(Фото: Србија Данас)
(Фото: Србија Данас)

Како Вођа (зло)употребљава и тајну службу: Пацов на ђубришту БИА

Свака власт је безбедносне службе користила у политичке сврхе, али ниједна овако примитивно и брутално као напредњачка. Александар Вучић је претворио Безбедносно-информативну агенцију у лични сервис за прогон личних и политичких противника и заштиту својих рођака, кумова и сарадника од кривичне одговорности.

Уместо да извршавају законом дефинисане задатке и штите безбедност Републике Србије, оперативци БИА воде истраге пословања многих богаташа, прате и прислушкују политичаре, новинаре и остале јавне личности, прикупљају сазнања о њиховим супругама, деци, љубавницама… Учестала је пракса да се у архивама БИА појављују документи за које се не зна ко их је и кад направио, док истовремено нестају чак и комплетни фајлови. Пре него што се заведу, бројни извештаји прво иду на анализу с које се враћају измењени.

То и не чуди, с обзиром на структуру личности Александра Вучића, који је одувек био оптерећен потребом да прикупља и манипулише информацијама. Још у радикалско време, Вучић се истицао шпијунским активностима. И у званичним документима ДБ-а остало је забележено да је из тих разлога одржавао везу с тадашњим опозиционарима попут Срђе Поповића из Демократске странке и Милана Божића из Српског покрета обнове, као и с неколико адвоката, судија и новинара.

Под паском Војислава Шешеља научио је како да тим сазнањима нанесе што већу штету свима који му се замере, али праву школу је прошао тек кроз сарадњу с Миодрагом Ракићем. Од Ракића, шефа Националног савета за безбедност у режиму Бориса Тадића и Ивице Дачића, научио је све трикове за прогон и компромитацију противника, али и за скривање властитих трагова.

Кад се, у мају 2012., договарао с Дачићем о формирању владајуће коалиције СПС-СНС, Вучића није занимала подела ресора, био је заинтересован само да себе удене у Ракићеву фотељу, како би имао приступ информацијама из БИА. Успео је, добио је и искористио прилику да службу подреди искључиво својим интересима.

Данас је Вучић апсолутни господар тајни, на његов сто се сливају све информације, прислушкивани разговори, пословни уговори и најпрљавији трачеви. Испунио је Орвелово пророчанство; као „велики брат“ Вучић зна да је Драган Ђилас одлучио да у кампању за београдског градоначелника уложи четири милиона евра и да је Саши Јанковићу и Вуку Јеремићу, у замену за подршку, понудио по 25 одсто одборничких места, док ће остало припасти њему, односно његовим људима. Вучић зна и шта су причали Зоран Живковић и Новица Тончев на недавном састанку у једном кафићу у Косовској улици. Има и досије смедеревске нотарке, швалерке министра Зорана Ђорђевића, а обавештен је како се и помоћу чега у спа-центру „Хајата“ опушта несташни Александар Вулин.

По старој навици, Вучићевим сплеткама су најизложенији и најугроженији његови блиски сарадници. Као сваки мафијаш, он се више плаши њих, него отворених противника. Док се представљао као тврди радикал, новинарима је потурао информације о вештачењу из Шешељеве бракоразводне парнице у коме се тврди да војвода има озбиљне психичке поремећаје. Да би појачао утисак, говорио је да су се и две тетке радикалског вође лечиле од менталних обољења.

Кад се борио за позицију у врху СРС-а, Шешељу је дао компромитујуће доказе неподобности Томислава Николића. Вучић је у Хаг носио транскрипте Николићевих разговора с Тадићем, које је добијао од Ракића. Из исте продукције потекле су вести о Николићевим финансијским комбинацијама с Мирославом Мишковићем, Миланом Беком и Жарком Зечевићем, о замку у Бајчетини и луксузним становима у Београду. Успео је да их завади и принуди Николића да напусти СРС и направи напредњачки картел. Касније, кад је преотимао власт у СНС-у, Вучић је Николића компромитовао трачевима о ванбрачној деци, бахатом понашању покондирене Драгице и сина Радомира.

Већ десет година на Вучићевом нишану налази се Дачић. Злоупотребом БИА, Вучић је добио прилику да уместо политичких дисквалификација и медијских спекулација у тим нападима користи и конкретне доказе. То је и урадио пласирањем у јавност фотографија Дачићевих сусрета с нарко-босом Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана.

