(Фото: venividi.ru)
(Фото: venividi.ru)

Историја Хрвата – велика ватиканска лаж (I део)

(Фото: venividi.ru)

(Фото: venividi.ru)

Ватикан – легло фалсификата

Након открића из 15. века и признања од стране Рима, доказано је како је средњовековни документ познат као „Константинова даровница” био фалсификат, којим су римске папе хтеле да оправдају тежњу ка световној и ка духовној власти над другим државама и црквама. У самој Католичкој енциклопедији наводи се да је папска неуспела превара био заиста фалсификат, што нико од савремених историчара више и не доводи у питање. Та даровница се приписивала византијском цару Константину Првом, који је владао у 4. веку, и који је заслужан за оснивање Константинопоља (Цариграда). Он је такође донео чувени Милански едикт 313. године, којим су престали прогони хришћана у Римском царству, а хришћанство изједначено са свим политеистичким религијама. Сматра се за првог хришћанског владара.

Није нимало случајно то што је баш Константин изабран за неког ко ће папама послужити као наводни аутор даровнице, а у којој је писало да је Константин тобоже сву световну или државну и духовну или црквену власт подарио овом римском бискупу. Папе су још од пада Западног Римског царства, средином 6. века, хтеле да обнове стару империју и да опет постану владари света. На том путу су им сметали владари од преживелог Источног Римског царства (Византије), који су од времена пада Запада себе сматрали наследницима Римског царства и римских царева. У ту сврху папе су одлучиле да направе фалсификован документ, који би им давао права на наследство римског престола. Но ипак, кад им та превара није успела, онда су папе одлучиле да саме створе ново Римско царство; то су постигли проглашавањем германских царева за нове императоре Рима, као спроводитеље њихове воље и наоружане „мисионаре“ њихове религије. Радило се о франачким царевима, који су од доба Карла Великог носили титулу „римски имепратор“.

Кад се Франачко царство распало, идеја обнове Римског царства, на челу с папом, пренета је на оживљени источни део некадашњег Франачког царства, који је назван „Свето Римско царство“. Њени каснији наследници били су Немачко царство и Аустро-Угарска монархија. Тако добијамо ситуацију да древно Римско царство у ствари никад није пропало: оно је наставило да постоји у виду Франачког и других германских царстава – Рим је направио компромис, те од оних које је називао „варварима“ створио своје одане савезнике.

Међутим, циљ је уништења њиховог конкурента Византије остварен још у 13. веку, у доба Крсташких ратова. Источно Римско царство, као што је и познато, докрајчили су коначно Турци 1453. године. Разлог зашто је Рим признао да је „Константинова даровница“ фалсификат је управо то што је њихов највећи ривал збрисан, те су сада остали једини прави наследници Римског царства; никакав фалсификат и преваре им више нису потребне по том питању. Из тога такође можемо видети и начин деловања Ватикана: прво покушава интригама и „мирнодопским методама“ да пороби туђу земљу, а ако не успе тако, онда прелази на примену голе силе.

Фалсификат „Константинове даровнице“ је откривен тек у 15. веку, а настао је у 8. Прво је био предочен поменутом франачком цару Карлу Великом. Ондашњи римски папа том је неписменом „варварину“ објаснио како је папе наводно овластио сам цар Константин и свети Петар, тако да је Карло имао слушати папе, као сви други световни владари и црквени поглавари, који су морали да слушају папу и њему да буду подређени. Карло је насео, те за рачун Рима ратовао против „неверника“ (укључујући Србе), и ширио папску религију. Као награду је добио царску римску круну од папе 800. године.

Ипак, није само окрутни освајач Карло био преварен, већ је на још гори и на још наивнији начин био преварен његов отац и претходник на престолу – франачки краљ Пипин Мали.

