(Фото: http://openmonte.com/)
(Фото: http://openmonte.com/)

Црна Гора у НАТО троуглу

НАТО позивница Црној Гори, и ако на глобалном нивоу наставак антируског војног позиционирања је паралелно тријумфални облик и резултат пројекта наметања нашем народу идеологије српске националне кривице преко које се врши даље уништавање српске државотворне идеје и територијално сакаћење историјског српског животног простора.

Оливер Вуловић

Оливер Вуловић

Забављен беспотребним креирањем унутрашњих друштвених сукоба и ако има апсолутну власт, картел владајућих политичких странака и фирми у Србији глорификацијом и наметањем калвинистичког облика привређивања, уопште по народ страдалне економије и политике „војне неутралности“ a као надполитика којима покушавају да медијски покрију све ужасе који се у Србији дешавају – самоспаљивањe људи пред судским извршитељима, склањање погледа од камера док је рука у контејнеру, самоубистава чистачица до војних пилота – свесно и издајнички не диже глас да укаже на специфичности, посебности, захтеве и права општег српског националног интереса који се НАТО аншлусом Црне Горе брутално поништавају.

На делу је од НАТО пакта зацртани тајни српски Тријанон који због праведне природе борбе коју је Србија водила против НАТО пакта као освајача и ставова Русије и Кине није могуће Србији наментнути путем неке велике међународне конференције али који се успореним ходом и уз помоћ низа политичких међукорака, попут такозваног Дијалога у Бриселу и голог монопола НАТО силе незаустављиво креће ка свом финалном резултату, сабијања српске државности у границе Београдског пашалука, онолике територије која више никада неће бити препрека на антиправославној геостратешкој линији Англосаксонаца ,Германа и Ватикана.

Црна Гора, заснована на Светосављу и Косовском миту у којој је терором ЕУ и НАТО пакта задњих девет година наметнут ексклузивистички положај лажне нације Монтенегрина а српски народ сведен на словенско робље случајно затечено на тој територији и које се за сада толерише у одређеном проценту са тенденцијом да се тај проценат сведе на старчевићко-туђмановски ниво у данашњој Хрватској, лажна је држава исто онолико колико је и Косово лажна држава из које је 90 одсто популације словенског робља протерано и побијено и чије се културно и историјско наслеђе плански девастира.

У тој лажној држави Црној Гори се наставља са нарученим одигравањем процеса општег удеса Српства на институционалном нивоу али дан, монтенегринерска Кристална ноћ када ће се кренути и физичко истребљивање појединца-Србина ће се уласком лажне државе Црне Горе у НАТО приближити брже него што се у овом тренутку од владајућих бесловесних акустичних непогода са тв екрана може назрети.

На трагу некадашњег немачког предлога да се питање јужнословенског живља на Балкану најлакше може решити његовим укључењем у Аустроугарску царевину, тако сада ЕУ и НАТО пакт путем и НАТОвског формалног освајања Црне Горе, пренешено поручују Србима да се неко бездржавно српско уједињење може остварити само у оквиру њихових интеграција с’ тиме, што НАТО интеграције безусловно предходе свим другима.

НАТО пакт, који је уједно и засебан субјект и егзекутивни објект американизације Европе и свега што се још може американизовати у свету, полази од стајалишта да се Европа завршава тамо где су биле тачке додира Аустроугарске и Османлија те му прождирањем свих српских територија око будућег Београдског пашалука неће баш толико тешко пасти да једној таквој српској минијатури призна толико жељену „неутралност“ и приступи дељењу својих инетереса над њом, са рецимо Турском и Природном Албанијом.

Преплашени српски народ који живи под терором најнељудскије верзије неолибералног капитализма, запљуснут „алтернативним мишљењима“ корумпиране „патриотске интелигенције“ преко којих се води лажна полемика са друштвеном стварношћу, полемике у којој се иза површне критике власти крије дубинско повлађивање властима и изложен медијској агресији кроз декадентне телевизијске игроказе у реалном времену, пристао је да чека на одоговоре како да изађе из својих проблема тако што ће посматрати расплет сукоба на глобалном нивоу несвестан да је тај процес „чекања и посматрања“ исто што и активно учествовање у издаји.

Када дође моменат, првенствено социјалноготрежњења, а тада и до стварних друштвених сукоба, бојим се да ће бити тешко и да неће бити никога од националног поверења ко би могао да каналише силину народног беса која ће у својој акумулацији имати сегменте насиља, освете и множину личних захтева за задовољштину.

Због такве перспективе која би такође ишла на руку оних који српски национални корпус желе да сведу на резерват у којем можда глобалистички хедонисти неће моћи неопорезовано да се коцкају и одају ниским страстима и у којем ће владати „српство“ али до којег ће се стићи кроз наше међусобно истребљивање и тако нас свести на задоваљавајући, безопасан број и простор – сви они који заиста желе да преузму одговорност спасавања народа од НАТО окупације најхитније морају на јавном плану да као заједничку дефинишу најважнију тачку везану за отпор насиљу којем смо изложени тако што ће заједнички и неодступно радити на преузимању од власти једне националне РТВ френквенције преко које ће се нацији ставити на увид све опасности по њен нестанак и приказати јој који се све методи користе ка том циљу.

Национална френквенција за друго мишљење није никакав акт добре воље садашње ЕУ власти на који се мора чекати, то је непорециво право које се мора захтевати одмах и сада и истрајавати у том захтеву свакога дана а не таворити у чекању да нам дође Раша тудеј на српском или неки њен дериват и уз пут још прихватити као нормално и природно да се кроз „излазак државе из медија“ у ствари финализује монопол владајуће интересне групације над свим медијима и пласира само једна, НАТО-ЕУ истина.

Уједињењем и бескомпромисним истрајавањем на тој тачки борбе и победом у тој борби, све политичке организације које у том процесу буду учествовале могу доказати да су достојне народног поверења и добре вере да се не окупљају због простог уласка привилегованих појединаца у Скупштину, јер народ не интересује њихов „проценат“ и број мандата већ слобода.

Тај захтев мора бити ултимативан и не сме бити предмет преговора.

Он мора бити испуњен, у име демократије, у име мира.

Оливер Вуловић

Оставите коментар