrijednosti zauzimaju njeno mjesto.
          Sa promjenom paradigme dolaze novi obrasci ponasanja u kojima ce se velicati neke druge vrline u odnosu na one koje se velicaju danas. Bit ce prilicno nenormalno da ti uzivas u pretjeranom izobilju dok se neko drugi pati …niko ti to nece braniti naravno samo ces biti…onako bas seljacina. Meni se cini da je ova briga za drugoga i stalna teznja da se SVIMA obezbjedi sto je moguce vise, bliza istinskim ucenjima sve i jednog vjerskog ucitelja u istoriji od bilo cega drugog do sada poznatog. Uopste mi nije jasno kako ne primjecujes da VP gradovi prste od emocija i karaktera. Daleko pozitivnijih od bilo cega vidjenog.
          Kazes „Религија је колико ја знам једина наука која се бави емотивном страном човека, све је друго мање више наука ума.“ Koliko ja znam religija uopste nije nauka.
          „Шта ви то предлажете као замену за религију? Или ви сматрате да је емотивна страна човека моја измишњотина, или пак сматрате да ће се то развити само од себе, дочим почнемо разумно користити ресурсе?“.
          Mislim da ulogu relgije u emotivnom razvoju covijeka preuvelicavas. Hoces da kazes da su ateisti emotivno nezreli ljudi liseni emocija?