Наиме, када су тло Италије, па и Рим, опколили са севера Ломбарди, са југа Арабљани, а Словени на Балкану спречили даље ширење утицаја Римске цркве, тада је ондашњем папи Стефану II остало једино да позове у помоћ једног владара „варвара“, а то је био Пипин. Франци су већ постали хришћани, и то је папи послужило да лакше убеди Пипина да му помогне у одбрани Рима и већ увелико накупљеног богатства његове Цркве. Како је убедио Франке да ратују и истерају сродне им Ломбарде из Италије? Веровали или не, папа Стефан је упутио писмо Пипину Малом, и потписао га именом „Светог Петра, Принца свих апостола“. Другим речима, папа је рекао Пипину да му је (покојни) Петар, Христов ученик, написао писмо, и да га је позвао да одбрани Рим! Записано је:

(У том) писму написаном чистим златом на најфинијем пергаменту писало је следеће: „Петар, изабрани Апостол од Исуса Христа, Сина Божијег (…) Ја, Петар, примивши апостолат од Христа примио сам и мисију просветљења целог света (…) Сви који су чули моју проповед и равнају се по њој морају апсолутно веровати да су по Божијој одредби сви њихови греси очишћени и да ће ући у вечни живот (…) Дођи у помоћ становницима Рима које је мени Бог поверио, а ја, Петар, у Дан Судњи припремићу дивно место за тебе у Краљевству Божијем. Потписани Петар, Принц апостола.

Када је Пипин упитао папу како је Петар послао писмо са неба на Земљу, папа је одговорио да га је Петар лично дао „свом наследнику“ (мислећи на себе), показавши му да је у дну писма писало и: „Петар, изабрани апостол Христов, нашем најдражем сину, краљу Пипину, и његовој јуначкој војсци, бискупима и клеру, и свем народу“.  Пипин је поверовао да је то „Небеско писмо“ веродостојно и да га је „свети Петар“ позвао у одбрану Рима (и његовог блага). Како ли се краљ Пипин осећао, мислећи да га је Бог одредио за хришћанску мисију, и колико је само страхопоштовања исказао пред тим „наследницима ‘св. Петра’“, којима је од тада верно служио?

Затим, осим ових рајских Петрових писама, још један од чувених ватиканских фалсификата јесу и Исидорове декреталије. Ове Декреталије су збирка докумената које су имале сличну сврху као и горе описана „Константинова даровница“. Како пише и у Католичкој енциклопедији, њихов аутор је желео да докаже да је заправо сам Исус Христ основао Римску цркву – на исти начин као што се за апостола Петра каже да је „први папа“. Просто, један римски бискуп се досетио да жеље папа и њихове планове о владању светом поткрепи „доказима“ и буквално измишљеним сведочанствима и потврдама бројних папа, владара и црквених ауторитета. Исидорове су декреталије вековима коришћене у сукобима између Рима и Цариграда, а у циљу доказивања да Рим наводно има примат над свим црквама. О томе је писано:

Око пола века касније (850. године) појавила се нова кривотворина, и то, поново ниоткуда: тзв. Псеудо-Исидорове декреталије, познатије као „Лажне Декреталије“. Ова серија разних папиних кривотворина врло је ојачала папство учинивши га врховним ауторитетом, те потпуно независним од свих световних ауторитета. Резултат је био тај да је Црква, између осталих привилегија, прибавила себи и имунитет пред цивилним судством и законом (…) На тај начин, свештенство је стекло некакву врсту необичне „светости“, која га је уздигла изнад обичних људи.

Та „светост“ Римске цркве касније ће прерасти у догму о „непогрешивости папе“. За све што би им пало на памет да им треба, они би фалсификовали разна стара документа и писали нова, која би потом приписали неком цару или ранијем папи, па чак и мртвим људима који из гроба или с неба шаљу писма папама, попут апостола Петра, као што смо видели. Такође, ове Декреталије су имале сврху да папу прикажу као човека коме су франачки владари подређени, тј. имало је скоро исту политичку сврху као и „Константинова даровница“. Међутим, колико је то био очигледан фалсификат говори и чињеница да су га признале и саме римске папе. У њиховој је Католичкој енциклопедији записано следеће у вези с тим:

