Manipulacijom svešću do pobede na izborima

21. maj 2012. | Zvonimir Trajković

Srbi su se pod medijskim pritiskom, nemaštinom i svim nedaćama koje su ih u zadnjih dvadesetak godina snašle pogubili. Izgubili su moć normalnog rasuđivanja pa se javlja defetizam, osećaj beznađa i sumnja da se bilo šta može popraviti. Upravo tu sliku „svog“ naroda priželjkuje Tadić, jer samo u tim okolnostima opšte zbunjenosti može da očekuje pobedu i produžetak svoje vlasti.

Kandidat za predsednika – „Pošten čovek“ od poverenja

Jednu vrlo poučnu knjigu „Manipulacija svešću“ napisao je ruski naučnik Sergej Georgijevič Kara-Murza, doktor hemijskih nauka i doktor metodologije u nauci i sistemske analize, ali ne u oblasti hemije, već u našim mozgovima. Prvi i drugi deo te knjige bavi se vrlo pitkim objašnjenjem kako svaki čovek može biti „zombiran“, i to bez bilo kakvih posebnih tehničkih ili hemijskih pomagala. Dovoljan je samo televizor, vešto upakovane slike sa malo govora, uz blokirano medijsko okruženje koje vas kljuka isfabrikovanim informacijama i vi polako počinjete da mislite po željama manipulatora. Knjiga u stvari govori o tehnologiji vladavine masama, sistemu koji je razrađen na zapadu da bi uvođenje kvazi demokratije, bilo održivo u dužem periodu. Prvo nas opiju holivudskim filmovima, lažnim glamurom, koji na zapadu postoji ali ga uživa 0,3% građana SAD, a onda nas medijskom presijom dokrajče da mi i ne treba da mislimo – ima ko da misli umesto nas!

On kroz praktične primere pokazuje kako se, upornom manipulacijom posredstvom javnih glasila (TV, radio, štampa) kao i svih drugih brojnih raspoloživih načina, vrši „osvajanje“ mozgova ljudi i njihovo svođenje na puku gomilu koja slepo sluša naredbe svoje pseudo političke i ostale elite.

Kara-Murza kaže da svaka nacija ima jedinstvenu kulturu, duhovnu pojavu, privredni pristup i navike, te da bez opijenih mozgova sve to je nemoguće strpati u jedan evro-eksploatatorski blok kao forma nekog Novog svetskog poretka. U Svetu se iz naroda izdvojio izvestan jedan njegov mali deo koji je fiziološki u nekoliko drugačije ustrojen i pokušava da svima nametne svoj model života i ovlada Svetom. Kao kad bi se u politički pokret udružili, recimo, homoseksualci. Možda oni i imaju razloga da se ljute na ostali deo naroda, ali bi bilo strašno da totalno preuzmu vlast i pokušaju da sve nas primoraju na život po njihovim načelima.

Sergej Kara-Murza daje i objašnjenja kakvi su izgledi ljudi da se suprotstave toj porobljivačkoj i neoimperijalnoj tehnici vladanja ljudima, narodima, pa i celim državama? On kao odgovor nudi niz dobrih saveta kako da svaki pojedinac prepozna aktivnost svojih unutrašnjih i spoljnih mapipulatora i ostane „biće po sebi“, što znači čovek koji misli sopstvenom glavom.

Ovo je ovih dana možda najvažnija i najaktuelnija stvar baš na nas Srbe, jer smo očigledno veoma dobro „obrađeni“ programom manipulacije svešću, pa nikako da vidimo „ceo soliter od automobila ispod njega“. Postavljamo veštačku dilemu da li glasati za Tadića ili Nikolića, a ustvari tu dileme i nema. Tadićevu pogubnu vladavinu smo videli i na svojoj koži doživeli, Nikolićevu nismo, ali nam neki đavo neda da glasamo za promenu jer „unapred znamo“ da on ne može. Kako to znamo nemamo racionalan odgovor – ali znamo. To je pravi znak da su naši mozgovi dobro obrađeni od strane mapipulatora i da bi otpočeli lečenje, moramo stalno sebi postavljati neugodna pitanja. Zašto Toma ne može ako nismo imali prilike da vidimo šta može. Zašto za nekoga apriori konstatujemo da nezna ako nismo imali prilike da vidimo šta zna. Kada bi retoričke sposobnosti bile jedini kriterijum odabira onda bi glumci u svim državama bili predsednici. Ako je neko krao na izborima kakve su njegove moralne osobine kako takvom čoveku ukazati poverenje. I samo mnogo takvih pitanja sebi zašto, kako… može nas vratiti iz zombiranog stanja u stanje čiste svešću samostalnog i svesnog razmišljanja.

