Скупштина Србије (Фото: Принтскрипт)
Скупштина Србије (Фото: Принтскрипт)

Десетковани парламент Србије и лака и уносна служба

Очигледно је да неприсуствовање седницама не утиче на доходак посланика – у супротном, још како би седели у сали Скупштине. Плата им може бити умањена једино ако их председавајући седницом казни новчано због недоличних речи и понашања (а што је мера која се примењује углавном према посланицима опозиционарима)

Није ништа необично да седницама Народне скупштине Србије присуствује само мали број посланика. Понекад их је једва десетак па испада да су и они у сали по казни, док огроман број њихових колега није на свом радном месту. Разлог није познат, председавајући нема обичај да обавести присутне посланике колико је њихових колега оправдано а колико неоправдано одсутно.

Јесу ли су они којих нема у сали спречени болешћу, ћаскањем и освежењем у скупштинском ресторану или су неким својим приватним послом отишли ван скупштинске зграде и није много значајно, колико сама чињеница да су прилично незаинтересовани за дешавања у највишем народном представништву. Истина, они и нису непосредни представници народа, већ својих странака, и чија се улога често своди на то да у Скупштини представлјају само гласачку машину, којој шеф посланичке групе даје упутства како ће се изјашњавати о значајним државним пословима, одлукама или законима.

Слика скупштинске сале са неколицином посланика који учествују у расправама о предложеним тачкама дневног реда најболје говори о томе колико је већина представника заинтересована да се савесно посвети проучавању и решавању питања значајних за функционисање и развој землје. Као да гледамо обуставу рада на неким другим местима где су радници незадоволјни условима рада и ниским примањима, док је овде скуп посланика који примају више него пристојне плате у односу на остале грађане у Србији, уз разне друге повластице о којима огромна већина наших лјуди може само да сања. Очито је, ипак, да они не размишлјају на тај начин већ настоје да што мање времена проводе у скупштинској сали а да се у њој појаве тек када је на дневном реду гласање.

Како је у саставу Народне скупштине највећи број посланика из редова напредњака и странака са којима су они у коалицији, то они, несумњиво, и највише бојкотују седнице, из чега, опет, није тешко заклјучити како су они најмање заинтересовани за посвећеност посланичком раду, већ да им је најважније да спрече усвајање неког предлога посланика опозиционих странака.

Очигледно је да неприсуствовање седницама не утиче на доходак посланика – у супротном, још како би седели у сали Скупштине. Плата им може бити умањена једино ако их председавајући седницом казни новчано због недоличних речи и понашања (а што је мера која се примењује углавном према посланицима опозиционарима).

Уколико, ипак, због потребе СНС-а посланици напредњачке коалиције и присуствују седници, многи од њих показују да су им речи веома скупе, па се изузетно ретко (а неки и никако) не јавлјају да нешто кажу, те се и не зна која им је боја гласа. Нјих, разуме се, замењују шефови посланичких група и неколико благоглаголјивих страначких узданица (често прелетача који радо користе сваку прилику да докажу своју правоверност) и који увек знају шта да кажу и како да на прави начин одговоре неподобним посланицима опозиционарима.

Радо коришћени појам синекура, на који нас често подсети готово празна дворана Народне скупштине Србије настао је од латинских речи сине и цура, што значи без бриге, а што Вујаклијин лексикон објашњава као „звање које доноси добар приход, а у коме се готово ништа нема да ради, лака и уносна служба”.

Војислав М. Станојчић / Стање ствари

један коментар

  1. Ima li realisticnije slike P A R R A Z I T A od svih ovih lezilebovica koji bukvalno piju krv ovog naroda ?

Оставите коментар