Ту се налази 60 апокрифних писама и одредаба, које се приписују папама од Клемента (88-97) до Милдијада (311-314). Од тих 60 писама 58 су фалсификати (…) Од 33 писама, које се приписују папама од Силвестра (314-335) до Гргура II (715-731), њих 30 су фалсификати (…)

И о њима, али и другим фалсификованим или преправљаним текстовима често су говорили и сами бивши католички бискупи, од којих су неки имали чак и директан приступ ватиканским архивама.  Колико су често папе користиле лажна документа у своју одбрану, а нарочито када су продубљивале раскол између западног и источног хришћанства, говори и чињеница да су источни хришћани Ватикан звали „леглом фалсификата” још у Средњем веку.

У 12. веку начињен је Грацијанов декрет (лат. Decretum Gratiani) који чини темеље канонског права Римокатоличке цркве, и који такође представља обичан фалсификат. Од преко 300 извода које је неки Грацијан употребио за сачињавање тог дела, само њих 11 није било фалсификовано.  Користио је и споменуте фалсификате, Константинову даровницу и Исидорове декреталије. Но ипак, главни разлог што је сачињено ово дело јесте покушај оправдавања оног што ће Римска црква чинити у наредним вековима преко Инквизиције. Штавише, Инквизиија је основана управо у времену када је настао „Грацијанов декрет“. У њему пише да је „хришћански“ мучити и убијати све „јеретике“, па било да у њих спадају прави криминалци или пак људи који не желе да се поклоне римском понтифексу:

Најмоћније средство новог папског система је Декрет Грацијана, из средине 12. века. У њему се налази велик број фалсификата (…) По њему је законски легитимно силом терати људе да буду побожни, јеретици да се муче и убијају, и да им се имовина одузима; да убијање из Цркве изопштене особе није убиство; да је папа изнад закона, и да је равноправан са Божијим Сином!

Тако је настала и догма о папи као „заменику Исуса“ или „представнику Божијег Сина на Земљи“. Зато папе и до дан-данас носе титулу Vicarius Christi, која се у фалсификованој „Константиновој даровници“ наводи као Vicarius Filii Dei. Узгред речено, нумеричка вредност латинских слова у овом изразу износи 666. Мада је Римска црква због тога јавно порекла да овако гласи једна од титула римских папа, ипак их одају и други извори у којим се помиње ова њихова титула.

Онда, Тома Аквински, когa Римокатоличка црква сматра једним од својих највећих теолога и кога је чак прогласила за светитеља, написао је Summa Theologica – дело које чини темеље учења Римокатоличке цркве, али које је такође било засновано на фалсификатима, јер је у њеном сачињавању тај Тома Аквински неретко користио Грацијанов декрет као свој извор.  Тома Аквински је познат и по делу „Заблуде Грка“ (лат. Contra Errores Graecorum), где се ово „Грци“ односи на источне хришћане, и у којем је аутор писао како исти треба да се уједине с Римом, упркос томе што је Рим био тај који се одвојио. У делу Summa Theologica су на једном месту сакупљене све савремене догме Католичке цркве, која се позива баш на Тому Аквинског када жели да исте оправда. Jедан део подсећа и на Грацијанов декрет, када се говори о дефиницији јереси:

(…) Са једне стране, то је грех, због којег они (јеретици) не само да треба да буду изопштени из Цркве, већ треба да буду изопштени из света смрћу.

И у наставку од истог текста:

Као што фалсификатори новца и други чинитељи зла бивају од стране секуларне власти осуђени на смрт, тако постоји много више разлога да јеретици буду не само изопштени, већ и да се усмрте.

Но, Рим ни ту није стао. Још један грандиозни фалсификат из Ватикана заузима посебно место у историји. Реч је о делу „Књига о папама“ (лат. Liber Pontificalis). Ово дело је за циљ имало да прикаже да је први папа наводно био апостол Петар, и да су све папе његови наследници. А пошто је Петра одредио сам Исус Христ за ту службу, наводно да буде први епископ над свим црквама, онда је „логично“ да и његови наследници треба да буду једини поглавари над хришћанством.