Po nama, izgleda da je Sv. Đorđe na Đurđevdan i nije ubio aždahu, ili mi to zbog medijski ispranih mozgova još nismo u stanju da vidimo. Te usađene elektrode u našim mozgovima treba izvaditi jer nam ne dozvoljavaju da vidimo ono što je iz kosmosa vidljivo. Ili nešto baš i ne verujemo u Sv. Đorđa već ga slavimo i krstimo se još uvek sa komunističkim čipom u glavi, onako krišom. Kao da je za Srbe preveliko iskušenje da bismo videli tačno ko je ko, već bi da nam to neko drugi iz Sveta ili sa njihovih medija kaže. Ne bi Srbi da im predsednik bude iz Šumadije, „bolji“ je neko sa strane, iz Pive, a čiji je tata bio dobro stojeći komunistički „disident“ ili disident po narudžbi, kako je to Broz radio. Ne bi Srbi da vladaju Srbijom kojom ne vladaju još od odlaska Karađorđevića 1941, odnosno već više od 70 godina. Radije bi da taj odgovoran posao vođenja srpske države povere nekom poreklom iz sela Smriječno, kod Plužina, koji će uz obilatu pomoć nacionalnih manjina, 86% Srba i dalje voditi u ponor i potonuće.

Zašto unapred ne verujemo čoveku koji je sazidao kuću u svom rodnom selu Bajčetini kod Kragujevca, Srbinu iz centra Šumadije, već bi nekog svetskog ili bolje rečeno belosvetskog mafijašana koji nas je do sada već dovoljno u crno zavio. Ne verujemo Tomi jer se „priča“ (medijski protura u cilju manipulacije) izgleda i on prodao zapadu, a verujemo Tadiću za koga jasno znamo da je zapadna marioneta – koji svojim vladanjem već osam godina to neskriveno pokazuje.

Ne verujemo Tomi koji ima normalnu porodicu dva sina tri unuka i u Bajčetinu redovno odlazi da se sa svojim komšijama viđa, razgovara, a verujemo Tadiću, a ni on ni otac Ljuba nisu sazidali nikad ništa, ni u rodnom Smriječnom a ni u Srbiji. „Čuje“ se da je Toma samo kopija Tadića i nova zapadna prevara? Pa daj da vidimo tu prevaru na delu, Tadićeve prevare smo već videli. Kako će taj Toma kad nas „prevari“ i prestane da bude predsednik da ode u svoju Bajčetinu, šta će da kaže svojim seljacima, zašto ih je prevario – i da li će uopšte moći u Bajčetinu da ode. Kako će se osećati i šta će reći njegovi sinovi, unuci. Hoće li ga pljunuti njegovi seljaci. Tadić sve te muke nema, jer kaže da nema ništa, pa će lagodno otići da živi na nekom ženevskom jezeru – ali mi mu i pored svih dosadašnjih prevara nameravamo da ponovo ukažemo poverenje!!!