          • Ја своје идеје заснивам на радовима Клемента од Александрије, Грегори Паламе, Изака Сиријског (да набројим пар од хришћанских писаца), Платона (нема потребе објашњавати ко је он), Гурџијева (руски мистик), Бохм, Прибрам, Гроф (квантни физичар, неуролог, психолог) итд. Мој поглед на свет је хришћански, али ја нисам искључив према идејама које долазе ван хришћанског круга, као и шта нећу слепо прихватити нечије речи само зато што се тај неко декларише као Хришћанин.
            .
            У праву си кад кажеш да нисмо рођени зли. Потпуно се слажем да окружење формира човека. И слажем се да је данас и окружење а и оно шта то окружење ствара у најмању руку накарадно. Човек је лак да плане, себичан, користи грубу реч без икакве дискриминације, сматра себе центром универзума итд. Модерно је друштво технолошки напредно, није дакле недостатак технолошког напретка одговоран за човеково стање. Постоје многи учени и књишки људи који су можда носиоци највећих одликовања, али су уједно и скотови. Дакле ни најбоље образовање не помаже да припитоми човека. Намерно користим реч припитомити, јер човек се данас понаша као да је дивља звер.
            .
            Платон је нпр. у „Републици“ заступао идеју да је човек не један већ три. Човек је и ум (интелект) и срце (емоције) и тело (инстинкт). Образовање човека мора узети то у обзир. Тренирати само ум, значи сакатити човека, данашњи је човек резултат таквог ограниченог картезијанског образовања. Платон је ту своју идеју разрадио у „Републици“ објашњавујући како би образовање требало изгледати за (тројног) човека, а дао је и визију идеалног друштва у коме би такво шта било могуће.
            .
            Или можемо једноставно и укратко рећи:
            Обрати пажњу на своје мисли, јер мисли претходе делима, посматрај своја дела, јер дела постају навике, буди свестан својих навика јер навике креирају карактер, јачај свој карактер, јер карактер је судбина.
            То је то емотивно учеље које помињем. Исус је својим ученицима говорио: „Што вама велим, то велим свима. Бдите!“ Обраћајте дакле пажњу на оно шта се дешава у вама, јер сви су одговори у вама.
            .
            Учење Платона се поклапа са учењима хришћанских Отаца. Са овим се наравно многи Хришћанин неће сложити, али то за наш разговор није битно. Декларисати се као Хришћанин или као атеиста не значи ама баш ништа. Наравно да атеиста може имати бољи карактер од назови Хришћанина. Ја дакле хришћанску религију помињем као део Традиције која се бавила управо овим проблемом. Контролирај и мисли и дела и језик.
            .
            Сад о персони. Персона није исто шта и индивидуа. У Традицији се индивидуалност сматра (условно) крајњим дометом човека. Човек је индивидуа када је развио своја три дела (ум, срце и тело) до савршенства. Персона је са друге стране продукт само ума. Персона је себична, глупа, зла итд, управо зато јер није комплетна, реч је о осакаћеном човеку, који је развио само свој ум, а не разуме своје емоције. Персона верује у своју уникатност и вредност и учиниће све да остане на својој позицији. То није тешко за видети. Може се чак рећи да је персона нестварна, да је реч о илузији у коју човек верује. Питање које се поставља у Традицији гласи: Шта је то у човеку шта може да преживи смрт? Традиција се бави управо тим сегментом човека, стварним сегментом који може да преживи смрт уколико је правилно утрениран. Ја сам то назвао емотивним тренингом јер се такав тренинг више бави емотивном но интелектуалном страном човека.
            .
            Закључак Традиције гласи: Персона се не може побољшати, могуће ју је држати на узди са стриктним законима, али док год је персона на власти, свет је наопак. Персона је себична и сва ће се даља зла изродити из тога. Индивидуа није себична. Индивидуа је свесна да је живот у свима нама и да је сваки човек искра тог истог живота и да нема разлике између тебе и мене, да смо сви ми део истога. Индивидуа не може учинити зло некоме, јер је свесна да тиме чини зло себи. Тако можеш разумети Исусова учења о „окретању другог образа“ или „ко ти украде кошуљу, подај му и капут“.
            .
            Сад ћеш ти мене наравно питати, па где су те индивидуе? Ја би могао рећи да је Исус био једна од тих индивидуа, да су многи свеци такођер индивидуе, Сократес итд, али нећу. Оно шта би ја одговорио гласи: Хришћанство никада није заозбиљно нити пробано изузев у пар манастира. Ово шта ми данас зовемо хришћанством је у великој мери продукт делања персоне, а не индивидуе. Како иначе разумети све шта је рађено и шта се ради у име Хришћанства? Религија и религиозно разумевање које произлази из персоне је небитно, у ствари највероватније је штетно и сигурно не може бити названо науком. Међутим религија која је продукт индивидуе је итекако наука и итекако је доказива.
            .
            Ја нисам индивидуа, дакле не тврдим да је ово шта ја пишем истина, али човек мора имати некакву визију, а ова је моја. Е сад пошто је моје размишљање такво какво је, гледајући „Цајтгајст“ са многим сам се идејама сложио и много ми се тога учинило смисленим, али нигде у Фресковим идејама нисам наишао на човека као индивидуу. Код Фреска нема тог разумевања, а ако нема индивидуе онда је једино шта је остало персона. Код њега је све окренуто персони, а главни је цљ удобност. Нема ништа лоше у томе да човек живи лагано и удобно, али по Традицији то не може бити сврха живота. По Традицији (условно, за сврху нашег разговора) једина је сврха живота одрасти и не бити човек-звер (666). Подређивање свега удобности је дефинитивно знак персоне, а не индивидуе. У Традицији идеалан владар је свети Цар (индивидуа), а код Фреска рачунар преузима улогу индивидуе, јер и он је барем донекле свестан лимитираности персоне, па ето предлаже да рачунар доноси одлуке. Његова идеја дакле није оријентисана на човека, он не представља систем у којем се човек мора борити сам са собом, е да би досегао своје могућности, код Фреска је труд негде другде, човек седи, а други мисле и раде за њега. То је у потпуној супротности са Традицијом, то је чак и у супротности са модерним схватањем науке.