Liber Pontificalis садржи списак свих папа од „св. Петра“ до 15. века. Међутим, познато је да је тај списак римских папа често мењан и допуњаван током више векова, толико да се не зна ко су уопште били аутори. У самој је Католичкој енциклопедији записано, како је „у само ретким случајевима могућe одредити ауторе“,  тј. не знају се аутори биографија од већине папа. И не само да се не знају аутори, већ се на истом месту признаје да је то дело пуно грешака, и да садржи и апокрифне и фалсификоване допуне:

У већини рукописа на почетку се налази кривотворен текст као дијалог између папе Дамасија и Светог Јеронима. Тај текст писама је сматран веродостојним у Средњем веку…

И даље, у наставку:

Дишесне је упечатљиво и потпуно доказао како су прве серије биографија од Светог Петра до Феликса III сачињене најкасније у доба Феликсовог наследника Бонифација II, и да је њихов аутор био савременик Анастасија II и Симаха.

А ко је био тај папа Симах, чији је савременик био један од аутора „Књиге о папама“? То је био још један папа који је познат по фалсификовању докумената. Он је начинио тзв. „Симахејеве фалсификате“, који су и од стране свих садашњих историчара и од стране самог Ватикана признати као такви. И у Католичкој енциклопедији се опет наводе као фалсификовани документи.  Они су том папи Симаху послужили у сукобу са конкурентом за престо папе, Лаврентијем, а који је требало да потврде његово наводно право да „папе нико не може да осуди“ ни за какво недело – још једна идеја као темељ догме о „непогрешивости и божанској ‘савршености’ папа“.

И на крају додајмо, да је и почетком 20. века и недавне 2001. године, списак папа из Liber Pontificalis преправљан: исправљено је чак две стотине „грешака“, с тим да се највише њих односило, не случајно, на биографије папа из прва два века митске историје папа од „светог Петра“.

Такође, за пример можемо навести чувене, озлоглашене „Протоколе сионских мудраца”, који се и до данас приписују Јеврејима, као тобожњим „владарима света”, а како то неки умеју да тврде. Но ипак, већ је доказано да је ово само још један фалсификат спремљен у кухињи Ватикана, овог пута устремљен против Јевреја, наравно из политичких и идеолошких побуда. Римска црква, са својим чедом Инквизицијом, била је и остала највећи извор антисемитизма, па зато и не чуди што је покушавала преко овог фалсификата да по ко зна који пут оптужи Јевреје за све недаће у свету. У том делу, а које се приписује Јеврејима, пише како они тобоже желе да овладају целим светом, и како су спремни да униште сваког ко им се у томе супротстави. Међутим, довољно је погледати текст тих „Протокола“, па видети да се тамо налазе све идеје које заступа у ствари Ватикан, а које су у потпуној супротности са законима јеврејске Торе. Неке од њих јесу: да политика нема никакве везе са моралом – и више но јасна асоцијација за Римску цркву; да народима треба владати силом – а како се папска религија ширила међу народима ако не силом?; да циљ оправдава средство – најпознатија крилатица језуита; тзв. право јачега (иначе, главно начело теорије еволуције); идеја о стварању Светске владе – заправо, за светску владу и тзв. Нови светски поредак јавно су се залагале римске папе;  и постоји још низ других, бројних идеја из тих Протокола које је лако повезати са планом Римске цркве о владању светом, а које је она на крајње наиван начин покушала да припише Јеврејима. То се зове заменом теза.

Наставиће се…

16 коментара

  1. Милан Бабић

    Стеван Томовић – претпостављам аутор текста?
    Свака вам част за познавање ове теме.
    Немам ништа да додам сем – свака част.

    • Страхиња Бановић

      Да, Стеван Томовић је аутор.

