(Фото: venividi.ru)
(Фото: venividi.ru)

Историја Хрвата – велика ватиканска лаж (III део)

(Фото: venividi.ru)

(Фото: venividi.ru)

Победници из Рима пишу историју: Како су  Полапски Словени постали „Бели Хрвати“

Видели смо дакле да је „Велика Хрватска“ заправо стара Хрватска, тј. место из ког су Хрвати, као део Словена, дошли на Балкан. Сада ћемо разрешити и мистерију „Беле Хрватске“. Кренућемо од етимологије саме речи „бела“.

Чувени хрватски етимолог Петар Скок словенску је реч „бела“ извео од латинске речи alba, која има исто значење. Заиста, словенска реч „бела“ је настала као и та реч у другим тзв. индо-европским језицима: староенглеска albe, немачка albiz, грчка alphos, итд. Реч „бела“ и има исти сугласнички корен као и реч алба, а то је Л-Б, с тим да је у словенским језицима дошло до замене места гласова „л“ и „б“. Притом, занимљиво је да је та реч вероватно потекла од семитске, тј. хебрејске речи са истим значењем: „лаван“ или „лабан“.

Тако је и једна река у данашњој Немачкој, око које су су живели Словени (познати и као Венди), носила слично име – Алба (лат. Albis), нама познатија као Лаба или Елба – иначе, једна од највећих река Средње Европе. Словенска племена која су живела око Лабе позната су у савременој историјској науци као Полапски Словени. Управо је ово име синонимно за име „Венди“.

Скок је зато сматрао да је Порфирогенит измислио „Беле Хрвате“ од Хрвата који су живели у великој области око реке Лабе, или да је само помешао реч alba у значењу „бело“ са речју Alba за реку Лабу. И заиста, неки од Порфирогенитових описа „Беле Хрватске“, као земље која се налазила северно од Баварске, потпуно се поклапају са локацијом Полабља.

Једини проблем у овоме јесте што се Хрвати око Лабе не спомињу ни у једном другом извору, иако су писани извори о средњоевропским Словенима веома бројни. Ти извори, без изузетка, знају само за Венде/Словене, као и бројна имена словенских племена, али ни на једном месту се не спомињу Хрвати, бар не у Полабљу. Једини средњоевропски Хрвати су Хрвати који се спомињу у делу Пољске и Украјине, како их то наводе арапски извори, али не у Полабљу. Стога, око реке Лабе су становали Словени, не изричито словенско племе под именом Хрвата.

Из свега до сада реченог долазимо до јасног закључка: у свом фалсификовању историје, с циљем да Хрвате завади са Србима, као два припадника истог народа, Ватикан је просто од Полапских Словена измислио „Беле Хрвате“. Овоме би у прилог додатно ишло и помињање тзв. „Црвене Хрватске“ од стране хрватских историчара…

Незванични римски конкордат: Црна Гора претворена у „Црвену Хрватску“

Али, као што нису постојале Велика и Бела Хрватска, тако исто није постојала ни Црвена, јер ни њено постојање никада није забележено ни на једној карти Балкана, нити ико зна које земље је иста обухватала. Из тог разлога ови термини неретко се злоупотребљавају, док су извори који говоре о Црвеној и Великој или Белој Хрватској искључиво од римокатоличких, тј. западњачких писаца. Да помена о Црвеној Хрватској, а за коју су морали да знају и суседни Срби, нема нити у једном источном и српском историјском извору, чак и они најгласнији антисрпски браниоци „Црвене Хрватске” су потврдили:

Српски извори нијесу (…) спомињали Црвену Хрватску, а нарочито не они од Немањића, па касније. 

Једни тврде како је Црвена Хрватска под собом имала Приморје, попут средњовековне земље Паганије, Захумља и Травуније. Међутим, добро је познато да су ово у ствари биле српске земље, које се наводе као српске чак и у делу Константина Порфирогенита. Било је и оних који су за „Црвену Хрватску” сматрали простор Црне Горе, као горе споменути аутор, иначе сарадник усташког покрета и познати фалсификатор историје Црне Горе, који је тврдио да је „Црвена Хрватска” настало од назива „Црна Гора”, цитирајући (злоупотребивши) речи хрватског историчара Наде Клаић:

Данашња Црна Гора… још се у XV вијеку звала Чрмна и Црмна Гора (а то је од адјектива ‘ч р м н’, који је облик старији од ‘црвен’). Од ‘црнина’ постала је ‘црна’, као од Црмница (крај у Црној Гори) Црница. 