  22. Jacque Fresco (96) i Roxane Meadows dolaze u Banja Luku 02.09.2012 godine u sklopu onog sto ce vjerovatno biti poslednje predavanje. Svi koji zele da prisustvuju predavanju sa pitanja i odgovori sekcijom su dobro dosli. Ovo je ujedno idelana prilika za diskusiju oko VP koncepta direktno sa idejnim tvorcem istog.
    Za vise informacija :
    https://www.facebook.com/groups/TVPBosna/

  23. @Neko

    Zaista me uvek iznova i iznova iznenadi tolika ukorenjenost dogmi i nespremnosti da se preispitaju sopstveni i kritički analiziraju tuđi stavovi. Verujete da Duci govori istinu. U redu. Evo konkretnog pitanja: da li verujete da Zemlju posećuju vanzemaljci? Evo još konkretnijeg: da li verujete da „oni“ na našoj planeti čine teroristička dela? Pitam vas o ovim besmislicama samo iz jednog razloga – Duci u to veruje (proverite njegov blog).

    Ne znam kako ste mogli da dospete do takvog stanja uma da verujete Ducijevim budalaštinama, ali pretpostavljam da je religija tu uzela svoj danak. Mislim, da li zaista verujete da zmija i zapaljeno grmlje govori, da čovek može da leti tako što pčelinjim voskom zalepi perje za ruke ili da može preživeti mnogo, mnogo duže od oko 8 minuta (nakon čega mozak počinje da izumire usled nedostatka kiseonika) unutar žive, plivajuće ribe bez zaštitne kapsule i rezervoara sa kiseonikom? Šta vam se čini verovatnijim: da je ceo prirodni poredak suspendovan, ili da je jevrejska namiguša izrekla laž?

    Verovanje u nešto za šta ne postoje elementarni dokazi je ne samo glupo, već ultimativno štetno po napredak čovečanstva. Spada u „argument from ignorance“ logičku grešku (argument iz neznanja). Setite se inkvizicije. Veštice su i kod nas davljene, isecane i spaljivane (Stanojević Pauna, starica Mijoljka – majka sveštenika Petra Ninkovića, starica Hrista…). Čak i nakon kasapljenja, meso im je bacano psima, da se ne bi „povampirile“. Pre 5-6 godina je žena iz Mionice (selo kod Bora) morala da na sudu dokazuje da – nije veštica, samo zbog toga što je u knjizi za koju vi vernici budalasto smatrate da je potrebno izučavati u osnovnoj i srednjoj školi napisano da veštice treba ubiti!

    Ne znam da li vam je poznato da se iz budžeta (koji svi punimo – čak i mi antiteisti) za nevladinu organizaciju kojom ste vi zaluđeni (Srpska pravoslavna crkva) odvoji više nego za Crveni krst. Da ne pominjem dodatne (većim delom takođe budžetske) prihode (doplatne markice za hram na Vračaru koje se plaćaju uz svaki poštanski paket, plate i penzije za popove i veroučitelje, versku službu u vojsci, nadrilekarske centre za odvikavanje od narkomanije…) i gotovo nikakve rashode (porez na prihod, na imovinu, gradsko građevinsko zemljište, doprinose za penziono, socijalno, zdravstveno osiguranje…). Možete li uopšte i pretpostaviti kakvo bi bilo socijalno-ekonomsko stanje u našoj zemlji da se Crvenom krstu, Petnici, Vinči ili domovima zdravlja omoguće iste pogodnosti? Da li vam je religija toliko isprala mozak da to ne uočavate? Čak i da ste lično protiv upliva religije u državu, to ne menja činjenicu da ste se na popisu 2011. godine najverovatnije izjasnili kao pravoslavac, i tako, iz blaženog tradicionalno pravoslavnog neznanja dali predstavnicima vaše NVO u crnom legitimitet za dalje bogaćenje, nauštrb prosperiteta svih koji nisu njeni profesionalni članovi (uključujući tu i vernike). Evo, da to bukvalno naslikam, da li vam je bitnija nabavka inkubatora za bebe u vašem domu zdravlja ili izgradnja krsta na ulaz u Kragujevac? Bez čega bi mogli da ostanete u prvom, a bez čega u drugom slučaju?

