Владимир Путин (Фото: АФП / РИА Новости)
Владимир Путин (Фото: АФП / РИА Новости)

Како је Путин „волонтирао“ ко Адама Смита: Коло среће или борба за нафту и власт у Русији

Теј Густафсон, професор политикологије на Универзитету у Џорџтауну ( САД), већ по навици гледа на историју Русије кроз призму њеног главног извозног продукта – нафте.

Његово претходна књига :“Криза усред изобиља: совјетска енергетска политика у време Брежњева и Горбачова „( „Crisis amid Plenty.The Politics of Soviet Energy under Brezhnev and Gorbachev“) описује последице нафтног бума у СССР-у.

У својој најновијој књизи „Коло среће-битка за нафту у власт у Русији „( Издање „Алпина Паблишер“,2016.)

Густафсон се бави питањем како је Русија користила своје сировине у време Јељцина и како то чини сада, у епохи Путина.

Преносимо овде кратак фрагмент из тог истраживања професора Тејна Густафсона у којему настоји да објасни како је Путин успео да реши дилему између снажне државе и тржишне економије.

Између снажне државе и тржишне економије

«На почетку 1999. Путин више није био локални политичар који се бави решавањем уског круга проблема. Он је претрпео утицај нових идеја и његов видокруг се такође изменио и проширио.

У целини је његова позиција остала она пређашња и препознатљива,али у њеној примени у решавању реалне ситуације , Путин све чешће користи инструменте државне власти и државног надзора.

Снажна држава као неоходан услов стабилности и еконоског раста

Снажна држава је неопходан услов стабилности и економског раста , а снажној држави је са своје стране потребна контрола над њеним природним ресурсима.

Следити за том слојевитом еволуцијом исто је као изучавати окамењености: неоходно је да се ископају и преврну брда јаловине да би се нашло неколико костију.

Најинтересантнија «кошчица «:Путинов потпис на издању Института из Санкт Петербурга

У овом конкретном случају најинтересантнија „кошчица „ би било трагање за Путиновим потписом у издању Санктпетербуршког института , оног истог у коме је аспирант Владимир Владимирович Путин 1997. одбранио дисертацију.

Тај текст је везивно ткиво између „локалног“ Путина с почетка 1990.-их година с „државним“ Путином који се рађа, прво опширно излагање његове доктрине посвећене природним ресурсима и екологији.

Путинова студија објављена у мало познатом часопису тиража неколико стотина примерака

Реч је о мало познатом часопису чији је укупан тираж свега неколико стотина примерака,тако да је мало ко изван Санкт-Петербурга имао прилику да прочита интригантну студију првог издања украшену фотографијом аутора у совјетском стилу ( без осмеха на лицу ) и без навођења његове функције (у то време шефа Федерале службе безбедности , ФСБ, наследнице КГБ.)

Кад су знатно касније страни новинари и научници обратили пажњу на ту студију,нису, што је сасвим логично,могли ни претпоставити да се она базира на Путиновој дисертацији.Али ми знамо да та дисертација никакве везе са проблемом енергије нема .

Чланак је публикован 1999. Постоји независно од дисертације .

То је први целовит и завршен Путинов исказ , написан у оно време, кад нико, укључујући и самог аутора чланка, није могао ни претпоставити да му до ступања на престо,преузимање функције председника Руске Федерације, није остала ни пуна година дана. ( Превод и обрада:Б.Р.)

Бранко Ракочевић

Оставите коментар