Narod kao remetilački faktor

30. jun 2012. | Dragan Atanacković Teodor / Narodni odgovor

U Srbiji je politika opisala pun krug i umrla.

Već duže vremena, da citiram Štulića, samo „mrtvi fazani lete iznad naših glava“.

I, kao što su pokazali i minuli izbori i ono što se dešavalo i desilo nakon njih: „nijedan ne pada“.

Svi su negde, u nekom glumatanju: jedni glume vlast, drugi opoziciju.

U Srbiji, i to konstantno, pada samo standard građana.

I nada u „bolje sutra“.

Pametni ljudi, a u Srbiji se već duže vremena pametnima smatraju prevaranti i bitange, nemaju razlog za zabrinutost.

Vlada SPS (Sve Po Starom).

U pokojnoj srpskoj politici caruje grobni mir.

Pokojnost i spokojnost.

Nešto se promenilo? Ne.

Vlada SPS.

Neprekidno već 20 i nešto godina.

A pretenduje i na večnost.

Menjaju se samo likovi, pa i oni jedva.

Postoji samo jedan „mali“ problem.

Zove se narod.

On je, u suštini, nebitan i bezopasan.

Možeš ga veslati svim i svačim.

Potkupljivati uoči izbora.

Za par hiljada i malo prerađevina.

Laprdati mu o EU, pa i o Kosovu, a i o EU i o  Kosovu, u paketu.

Možeš mu na vlast dovesti i Kurtu i Murtu zajedno, kao sada, na primer, ili odvojeno: Kurtu, pa Murtu, pa opet Kurtu, pa Murtu…

Divota jedna.

A već koliko ga možeš pljačkati i opljačkati, pa ga još optužiti da je on „proćerdao pare od privatizacije“ i sve na svoje plate i penzije…

I po čemu je onda, uopšte, narod problem?

Makar i mali?

A jeste.

Čak šta: narod je remetilački faktor u funkcionisanju ovog „sistema“.

I to sve ozbiljniji i veći.

Nije problem što je premijer postao nehapšeni kriminalac Dačić.

To je problem takođe nehapšenom kriminalcu Tadiću, koji je bio sve i svja, a sada „samo poslanik“.

I to: psihološki problem, drnda mu sujetu.

Ali to ne remeti funkcionisanje „sistema“.

Nisu problem ni ostali političari Srbije, sve sam nesposobnjaković i izdajnik.

To „sistemu“ ne smeta.

Nisu problem ni tajkuni i njihove monopolističke i druge orgije.

Samo narod je problem.

Samo narod remeti ovu idilu krokodila.

Narod i njegova surova i nepristojna potreba da jede i u vreme krize, i to svetske.

Narod koji bi da se zapošljava uprkos recesiji, koja vlada na globalnom nivou.

Baš je sada našao da čezne za pristojnim životom i većim platama kada i ekonomisti krokodilskog „sistema“ lepo vide šta je potrebno raditi i zahtevaju smanjenje plata i penzija, ne baš svojih, doduše.

Takvo ponašanje naroda bi kroz vreme, a možda i najskorije, koliko najesen, moglo dovesti do ugrožavanja najidealnijeg sistema za sve vrste bagre, od političarske do poslovne i one otvoreno kriminalne.

Jer: šta ako se narod, sa svojim nerealnim i neumerenim očekivanjima i željama, da jede i u doba krize, da se zapošljava i u doba recesije i tome slično, nekako udruži, ako ga neko pozove da podrži totalnu čistku vladajuće bagre?

Pa mu (narodu) još obeća i pristojan život i zapošljavanje…

Narod je nepametan, zna to i bagra, pa će još i poverovati u takve nemoguće stvari i onda se, ne daj Bože, okupiti na nekoj Opštenarodnoj Skupštini 6.Oktobra, što u Beogradu, što širom Srbije i podržati te lažove, među koje i sam spadam.

I eto kraja krokodilskom raju.

Odleteće i Ivica, pravo u maricu, i Tomica i najuspešniji krokodil među političarima, Dinkić, čije su čeljusti smazale bankarstvo i celu privredu Srbije.

A odleteće i svi ostali, do poslednjeg političara, odnosno opštinskog odbornika.

I sve zbog naroda, te inače bezopasne, ali remetilačke pojave, naroda koji ume da bude neuviđavan i da ne uvaži ni rezultate sopstvenog izbora, koji bi da opstane i u nemogućim uslovima i koji bi mogao da poveruje lažovima koji mu tvrde da se svi njegovi problemi mogu, i to relativno brzo rešiti, ako narod odluči da vlast preda novim, nekopromitovanim stručnim ljudima.

Zašto one koji to tvrde, pa dakle i sebe, nazivam lažovima?

Zato što će i mene i sve koji slično misle baš tako nazvati svaki „normalan“ ekonomista krokodilskog sistema, koji ne sluša ni svoju, a kamoli tuđu pamet, nego samo svoj sparušeni, oveštalim frazama nakrcan mozak i MMF.

A narod, nepametan kakav je, može da nasedne nama lažovima i ne uvaži stavove najeminentnijih budala na svetu, koje čine  MMF, tog sve nemoćnijeg boga svetske privrede.

Takve stvari su se već tu i tamo dešavale i donele katastrofalne rezultate po svaki krokodilski sistem gde su se dogodile.

Najsvežiji slučajevi su se zbili u Ekvadoru i Islandu.

Zato se o njima mudro ćuti.

Oznake:Dragan Atanacković Teodor, narod, Remetilački faktor