    Štetni ekonomski efekti na žalost nisu jedini instrumenti iz arsenala vaše NVO. Skoro je za direktora Republičke radiodifuzne agencije postavljen – pop. Na osnovu čega? Ako se izuzme milozvučan glas, koji bi pre odgovarao atraktivnoj TV voditeljki, stručnošću se svakako ne može pohvaliti. Naprotiv.

    Nezamislivo ste licimerni kada kritikujete ostale za nepoštovanje vaših bajki iz bronzanog doba, a da istovremeno niste svesni štete koju – slepim insistiranjem na njima – nanosite čovečanstvu. Kao većina vernika, najverovatnije se iz čiste arogancije niste ni potrudili da pročitate budalaštine koje smatrate svetim od korica do korica, i smeo bih da se kladim da ne umete da napamet citirate više od polovine zapovesti, niti „Oče naš“ ili „Ave Marija“. Ako se izuzme pomodarstvo, vernik ste koliko i moj mačor Mikan. Da li ste ikada išta radili subotom? U Starom zavetu je navedeno da se onda i vi trebate ubiti. Isus je u Novom zavetu potvrdio svaku reč Starog zaveta kao istinitu. Zbog čega TE svete navode ne poštujete (nemojte tumačiti Bibliju na neki drugi način – licimerno je)? Zbog čega lepo ne priznate da je, sudeći po vašim sopstvenim knjigama, gospod monstrum koji je sadistički udavio gotovo celu planetu (osim Nojeve porodice) iako je bio svestan da bi time prinudio preživele na incest? Ah da, on „prašta“ i „voli ljude“! Licimerno do koske. Pravoslavlje je samo jedna od oko 20.000 postojećih religija, a svim je zajedničko nepostojanje dokaza. Obzirom da verovatno imate sopstvene razloge iz kojih odbacujete budizam, hrišćanstvo, Grčku mitologiju, vudu magiju, Jehovine svedoke, islam, hindu i ostale, onda vam moraju biti jasni POTPUNO ISTI razlozi iz kojih ja odbacujem vašu religiju. U tom smislu, obojica smo ateisti, samo što ja verujem u jednog boga manje nego vi. Ako smatrate da to nije istina, onda ste licimerni na kvadrat.

    Odnos religije prema nežnijem polu mogu jedino da smatram katastrofalno zatucanim i nazadnim, obzirom da je na insistiranje muslimana u Holandiji legalizovana pedofilija (devojčice od 12 godina)! Nemojte da vas ovo čudi, obzirom da je Muhamed imao duplo mlađu ženu. U Srbiji se na sajtu jedne domaće eparhije može naći „podsetnik za ispovest“ sa „gresima“ kao što su: izlazeći iz kuće i dolazeći kući nisam čitala molitvu, izlazila sam na ulicu ne prekrstivši se, nisam se uvek molila pre jela, starala sam se da se što udobnije nameštim za vreme molitve (npr. podmetala jastučić), stavljala sam u hranu začine (vegetu, biber…), spavala sam danju, više sam čitala nego što sam se molila, bila sam ljubopitiva, pila sam da bih se oraspoložila, ne izbegavam veselja, volim udobnost, slušala sam i pevala stranu muziku, stavljala sam laktove na sto, hvatao me je demonski smeh, pokazivala sam svoju oštroumnost, glasno govorim, odobravala sam „svetsku“ nauku, kritikujem političare umesto da se molim za njih… Koliko god vi to smatrali normalnim, ja to smatram imbecilnim. Možete te prekore slobodno proglasiti svetim, upakovati ih u šarenu kutijicu zajedno sa mašnicom, postaviti budžetski finansiranu krstaču od dvanaestokaratnog zlata preko, dovesti „vrle“ sveštenike Pahomija, Filareta, Artemija i Peranovića da ih zajedno osveštaju, moliti se da budu prihvaćeni ako želite, i dalje će mi biti isto toliko imbecilni. U stvari, još više.