E baš je to eklatantan primer manipulacije svešću, kada vam isperu mozak, kada vas zombiraju i kada vi više ne koristite čistu logiku u svojim razmišljanjima, već se u proceni oslanjate na kvazi informacije kojima vas masmediji kljukaju. Ja sam pred drugi krug izbora 2004. između istih kandidata dao intervju tadašnjem a kasnije zabranjenom „Nacional“-u „Zapad je Tadiću polomio kičmu“ argumentovano upozoravajući zašto nije dobro izabrati Tadića za predsednika. Ali tada su poluzombirani Srbi više „poverenja“ imali u čoveka za koga je većina znala da ga je zapad instalirao, nego u domaćeg Šumadinca, tvrdog Radikala, koji neće sa zapadom. E baš to je Srbima mnogo smetalo jer valjda treba sarađivati sa svojim dželatima. Danas je Toma promenio politiku i kaže da će sarađivati sa svima i sa zapadom i sa istokom, ali Srbima i to nije dovoljno, sada je problem zašto je Toma promenio politiku? A politika je veština mogućeg i mora se menjati shodno svetskim okolnostima. Samo pogrešna politika je nepromenjiva, jer se ona mora menjati, shodno volji naroda, svetskim tokovima, kako bi se očuvali nacionalni i državni interesi – jer mi nismo velesila koja svoje interese može nametnuti drugima. I ako Tadić vodi državnu politiku pod kapom „da EU nema alternativu“, a u politici, kao i u životu sve mora ima ti alternativu – Tadić je bolji, a Nikoliću „nešto fali“. Ne zna se šta ali nešto…

Takva postavka je jasan znak da je ovo društvo 2004, bilo poluzombirano, a danas potpuno zombirano. Da je tehnika manipulacije svešću u potpunosti sprovedena i da se u Srbiji moraju dogoditi kataklizmički procesi da se građani probude i počnu da misle svojim mozgom. To buđenje će biti bolno jer ćemo još dublje potonuti, gladovati. sve dok nas bes i beznađe ne istera na ulice da motkama, u haosu, rešavamo ono što se i olovkom na izborima može mnogo bezbolnije rešiti.

Izborne krađe i fiktivne stranke

I pore očigledne krađe u prvom krugu izbora koje je počinila Tadićeva politička mafija, građani bi da Tadiću ponovo ukažu poverenje! Republička izborna komisija (RIK) nonšalantno je odbila sve prigovore iako i oni sami potvrđuju da im fali dvadesetak džakova sa izbornim materijalom. Krađa izbora je kada fali 50-tak listića a ne 20 džakova sa po 1500-2000 listića. Ali to je Tadićeva vlast sile gde RIK kaže ma gubite se sve je u redu, tužilaštvo ćuti li odgovara da nema nepravilnosti, a sudovi ne znaju o čemu se radi.

E onda novi paradoks, kao poledica zombi stanja. Dveri koje su debelo opljačkane izbornom krađom upućuju apel građanima da bojkotuju drugi krug izbora. Zašto bi to bio paradoks? Pa zato što ako Nikolić ne izađe na izbore u drugom krugu Tadić je automatski pobedio i snagom već pokazane sile i arogancije izborna krađa nikada neće biti dokazana ni sankcionisana. Samo pobedom Nikolića na izborima Tadić gubi dosadašnju moć sile, Toma je dobija i jedino u takvom ambijentu izborna krađa se može dokazati, a sadašnji moćnici odgovarati za pokradenu volju građana.

Pobedom Nikolića Dveri mogu dobiti najviše, da se izborni materijal još jednom, sad uz drugu komisiju prebroji, i dokaže da su Dveri pokradene te da su prešle cenzus za ulazak u Skupštinu što im daje najmanje 12 mandata. Ako se u SAD mogu po tri puta da ponovo prebrojavaju glasovi, zašto ne može i u Srbiji, ali treba imati polugu sile vlasti da se to ostvari. Poluga vlasti može omogućiti i ponovne izbore u kojima se izborni ambijent potpuno menja jer stranke sadašnje opozicije bi tada imale sasvim drugačiji pristup medijima i mogućnost da iznesu svoje ideje. Ako Tadić kao predsednik sada ima tako veliku moć, veći deo te moći bi prešlo na Nikolića koji bi ako ne radi Dveri reagovao radi sebe i SNS-a koji takođe pokradeni.