    • Koliko je to blesavo za same Katolike,veoma lako se moze vidjeti obicnim citanjem Biblije.Sveti Petar ne navodi nigdje,niti bilo ko drugi,da je on bio Episkop Rima.Ali zato precizno se moze vidjeti da je sv. Petar postavio Episkopa rimskog-prvog uopste u Rimu.A to mu je bio zadatak od Samoga Hrista,kao i drugim Apostolima.Dakle,sv. Petar nije bio Episkop Rima,niti je bio prvi po vlasti.Tu je nauka Hristova veoma jasna i precizna-da nema prvoga ni drugoga ni zadnjega,nego da su svih dvanaest Apostola ISTI i po casti i po vlasti. Rijeci-“ TI SI PETAR(STIJENA)…itd. pape su jednostavno okrenule u svoju korist,jer te rijeci se ne odnose na vlast(koja je jedino dana Hristu) nego na vjeru,buduci da je Hrist prozreo izdaju Petrovu,te da bi ga ucvrstio u vjeri.Znaci-kada Petar ispovjeda Hrista kao Spasitelja,Hrist mu obecava da ce na tome ispovjedanju,na tim rijecima i toj vjeri sagraditi Crkvu Svoju,a nikako da ce Svoju Crkvu sagraditi na covjeku.To je huljenje na Duha Svetoga i taj grijeh se ne oprasta,ali pape se naj manje obaziru na grijeh.Glava Crkve je Gospod Isus Hristos,a Njega niposto ne odvajamo od Zemlje a jos manje smjestamo samo na Nebo-Gospod je i sa nama kao sto je i na nebu-po Njegovom obecanju i nama Pravoslavnima ne treba nikakva zamjena za Gospoda,niti je zelimo,jer zamjena za original se naziva-FALSIFIKAT I LAZ

    • Србендаревић Србислав

      Текст је одличан али само једна мала корекција. Константинопољ је 330. године добио то име када је постао престоница Римског Царства. Постојао је и до тада само под називом Визант. Град је иначе основан још у седмом веку п.н.е.

  2. Иматели конкретне доказе, да је извор ауторства,“ПРОТОКОЛА СИОНСКИХ МУДРАЦА“ настао у ватиканским писарницама.
    Из онога што ми је раније понуђено као факат, настанак ових протокола, био је везан за Царску Русију, односно да је сачињаван у одајама „ОХРАНЕ“.Као и једно сведочење да је један јеврејски трговац, за тада баснословну суму новца, од једног царског чиновника, откупио грађу за ову књигу.
    Не знам како је могуће повући линију између Ватикана и Санкт Петербурга. Чињеница је да се са истока хришћанства припремао, велики контра-удар против западних фалсификованих учења почетком 20.-тог века.. Што ће можда бити тема наредних наслова.

  3. Највеће зло које постоји у данашњем свету је Ватикан и Папа !!!
    То је змијско гнездо зла и сатане !
    Ако још увек неко не знате где станује сатана(луцифер) то је Ватикан. Има хиљаду доказа .
    То зло се мора искоренити ако Свет жели било какав напредак !

  4. Petrova crkva, Trebinje. Hristovi apostoli smatram nisu imali avione nato-a, bice da su te velike puteve pravili prvim korakom. Taj vatikan, to leglo zla i mraka, daleko je. Na hiljade nasih spisa je tamo zatoceno, no uz Boziju promisao skorije ce ugledati svetlost dana. Srbija, jedna je.

  5. Да ли је истина да је Католичка црква најмоћнија финансијска институцHrist je bio rođen, živio je i umro u siromaštvu. “Njegova crkva” je multi-multi-multi-milijarder. Kako je došlo do toga, da iako prividno zaokupljena nebeskim blagom, ona bude najveći sakupljač i gomilatelj ovozemaljskog blaga?

    ија свих времена? Колико милијарди она поседује? Колико у непокретном имању, теренима, хемијским индустријама, хотелским ланцима, златним резервама, акцијама, учешћем у петролејским компанијама? Да ли је истина да ће до краја овог века она бити у стању да контролише најмање једну трећину целокупног богатства Европе и Америке.