    Da naglasim da, iako sam antiteista nemam ništa protiv da svako ko to želi praktikuje religiozne obrede U SVOM DOMU ILI CRKVI (a ne da se razmeće na javnim mestima ili državnim ustanovama), daje priloge crkvi, krštava se, zove sveštenika na sahranu i venčanje. Imam protiv toga da se rad vaše (i srodnih) NVO finansira od strane onih koji nisu vernici. Kako bi se vi osećali da ja proglasim svoje prezime svetim i da zahtevam da se iz budžeta za mene (i trenutnog predsednika Srbije) izdvaja određeni procenat? Kako bi se osećali da se u svakom gradu, pa i selima osnuju Domovi Gospodina Nikolića Presvetog, Premudrog, Prepametnog Prevaranta, da budu izuzeti od plaćanja ikakvih poreza i doprinosa i da Čuvarima i Predstavnicima ovih Domova budu obezbeđene plate i penzije iz budžeta? Kako bi se osećali ako bih Sveti Ja, kroz političke veze i uz podršku Prezimenjaka i stada izdejstvovao da se ovaj Moj Komentar proglasi svetim i naloži njegovo izučavanje u osnovnim i srednjim školama i da se samo zbog njega formira poseban fakultet, ponovo finansiran iz budžeta? Kako bi se osećali da se u gradovima širom Srbije iz godine u godinu proslavlja Dan Mikana Mačora Presvetog Gospodina Nikolića Prevaranta, koji se finansira iz opštinskog budžeta? Da li bi voleli da svi mediji, sve novine, TV i radio stanice sa ushićenjem izveštavaju da je Mikan Mačor Gospodina Presvetog danas prošao pored doma zdravlja, tri puta otegnuto zavodnički mjauknuo i da je jedan bolesnik odmah nakon operacije prestao da oseća tegobe? Ili da je drveno N u Domu Nikolićevom počelo da pušta smolu (plače)? Ili da se Moje Mošti Presvete nakon Moje smrti prepariraju i svakodnevno premazuju voskom i mirisnim uljima kako bi i nakon više vekova ostale očuvane – za vernike čudotvorne i lekovite? Čudo Nikolićougodno! Da li bi bili zadovoljni da vaše dete jednom bude obavezno da prisustvuje Proslavi Dana Prevaranta Nikolića Polupismenog u školi? Da li bi voleli da se Moja (i Predsednikova) slika nalazi u svakoj školskoj učionici? Da li bi bili oduševljeni Ukrasima Predstavnika Nikolića Prevaranta sa velikim dvanaestokaratnim slovima „N“ na isto tako dvanaestokaratnom lancu oko Njihovih Nikolićougodnih Guša? Da li bi vam se svidelo da državne institucije pozivaju Predstavnike Nikolića Prevaranta kako bi im Pljunuli (Njihove telesne izlučevine su Svete) na policijska vozila, vojne tenkove ili na crvenu vrpcu tek izgrađene fabrike? Da li bi vam se svidelo da im zbog takvih aktivnosti država omogući trajno zaposlenje? Da rezimiram, zbog TAKVIH stvari se kao antiteista osećam ugrožen, i upravo zbog TAKVIH stvari se aktivno borim protiv dogmi i neznanja. Ne zbog toga što vi verujete u ovog ili onog Deda Mraza, već zbog toga što ta vaša verovanja moraju plaćati i oni koji su se odavno pomirili sa činjenicom da je bajka, ma koliko ljudi verovalo u nju – samo bajka.