No to Dveri ne shvataju jer im zombirani mozgovi ne omogućavaju da racionalno misle i vide sve mogućnosti već propagiraju bojkot izbora, što direktno pomaže Tadiću. Neću da mislim, a tačno ne znam, da li su i oni samo još jedna satelitska stranka koju je Tadić upregao da odrađuje prljav posao oduzimanja glasova vodećoj SNS. Mislim da ti mladi ljudi iz Dveri nisu tako rano krenuli u podzemne političke igre te da vole ovu svoju Srbiju.

Ovako razmišljam jer znam dobro sve podzemne političke trikove i prljavštine na koje je spremna Tadićeva politička mafija u odbrani vlasti. Jedan od primera tih podzemnih političkih prevara glasača napravio je „Pokret radnika i seljaka“ (PRS) koji je kako „Tanjug“ prenosi podržao je predsedničku kandidaturu lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. Radnici i seljaci su toliko „zadovoljni“ dosadašnjom Tadićevom politikom uništavanja i jednih i drugih da ga podržavaju, da još 400.000 radnika izbaci na ulicu. Pa je predsednik PRS Dr. Zoran Dragišić naveo u saopštenju da ta stranka u drugom krugu „mora podržati Borisa Tadića, kako bi se izbegla i najmanja mogućnost ugrožavanja evropske budućnosti naše države”.

Navodno im jako smeta što radnici i seljaci hoće u EU ali Nikolić i Koštunica su eto za neutralnost. Dr. Zoran Dragišić kaže: „Nikolićevo prihvatanje uslova (Vojislava) Koštunice da se u Skupštini Srbije donese rezolucija o političkoj neutralnosti Srbije, kako bi ga podržao u drugom krugu predsedničkih izbora, bilo bi ozbiljno igranje sa evropskom perspektivom naše zemlje i sudbinom naroda u Srbiji”, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima. (Tanjug) sreda, 16. maj 2012.

Samo nedelju dana pre toga PRS i Dr. Zoran Dragišić kažu: „Tražićemo ponovno brojanje glasova, Pokret radnika i seljaka najavio je danas da će nakon zvanično objavljenih rezultata izbora tražiti ponovno prebrojavanje glasova. Predsednik PRS-a Zoran Dragišić izjavio je na konferenciji za novinare da je tokom nedavno održanih izbora došlo do „veće izborne krađe nego za vreme Miloševića 1996. godine“. Dragišić je najavio da će taj pokret upotrebiti sva legitimna sredstva kako bi „naterali nadležne da priznaju volju naroda“. (Izvor: Tanjug) 9. maj 2012.

„Pokret radnika i seljaka“ (PRS) je formiran 2-3 meseca pre izbora kako bi se bar deo ozlojađenih radnika i opljačkanih seljaka (230.000 malinara) prevario. Takve kvazi stanke, pokreti se prave kako ti glasovi ne bi otišli SNS-u ili drugim opozicionim strankama, već završio u „korpi“ glasova stranaka koje nisu prešle cenzus iz koje i DS i Tadić dobijaju onoliko procenata koliko su već osvojili – iako ti kvazi strankom obmanuti građani za DS i Tadića nikada ne bi glasali. Tako je od 18 izbornih lista u Skupštinu Srbije ušlo svega 6, a oko 15% glasova su iz „korpe“ uzeli oni koji te glasove nikada ne bi dobili.

Koristeći sluđenost naroda, zbunjenost javnosti tehnikom manipulacije svešću cela ova kampanja i jednu posebnu karakteristiku da su sve stranke koje bile na vlasti izlazile upravo sa sloganima koji im nikako ne pristaju i platformama koje su u direktnoj suprotnosti sa stvarnošću i onim što su te stranke radile. Tako nas DS, stranka koja za četiri godine vladavine Srbiju dovela na prosjački štap, a 440.000 (izvor MMF) ljudi ostalo bez posla, poziva da glasamo „Izbor za bolji život“. Iznoseći neke navodne uspehe kojih ni tragovima nema, a Tadić je govorio o svom poštenju, dok je pripremao izbornu krađu. Napadajući Nikolića za stan koji je od države dobio da bi tim napadima medijski zatrpao svoje bogatstvo od blizu 800 miliona evra (izvor depeše Vikiliks – procena američke ambasade).