Мада горње објашњење можда има везе са пореклом назива „Црна Гора”, у сваком случају нема ни помена о „Црвеној Хрватској”, нити може имати везе са називом било којег народа или државе. Штавише, ово иде у прилог ономе што је тврдио хрватски етимолог Петар Скок, да је назив „Црвена Хрватска” настао (извртањем) од „Црмница”, имена области у Црној Гори.  Ово потврђује да су фалсификатори од назива црногорске области могли измислити Црвену Хрватску. Исто је писао и хрватски историчар Вјекослав Клаић, са том разликом да је он тврдио супротно: да је од имена „Црвена Хрватска“ настало име „Црмница/Црвена гора/Црна Гора“. О томе су говорили и хрватски историчар Натко Нодило, српски лингвиста Ђура Даничић, затим, опет хрватски историчар Милан Шуфлај, итд. Наравно, Клаићу није сметало што ниједан извор, па чак ни Порфирогенитово дело, не помиње ту „Црвену Хрватску“, док једини извор на који се ослања – Дукљанинов Летопис – исто не помиње његову „Црвену Хрватску“ у свим својим преводима. И сам Клаић каже:

Занимљиво је да позната „Хрватска кроника“, која (…) није друго него до свакако прије 1510. године састављени пријевод љетописца попа Дукљанина, не познаје Црвену Хрватску (…) 

Скок је и на Црвену и на Белу Хрватску гледао као на измишљотине Порфирогенита и Попа Дукљанина (или ће пре бити да су то измишљотине Ватикана?), те да је Црвена Хрватска дакле могла настати од назива једне области у Црној Гори или чак од имена српског племена Кучи. Поново, прича о овој „Црвеној Хрватској“ највише је пропагирана у 20. веку,  и то, углавном од стране усташког режима хрватске државе, док се часопис Хрватске странке права звао управо Црвена Хрватска, а чији је оснивач био Анте Старчевић. И сам Србин пореклом, Старчевић, највише је познат по својим изјавама антисрпских и антисемитских конотација, мржњи према свему што је српско и словенско, као и својој књизи у којој је Србе назвао стоком и животињама: „Пасмина славеносербска по Херватској”. Користио је нацистичку терминологију, те Србе и Јевреје видео као „нижу расу”, док је читави Балкан сматрао за искључиво хрватску земљу, заступајући тезу тзв. „Велике Хрватске“, која никад није постојала. Можемо навести само један цитат из споменутог његовог дела, у којем се Милош Обилић и српски цар Стефан Душан називају Хрватима:

У Стефану-Душану угаси се последњи трак… херватске династие Немањићах, који кроз векове… владаху източно-северних покрајинах Херватске.

Овакви ненаучни ставови могу се срести и код албанских „историчара”, а који тврде да су Немањићи били тзв. албанска владарска династија. Не случајно, то се пропагирало у склопу идеје о „Великој Албанији” – на сличан начин као што је исти политички иницијатор – Ватикан – уредио да се пропагира и идеја „Велике Хрватске”.

Хрвати под божанском заштитом папе

Осим прича о Великој и Црвено-Белој Хрватској, у делу Порфирогенита, „обрађеном” и преправљаном у ватиканским кривотворницама, наилазимо на острашћено величање римских папа, што је и сасвим очекивајуће. Жеља Запада, на челу са Ватиканом, да Хрвате одвоји од својих корена и словенских народа, и да њихово порекло и историју фалсификује, огледа се и у наводима Порфирогенитовог дела у којем се Бели Хрвати приказују као народ под личном заштитом папе, као папина љубимчад. Један од тих навода каже следеће:

(Хрвати су) од истог римског папе примили благослов, те им је речено да ако неки туђин нападне Хрвате и заподене рат против њих, да ће се онда моћни Бог борити за Хрвате и штитиће их, а Петар, Христов ученик, подариће им победе. 