– То није изашло из служби безбедности, ни из ВОА, ВБА или БИА, већ из полиције. Борис Тадић и Мики Ракић нису починили кривично дело, али је политичко питање шта су све знали када су хтели да праве владу са Дачићем – рекао је тада Вучић, који је успут признао да је „те папире видео неколико дана пре него што су објављени“.

Наравно, те фотографије је добио од Ракића и пласирао их у медије како би компромитовао коалиционог партнера, тек да му докаже ко је главни. И не само доказима Дачићевих сусрета с мафијашима, Вучић је располагао с његовим комплетним досијеом, који је дао на увид и социологу Јови Бакићу.

У свом првом премијерском мандату, Вучић је на место директора БИА поставио адвоката Александра Ђорђевића. Брзо се покајао. Опраштао је Ђорђевићу интимне авантуре и бахата путовања хеликоптером у родно село поред Чачка, па и употребу Агенције за рашчишћавање неких старих, приватних рачуна. Проблем је настао кад је Ђорђевић подржао осветнички поход на Љубишу Буху, званог Чуме.

Сурчински мафијаш са статусом заштићеног сведока изазвао је инцидент приликом случајног сусрета са бившим земунским колегом Златибором Лончаром. Министар је успео да побегне Чумету, па је одмах кренуо с контранападом. Уз помоћ своје супруге Весне, која је једно време радила у Ђорђевићевој адвокатској канцеларији, убедио је шефа БИА да обнови оптужбе да је Чуме убио Зорана Петровића Шемпу.

У кампањи је, с другим поводом и мотивом, ангажована и Чуметова сад већ бивша супруга Ивана Туловић. Епилог је познат, сурчински бос је притворен, па осуђен на две године и осам месеци затвора због угрожавања безбедности телохранитеља своје супруге. Вучић није хтео да се на такав начин замера Бухи, па је одговорност пребацио на Ђорђевића. Стрпљење је дефинитивно изгубио кад је открио да из досијеа Вука Јеремића није избрисан податак да је, на инсистирање Микија Ракића, у Министарство спољних послова запослио Тамару Ђукановић, данас званичну госпођу Вучић. Тада је донео одлуку да на место директора БИА постави човека од апсолутног поверења. Избор је био лак, Братислав Гашић је чекао као запета пушка.

– Раде Марковић је из Службе изнео 200 компакт дискова с документима, а Мики Ракић сигурно није мање од 2.000 – причао је Вучић.

Он је наставио ту традицију. Из архива БИА нестали су извештаји о његовим сусретима и разговорима са Станком Суботићем Цанетом, посредних контаката са Сретеном Јоцићем – Јоцом Амстердамом, а засметали су му чак и докази сарадње са Соњом Лихт.

Монтирање, фризирање, уништавање и изношење докумената смета свим озбиљним радницима БИА. Кршење прописа довело је до поделе на професионалце и политичке комесаре. Не желећи да учествују у извршењу кривичних дела, многи оперативци праве дупле извештаје, формирају приватне базе података и чекају политичке промене како би Агенцију вратили у оквире закона.

– Безбедносно-информативна агенција је, очигледно, стављена у службу једне странке, односно једног човека. Нама, који покушавамо да поштено радимо у интересу државе, смета и објављивање наших информација у режимским медијима. Ипак, већи проблем представља то што добијамо задатке да проверавамо наводе из независних извора, нарочито из Магазина Таблоида, али не да би истраге завршиле судским процесима, него да би се сакрили трагови – тврди за наш магазин један од функционера БИА и наводи конкретан случај:

– После једног текста о Жељку Митровићу, покренули смо незваничну истрагу и утврдили да у архиви већ постоје два значајна извештаја. У првом се помиње вештачење саобраћајног удеса који је његов син Александар имао 19. јула 2013. године, када је усмртио Андреу Бојанић. Млади Митровић је возио БМW X5 с аутоматским мењачем. Очитавање промене брзине кретања возила показало је да се она неконтролисано повећавала непосредно пре удеса и да се после, пуна два километра, није смањивала. Без обзира на неискуство шофера, страх и остале емоционалне реакције, вештачење је истакло могућност да он вероватно није могао да утиче на кретање возила. У другом извештају описана су сазнања до којих је дошао један наш сарадник. Он је разговарао са Жељком Митровићем, који му је на питање „да ли је тачно да је мајци убијене девојке дао два милиона евра“, одговорио да је чуо да је неко дао те паре, али да то није он. Оба документа су нестала. Без намере да било шта имплицирам, ипак морам да укажем да од тога никакву корист нема Митровић. Напротив, нестанак тих докумената може да послужи само ономе ко би уцењивао власника Пинка.