Čeda nam je plasirao „Istinu“ nešto što je dijametralno suprotno od njega koji je bio drug sa mafijašima iz Šilerove, čovek koji se drogira i za koga „niko nezna“ ko ga finansira da ima tako moćnu medijsku kampanju i živi na visokoj nozi. Dinkić je izašao sa pričom da se po partijskoj liniji ljudi ne mogu zapošljavati iako je G-17+ prednjačio u tom kriterijumu podele plena. A kako ta partijska podela plena u praksi izgleda možete videti iz samo nekih plata koje partijski kadrovi imaju. Ali da ne zaboravite da na ove skromne plate dodate i razna druga primanja kao članovi upravnih odbora u državnim firmama i razna druga primanja kao članovi raznih komisija.

·         Direktor Srbijagasa (Socijalistička partija Srbije) = 3330 € +primanja u povezanim preduzećima = 10.000 €

·         Direktor Agencije za kontrolu letenja (Demokratska stranka) = 4970€

·         Direktor JAT-a (Demokratska stranka) = 4030 €

·         Direktor Centralnog registra hartija od vrednosti (G17plus) = 3780 €

·         Direktor Telekoma Srbije (Demokratska stranka…) = 3775 €

·         Direktor Elektroprivrede Srbije (Demokratska stranka) = 3680 €

·         Direktor Agencije za privatizaciju (G17Plus) = 3660 €

·         Direktor Transnafte ((Demokratska stranka) = 3520 €

·         Direktor Agencije za osiguravanje depozita (Demokratska stranka) = 3430 €

·         Direktor PTT Srbije (Demokratska stranka) = 3160 €

·         Direktor Agencije za privredne registre (G17plus) = 2980 €

·         Direktor Službenog glasnika (Demokratska stranaka) = 2925 €

·         Direktor Železnica Srbije (Demokratska stranka) = 2350 €

·         Direktor Fonda za razvoj (G17plus) = 2340 €

Knjiga koja vas uči da sačuvate zdrav razum i ne budete samo jedan od zombija Novog svetskog poretka i glasate za one koji vama manipulišu

A Radnici (oni koji još nisu otpušteni) se grčevito drže začelja tabele i svoga posla sa čitavih 179 € mesečno. To je ta Tadićeva Srbija i „Izbor za bolji život“. Koliko li će tom boljem životu ovi gore navedeni imati? Sve ove slogane koji u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću osmisli su spin doktori na bazi programa manipulacije svešću, koja u krajnjoj instanci dovodi do toga da građani biraju Tadića, a ne Nikolića. Dvadeset godina razaranja Srbije, medijske presije i kljukanja lažima, dale su rezultat – a rezultat je katastrofalan. Više volimo Engelski nego Ruski, Evropa i SAD koje su nas bombardovale su nam prijatelji, a mi uporno glasamo za one koji nas satiru.

Ne pripadam ni jednoj stranci, nisam u svađi ni sa Tadićem ni sa Nikolićem, nijedan od njih mi nije brat ni rod, a sve ovo pišem da vas probudim i podstaknem da mislite svojom glavom. Nedajte da oni misle šta je za vas dobro – niti da ima ko da misli umesto nas! Predsednik nije devojka koju voliš, pa joj zbog ljubavi praštaš i ne želiš da vidiš ono što svi vide. Predsednik je čovek od koga očekuješ da ti obezbedi uslove za normalan život, sačuva zemlju, dostojanstvo nacije… Stoga srećno Srbi u nedelju 20-tog, možete ponovo glasati za svog dosadašnjeg uništitelja ili glasati za promenu. Sa novim predsednikom bar postoji nada da će biti bolji.

Oznake:Zvonimir Trajković, Izbori, Tomislav Nikolić