Ни за један други народ папе нису дале овако убедљиве гаранције заштите и „Божије помоћи”. Чак им и Петар помаже, кога Римокатоличка црква иначе сматра претечом папа или „првим папом”, иако се за Петра нигде у Светом Писму не каже да је живео у Риму, нити доводи у везу са Ватиканом и папама. У горњем цитату јасно се види жеља Ватикана да пригрли Хрвате у своје окриље, и да од њих начини борце против непријатеља Рима, као што су били и остали „шизматични Срби”, Јевреји, Руси и други. Ватикан је од Хрвата само хтео да начини нову крсташку војску, поред германске и смртно лојалне језуитске коју је поседовала, као и новопридошле мађарске „апостолске” војске. Овога је био свестан чак и антирспски опредељени хрватски политичар – Франо Супило – издавач часописа „Црвена Хрватска“:

Напротив, хрватски народ је посве друкчији. Тко је томе крив? Вјерозакон. Изручили смо народну свијест и савјест перфидији и интригама Римске цркве, оног Рима (…) 

У Порфирогенитовом делу, пре папиног „благослова“ над Хрватима, наводе се и ове речи у сличном контексту:

Ови покрштени Хрвати не нападају туђинске земље изван својих граница, јер им је тако заповедио папа римски, давши им некакву врсту пророчког одговора (…) Након крштења, Хрвати су се заветовали (…) у име Светог Петра апостола да никада неће започети рат са туђином, већ да желе живети у миру са сваким ко то исто жели (…) 

Из горњег цитата јасно се види несакривена жеља аутора да оправдају све прошле крсташке ратове, и оне које је папа планирао убудуће, против туђина (није тешко погодити на ког се „туђина“ ту мисли), заоденути пророштвом, мистицизмом, папским заповедима и причом о невиним Хрватима, који су се чак и „заветовали“ да ће бранити само „своју територију“. И више је него провидно да се овде назиру идеје из каснијих векова него што је то време писања овог дела.

Ево још једне потврде од историчара који је исто покушавао у својој књизи да одбрани „веродостојност“ сваког појединачног цитата у Порфирогенитовом делу, и који је исто заступник званичне, фалсификоване историје Хрвата, али је ипак и сам признао оно што је очевидно:

Та прича о споразуму између Хрвата и папе је нејасна (…) Можемо рећи да је тај споразум творевина непознатог аутора Константиновог извора.

А у наставку се даје и објашњење. Иако је његов аутор нудио разне могуће разлоге, несвесно је признао о чему је ту заиста реч:

 Могуће је да је тај (непознати) аутор желео да пронађе некакве раније везе између Хрвата и Рима, да би оправдао политичку ситуацију свог времена (…)

Ако је ова прича о Хрватима који се заклињу папи заиста измишљотина (као што највероватније и јесте), онда је њен непознати аутор, као Константинов примарни извор, имао разлога да то учини. Политичка порука тога је да су Хрвати били одани папи, и да је Рим имао одређену врсту контроле над њима (…) 

Треба ли већи доказ од ових речи? Поновимо, ово су речи историчара који Порфирогенитово дело сматра веродостојним и који покушава да одбрани целу фаслификовану историју Хрвата и Срба.

Такође, стално спомињање „светог Петра апостола“ још додатно доказује да су аутори били ватикански фратри, пошто је Римокатоличка црква ионако Петра прогласила за тобожњег „првог папу“. Не постоји ниједан рационалан разлог зашто би византијски цар толико пута спомињао „пресветог папу“и „Светог Петра апостола“. Штавише, таква је терминологија у потпуности истоветна са оном која се види и у најпознатијем ватиканском фалсификату – „Константиновој даровници“. Тамо се у релативно кратком тексту користи већи број истих израза као у делу Константина Седмог: „пресвети папа“, „свети апостол Петар“, те некакве заклетве у њихово име, итд. Сасвим је јасно да је (криво)творац оба ова списа био Ватикан.

Крај

Напомена: Горњи текст је одломак из књиге др Стевана Томовића „Историја Хрвата – велика ватиканска лаж“. Књига се бесплатно може да преузме ОВДЕ.

8 коментара

  1. Александар Јовановић

    Захваљујем се на линку за књигу.Послао сам га,као поклончић,свом интернет познанику Игору,Хрвату и члану ХСП.
    Посебно сам му изразио „сућут“ што им је претеча странке Анте Старчевић био Србин пореклом,мада би он с више права могао да ме запита стидим ли се због тога.
    Заиста се питам какав смо ми то народ када се,макар и од отпада,да направити нешто тако као Хрват.