Наш саговорник истиче да у Агенцији владају неподношљиви услови, посебно откад је на њено чело постављен Братислав Гашић.

– Да је ово нормална држава, Гашић би био предмет наше истраге, а не наш шеф. Ко је и какав је, зна и онај ко нам га је наметнуо. То се видело на слави наше фирме, на дан Светог архангела Михаила. Пред свима нама и пред поповима, Вучић је Гашића опомену да добро пази шта ради. „Чујем да си нашао спонзоре који плаћају изградњу базена и сауне у резиденцији. Лепо, али пази да се ускоро у том базену не купа неко други“, рекао му је Вучић.

Замислите, директор БИА има спонзоре који му праве базен и сауну у државној вили. Па, не иде. У време ДОС-а, кад смо мислили да не може бити горе стање у Служби, заменик директора Зоран Мијатовић се нашао на удару само зато што је употребио функцију у неком бесмисленом сукобу с мајстором који му је лоше монтирао сателитску антену. Колико смо пропали види се и по томе што је на место саветника за медије именован извесни млади напредњак Симо Чулић. Агенцију представља дечко који је до јуче лепио страначке плакате, делио упаљаче и летке, а радно искуство стицао као конобар. Не потцењујем ниједан посао, али није нормално да данас послужујеш капућино, а сутра дођеш у врх безбедносне службе. Колико он зна о нашем послу види се и по поступцима његове супруге, која се на Фејсбуку свађа с политичким противницима. Да није трагично, било би смешно – каже саговорник Магазина Таблоид.

Десанка Пантић-Чулић, звана Чупка, заиста се истакла полемикама на друштвеним мрежама. У преписци, коју поседује наш магазин, Чупка је страсно бранила мужа од свих политичких и професионалних оспоравања.

– Поносна сам супруга овог грешног Симе. Запослење је за мене мисаона именица јер нисам страначки и политички заинтересована. Не гласам, не пратим вести, па нико нигде неће да ме убаци. Незадовољна сам стањем у овој земљи, али борим се за себе и своју породицу. Није слободу укинуо Вучић, сви сте. А, искрено, и треба. Пљујете кога стигнете, јер вам је овај тупави Вучић дозволио. То што је Сима био у СНС не значи да треба вечно да носи слово срама на својим грудима. Да је дупеувлака до сада би био неки директор, менаџер или шта већ, али, пошто није, ради понизно послове које добија од надређених. Не никакве мутне, гадне послове. Да, копао је, конобарисао, радио све и свашта да сам себи заради за школовање. Има диплому. Заслужену, не купљену. Украо никада ником ништа, помагао је Курти и Мурти, зезао га како је ко стигао. Да, Сима више није члан СНС-а – написала је Десанка Пантић-Чулић, оптужујући критичаре њеног мужа да су „празноглавци једни безобразни“, који би требало да се плаше бога и народа.

Коментаре је избрисала, али недовољно брзо, остали су у поузданој архиви. И да њен опис Симе Чулића одговара истини, опет би био доказ да он не задовољава услове за рад у Безбедносно-информативној агенцији. С тим би се, сигурно, сложио и, како Чупка каже, тупави Вучић.

Међутим, Гашић и Чулић само су лутке на концу врхунског мајстора манипулација, лажи и превара. Опхрван „синдромом пацова“, како је Фројд дефинисао опсесивну неурозу, Вучић дане и ноћи проводи претурајући по прљавим тајнама, смишљајући начине како да уништи животе политичких противника и свих нормалних грађана.

Шта је све радио, сазнаће се кад се БИА, као и цела Србија, ослободи од његове окупације. Ма колико се трудио, неће успети да сакрије трагове својих злочина, то нису успели ни много паметнији и способнији од њега.

Предраг Поповић / Магазин Таблоид

Оставите коментар