    Авро Манхатана: ВАТИКАНСКЕ МИЛИЈАРДЕ 2000 ГОДИНА НАГОМИЛАВАЊА БОГАТСТВА

    Hrist je bio rođen, živio je i umro u siromaštvu. “Njegova crkva” je multi-multi-multi-milijarder. Kako je došlo do toga, da iako prividno zaokupljena nebeskim blagom, ona bude najveći sakupljač i gomilatelj ovozemaljskog blaga?

  6. Из католичке енциклопедије о становништву у Босни, лета господњег 1895.:
    „Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. “

    98% Срби.

  7. Tabloid otkriva najstrože čuvanu državnu tajnu: srpske vlasti 20 godina sakrivaju da je u Sisku 1991. godine ubijeno 712 Srba, kako bi Hrvatska mogla da uđe u EU
    Jedan od najvećih masovnih zločina tokom rata u Hrvatskoj, desio se u Sisku, gde je zverski pobijeno 712 Srba, i to na najsurovije načine. Tako je sedamnaestogodišnji Berislav Trivkanović živ ošuren vrelom vodom, devetnaestogodišnja Ljubica Solar ubijena snajperom u svojoj devojačkoj sobi u centru grada, Dragan Biškopović je rastrgnut između transportera i traktora, a Milan Čekalo obezglavljen. Sve su ovo znali, a ćutali svi, počev od Miloševića, preko Đinđića, Živkovića, Koštunice,Tadića,Tome Nikolića…A razloge znaju samo oni.
    Ako je razumljivo zbog čega Hrvati ćute o likvidacijama, nikako ne može biti razumljivo zašto niti jedna srpska vlast u poslednjih dvadeset godina nije tražila da se rasvetle zločini nad Srbima u Sisku, iako postoji dovoljno svedoka koji o tome mogu da svedoče. Posebno zbog toga što su u Sisku počinjeni najmonstruozniji zločini u ratu na prostorima bivše Jugoslavije.
    Sve sam to želeo da kažem još pre 17 godina, ali u Srbiji nisam imao kome…“.

    Sve sam to želeo da kažem još pre 17 godina, ali u Srbiji nisam imao kome…“.

  8. Izvanredan sajt, lijepi komentari (gosp.Save tuzan, zalostan za nas „obicne“, a sramota za drzavu), ali, moram primijetiti sledece: Konstantin je rimski car, ne vizantijski, a Zapadno Rimsko Carstvo je propalo 476.godine, a ne u 6. vijeku, kako stoji u tekstu. Pozdrav iz Podgorice!

    • To se uci u skoli da je propalo 476. i nema blage veze sa mozgom, Rimsko carstvo nikada nije ni propalo i postoji do danas. Konstantin je bio i rimski i vizantijski car, uslovno receno, jer termin Vizantija je nastao tek u 15, veku.

  9. Istina da je Vizantija dobila ime oko 15 viejka u zapadnim spisima kao i to da je ona bila Rim 2….Znamo da je raskol izmedju crkava doslo 1154 godine na Istocnu i Zapadanu crkvu. Pocevsi samo od krstaskih ratova koji su vise zlocinacki bili i jako brutalni, takodje i cuvena inkvizicija… Vjera bilo koja, koja se poziva na zlocin bi se trebala preispitti kao i vernici. Ne pisem ovo iz mrznje, vec jednostavno iznosim Istorijske cinjenice.

  10. Tacno je to o hrvatskim ubistvima Srba u Sisku. Vlada RS Krajine je, nekoliko puta, od 2006. godine slala Vladi i Skupstini Srbije te podatke. Bila je rec o tuzbi za ta ubistva. Tuzbu je napisao advokat iz Zagreba. O tome je obavesten i Tribunal u Hagu i UN i EU – ali su svi to precutali. I vlasti u Srbiji su postupile isto.

Оставите коментар