  2. Ahahaha, a jadni, treba živeti sa takvom presijom.

    Pripadati veštačkoj naciji bez istorije, kulture, ikakvih bitnih dešavanja (osim onih kada smo im mi uneli malo akcije), realno, teški smor. Pritom, nemaju ni obraz, pa su se odrekli i porekla, tako da Hrvati mogu komotno da se kategorišu među đubretarski izmet C kategorije. 😀

    Najbolje od svega je što znam da nas i posećuju i redovno lupaju minuse – a nemaju herca da nešto napišu, pa moraju da ćute, trpe i drhte od muke. ♥

    Zna se ko je ko. 😎

  3. Кад нестане Ватикан нестаће и Хрватска и хрвати.Кад нестане Турска,нестаће санџаклија,бошњака итд.Нестаће косовара,македонаца, албанаца,црногораца,бугаризованих и полатињених Срба.Неће они нигде отићи са ових простора, сем албанаца,већ ће постати оно што јесу.СРБИ БРЕ.

    • Oni jesu pokatoliceni Srbi i to mnogi i znaju. Nase je da se za njih molimo, da za njih budemo primer koji ce svetleti svetloscu Hristove ljubavi a ne mrznje i podsmeha. To je moje licno misljenje. Ne treba im stajati na muku, pustiti ih da sami uvide gde su i sta su. Ljubav je mnogo mocnija od mrznje, ona je stvaralacka i ona sama po sebi menja i nas a i one koji su oko nas. Hristos se razapeo na Krstu dobrovoljno, nije isao sa puskom da propoveda da je On Sin Boziji i rezultat – sada ceo svet zna za Hrista. Cak ga i budisti i muslimani postuju, osecaju (iako ne veruju u Njega kao u Sina Bozijeg) da je On drugaciji, da je savrsen.
      Mozda ne bi bilo lose da mi kao narod sebe pogledamo u oci i da uvidimo neke greske koje smo pravili ovih zadnjih 100 god. Mozda upravo to sto smo se odrekli Hrista, olako, nepotrebno, mozda je to razlog sveg naseg stradanja. A ne drugi, pa na kraju ti drugi su ionako isto samo nekadasnji Srbi koji su pod nekim drugim okolnostima promenili veru za veceru…to je lepo rekao starac Tadej – Srbi na Balkanu ratuju sa Srbima (tu ukljucujem ne samo Hrvate i Bosnjake vec i Albance, najveci broj njih su Srbi koji su presli u muslimansku veru kao npr Taci, Ceku isl)
      nama je jedini spas Hristos – ako se Njega odreknemo odrecicemo se brzo i srpstva, kad izgubis blagodat Duha Svetoga onda i nemas snage da ispovedas veru, naciju ili bilo sta drugo…
      ostanes kao ovi nasi politicari danas – niko i nista

  4. Od Hrista niko nije video vajde, ni narod ni sveštenici.
    Ako je Njegoš spevao Luču mikrokozma valjda je hteo da kaže da Lucifer treba da nam obasja put ka (čo)večnosti.E sad, svako tumači Lucifera kako mu je profitabilnije.
    Što se tiče tumačenja svih religija, previše toga je izgubljeno u prevodu. Sve se svodi na to:ili imaš ili nemaš herza, ili jesi ili nisi čovek.

    • Па то је просто. Одеш у католичку цркви или код Турака, продаш веру за вечеру и видиш корист.

    • Ксенија, Господ те држи жива из дана у дан, он је бесконачно стрпљив да се одаш памети, али може да учини и да не осванеш жива сутрадан. Господ не убија, него окрене лице од таквих као ти и препусти те оном луциферу којег спомињеш да ти да сотонског „ужитка “ па да се сјетиш и завапиш Богу за помоћ. Будући да то ниси до сада искусила и не знаш како је то, боље ти је да не пишеш глупости. Не искушавај судбину.

  5. Створена је само једна хрватска и то обојена у црно.
    Многи су хрвати клели Србе да их земња прогута, али, авај,пажње мало, у задње време, па и данас све чешће се отварају рупе и бездани по лијепој њиховој. Народ уплашен, чују грозне звуке из дубине. Биће то од рупа и провалија и то уздуж и попреко свугдје гдје су масовно покопани убијени Срби. Вапај из дубина допире и тражи Божију освету. Земља чува многе скривене тајне, али када се огласе библијске трубе, она се протресе и из својих њедара истресе све истине голе које је хтио сотонски народ да сакрије. Ето, неке јаме и свијетле испод снијега.
    Хрватска може бити црвена али само испод земље од мора српске крви.
    Ето, тако се хтјело, а они нека се фарбају како хоће.

Оставите коментар