    Ukoliko vas dodatno, uprkos sopstvenim stavovima interesuje zbog čega religiju u bilo kom obliku smatram štetnom, možete proveriti detaljnu statistiku o njoj na forumu ateista.

    http://forum.ateisti.com/viewtopic.php?f=12&t=156#p981

    Naći ćete podatke o rasnoj netrpeljivosti, razvodima, procentu vernika u zatvorima, bogatstvu države, procentu razvoda, religioznih među naučnicima… Napominjem da mi lično nije poznato NIJEDNO naučno istraživanje koje na bilo koji način ukazuje na ikakvu korist od religije. Ako ste vi upoznati sa takvim istraživanjima, iskreno bih voleo bih da već jednom vidim i to svetsko čudo. Kao racionalna osoba, otvoren sam za nova saznanja – ako postoje. Istovremeno se malo informišite do kakvih posledica dovode vaše dogme, pre nego što idući put isto tako licimerno i neargumentovano propovedate njihov „moral“. Evo linka sa krajnjim posledicama vaših „vrednosti“ u svetu (računajući i EX ZU zemlje).

    http://tgates-of-hell.blogspot.sg/2011/12/about-twenty-years-ago-i-was-first.html

    Nemojte mi samo reći da kasapljenje delova tela, zakopavanje živih osoba, sipanje kiseline po licu i slične gadosti NISU posledica sleđenja (odavno zastarelih) religioznih tekstova. Pa nije sve to prouzrokovao predmet „Poznavanje prirode“. Licimerno je na kub.

    Pitali ste da li naučnicima smatram primitivne ljude koji su izmislili npr. primitivni alat. Naravno. Izmislili su nešto novo, do tada nekorišćeno. Zbog čega uopšte pitate? Naučnikom smatram svakog ko pri svom radu da doprinos opštem znanju, nebitno iz koje oblasti. Da li je pri tome bio svestan da koristi naučni metod, nije ni bitno. Nauka ne podrazumeva isključivo astronomiju, fiziku ili hemiju, i uopšte nisu potrebna zvučna zvanja, naočari ili bela odela da bi je svako od nas koristio u svakodnevnom životu, počev od izbora banke za kredit pa do puta kojim će otići do škole. U stvari, misim da ne bih pogrešio kada bih napisao da kod podvrste homo sapiens sapiens gotovo isključivo osobe koje su u komi, ili sa teškim psihofizičkim oboljenjima ne koriste naučni metod u nekom obliku. U širem kontekstu pod pretečom naučnog metoda smatram rad šimpanze koji koristi slamku za izvlačenje mrava iz mravinjaka, i lisice dok mokri po ježu kako bi došla do mesa bez bodlji. Svi oni rade to što rade jer za krajnji efekat postoje nepobitni dokazi. Duci – on radi nešto drugo.

    Verovanje autoritetima predstavlja argument from authority logičku grešku i takođe je ultimativno štetno. Trebam li da citiram patrijarha Pavla (čiji sam rad unutar vaše NVO za razliku od većine ostalih poštovao) da „žene koje imaju menstruaciju ne bi trebalo da ulaze u crkvu jer su nečiste“? Svako živo biće može da pogreši. Pri tome se ne bi trebale napadati ličnosti, već njihovi argumenti, što sam većinom i radio u prethodnom komentaru. Problem je što neki greše veoma retko (patrijarh Pavle), a neki gotovo u svakoj rečenici (Duci, Svetozar Radišić, Ružica Mitković, Nikola Aleksić, Miroljub Petrović i mnogi, mnogi drugi – u stvari, iznenadilo bi vas koliko ih ima). Ipak, povremeno se pogodi da i oni kažu nešto pametno. Tako se na primer u potpunosti slažem sa Ducijevim viđenjem štetnosti državnog izdvajanja za takmičarski sport. Privreda i Crveni krst trebale bi imati veći prioritet. Te njegove stavove smatram potpuno ispravnim. Međutim, to su retki izuzeci, obzirom da ih spaja sa iluminatima i masonima (gluposti), poređenju olimpijade sa nacizmom (gluposti), štetnošću nauke (gluposti i to teške), koristi od religije (gluposti, ponovo teške)… Ono malo istine koju je pronašao obmotao je tako debelom oblandom teorija zavere, da jednostavno nisu ni dostojne kritike. Drugim rečima, i ćorava koka nađe zrno.

Оставите коментар