Isak i strani agenti

19. jul 2012. | Branko Žujović / Glas Rusije

I bez vidnog natpisa na sajtu, da se radi o klasičnoj stranoj agenturi javnog tipa, Isak fond je tiha voda javne srpske politike. Dovoljno je pročitati njihov program ispisan sitnim slovima, znati da su njihovi ljudi unutar vlasti i da srednjoškolcima u Srbiji izdaju potvrde za izostanke iz škole. Zbog poseta infrastrukturi NATO pakta, ne zbog prehlade, razume se.

Kada je pre nekoliko dana objavljeno da se mesta ministra spoljnih poslova i energetike nude Milici Delević i dr Zorani Mihajlović Milanović, nekada u G17 plus, danas u SNS, a da će Milan Pajević najverovatnije biti direktor vladine Kancelarije za evropske integracije, samo jedno ime mi je bilo na pameti: Isak.

O Isak fondu pisao sam u tekstu, koji je bio analiza delatnosti dr Zorane Mihajlović Milanović i njenih neslavnih predviđanja o kvalitetu ruskih energetskih investicija u Srbiji. To je trust mozgova, doslovno tako piše na njihovom sajtu, u funkciji EU i NATO pakta.

Zorana Mihajlović Milanović ima zapažen opus u analizama rusko-srskih odnosa Isak fonda. Milan Pajević, kog takođe, poput Zorane Mihajlović Milanović, pamtimo kao savetnika Miroljuba Labusa i jednog od osnivača G17 plus, danas je predsedavajući Savetodavnog odbora Isak fonda.

Pored Pajevića, Savetodavni odbor čini više značajnih pojedinaca, među kojima su najpoznatiji: Miroslav Lajčak, Alojz Peterle, Amadeo Votkins (zadužen za strateška planiranja u OEBS-u), Erhard Busek, Ivaj Vejvoda, Patrik Rok (politički savetnik u Kancelariji premijera Velike Britanije), neizostavna Sonja Liht čije funkcije nije moguće nabrijati u komentaru, Štefan Lene (direktor Sektora za spoljnu politiku Ministarstva spoljnih poslova Austrije) i ni manje ni više nego Milica Delević.

Na sajtu Isak fonda doslovno piše da je to Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, nezavisan, neprofitan i nevladin trust mozgova, registrovan kao fond, sa sedištem u Beogradu. Fond je posvećen unapređenju integracije Srbije u EU i evroatlantske integracije, osmišljavanju nove srpske spoljne politike, unapređivanju regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi i proučavanju širokog spektra pitanja iz oblasti spoljne i bezbednosne politike.

Fond nastavlja, proširuje i unapređuje rad Centra za proučavanje odbrane i bezbednosti, osnovanog u avgustu 2002. godine u okviru G17 instituta, iz kojeg se razvio u januaru 2006.

Iako su dominantne teme Isak fonda praćenje rusko-srpskih odnosa, pitanja bezbednosti i u poslednje vreme političke i vojne neutralnosti, zanimljivo je da ovaj fond animira srednjoškolsku omladinu Srbije, kojoj nudi programe kao što je „Saznajte šta je NATO u Pragu i Briselu“.

To nisu letnji seminari iz arheologije ili botanike u Istraživačkoj stanici „Petnica“. Odabranim srpskim školarcima, Isak fond organizuje putovanja zemlje NATO pakta i upoznavanje sa NATO infrastrukturom i funkcionerima ovog vojnog saveza. Do sada su realizovali više takvih, besplatnih, programa.

Evo šta o programima Isak fonda piše na njihovom sajtu: „Programi podizanja nivoa javne svesti imaju za cilj da pomognu običnom građaninu Srbije da napravi izbor za evroatlantsku budućnost Srbije, zasnovan na poznavanju i informisanosti.Stoga je neophodno naći različite načine kojima bi se došlo do skeptičnih, uglavnom neinformisanih i razočaranih delova srpske javnosti“, kaže se na sajtu Isak fonda.

Dalje se dodaje: „Samo neprekidno i jasno informisanje i obrazovanje o progresivnim konceptima, globalnim i regionalnim trendovima, može da pomogne postepenom shvatanju važnosti i koristi od procesa evroatlantskih integracija i da ih učini manje obeshrabrujućim i apstraktnim.

I bez vidnog natpisa na sajtu, da se radi o klasičnoj stranoj agenturi javnog tipa, Isak fond je tiha voda javne srpske politike. Dovoljno je pročitati njihov program ispisan sitnim slovima, znati da su njihovi ljudi unutar vlasti i da srednjoškolcima u Srbiji, ma koliko vam neverovatno zvučalo, izdaju potvrde zbog izostanaka iz škole tokom pomenutih putovanja, u okviru NATO programa. Ne zbog prehlade, razume se.

Ali, to je već pitanje za Ministarstvo prosvete, socijalne službe, MUP i civilizacijske standarde srpskog društva. S obzirom da javna srpska politika ne doseže zavidne etičke visine, za pretpostaviti je šta tiha voda javne strane agenture u Srbiji zaista roni.

Za kraj, evo poslastice i razloga zašto se većina Srba obradovala odluci ruske Dume da ozakoni oznake za strane agente. Citat je preuzet sa sajta Isak fonda:

„Fond sprovodi nepristrasna istraživanja nacionalnih i regionalnih politika, analize i debate, sa ciljem da obezbedi višim funkcionerima u zemlji i inostranstvu baze podataka, istraživanja, uporedne studije, modele, simulacije i preporuke o politikama, na njihov zahtev.

Većina (Ne svi, prim aut.) opštih nalaza istraživanja dostupni su pojedincima, institucijama i široj javnosti. ‘ISAC’ pruža savete o politikama i političkim opcijama, vladama, skupštinama, privatnom sektoru, nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama u oblasti spoljne politike, EU integracija i reforme sektora bezbednosti u Srbiji i širem regionu.

Javno zagovaranje (lobiranje), političko savetovanje (konsalting) i paralelna diplomatija („Second Track Diplomacy“): Kada državni administrativni aparat u tranziciji nije potpuno opremljen da ispunjava međunarodne zadatke i efikasno radi u službi unapređivanja ciljeva zemlje, poželjno je da takve zadatke podeli sa organizacijama i pojedincima iz nevladinog sektora.“

Treba li bilo kakav zaključak?

Oznake:Branko Žujović