Narod nema kuda, a poznati nemaju m…

18. avgust 2012. | Dragan Atanacković Teodor / Narodni odgovor

U Srbiji svi, osim naroda, imaju „rezervni položaj“.

Kada izgube na izborima, vladajući političari (čitaj: upropastitelji Srbije) ne odu ni na Sud časti, a kamoli neke druge sudove, kao što bi bio red, nego u opoziciju. I tamo nastave da primaju platu, a jedino što im se smanji, a i to ne svima i ne potpuno, jesu ekstra prihodi po osnovi korupcije.

Zamene ih novi, koji nastavljaju njihovo delo, odnosno upropašćuju Srbiju.

I oni stiču priliku za ekstra prihode. A malo podignu prašinu, ganjajući neke „leve likove“ za korupciju i slično. Kao ovo sa „Agrobankom“.

Kada narod glasa za bilo koga od poznatih, on ne mrda iz pozicije u kojoj je bio.

Najpre bude obespravljen i siromašan pod vlašću jednih, a onda pod vlašću drugih. Onda ti drugi za sve optuže one prve i, naravno, ništa ne čine da se položaj naroda popravi.

Za tako nešto nemaju ni volje, a kamoli znanja.

I sada je Srbija i njen narod pred „dobošem“, odnosno bankrotom.

Političare za to ni briga nije.

Oni nisu pred bankrotom.

Kreteni iz Privredne komore, koji bi danas-sutra za to trebalo i krivično da odgovaraju, zajedno sa onima koje savetuju, predlažu toj gomili upropastitelja da, faktički, prodaju Srbiju: oranice, šume, preostala javna preduzeća, objekte, kasarne…

Kažu:  Srbija vredi 184 milijarde evra.

Sa tom sumom upropastitelji bi punili budžet, što državni, što svoj.

I spokojno vladali prodatom Srbijom.

Kao demokratski izabrani kvislinzi, odnosno marionete.

Sama pomisao na takvo „rešenje“ i kad ono dolazi iz Privredne komore pokazuje da se  Srbiji mora promeniti sva krv, jer je sva koja je dosad tekla njenim venama zatrovana i zaražena.

Niko poznat u Srbiji sada ne može stvari popraviti na bolje, nijedna stranka, nijedan političar.

Jedan od krunskih dokaza za to je što u nenarodnoj skupštini i dalje sede i poslanici DSS.

Radikali ne sede, ali zato što nisu prošli na pokradenim i svakovrsno lažiranim  izborima. Ali oni ćute i o tome.

Kao što ćuti i DSS. Pa i Dveri.

Narodu se niko od poznatih ne obraća, niti pridružuje, pa ni onaj ko je bar na plakatima „uvek uz svoj narod“.

Narodu su sada potrebna rešenja, i kratkoročna i dugoročna.

Počev od rešavanja muke sa kreditima, dugovima, kamatama, preko organizacije prezimljavanja u sve težim uslovima, pa do upošljavanja na novim poslovima.

Ali, time se ne bavi niko od poznatih, pa ni najveći kritičari prošlih i sadašnjih vlasti. Niko od poznatih ne zove narod da se uspešno suprotstavi svemu što ga tišti.

A jedini uspešan način za to je organizovanje Opštenarodne Skupštine po svim gradovima i mestima  Srbije u svrhu dovođenja na vlast novih, stručnih i nekompromitovanih ljudi.

Zašto takav poziv ne upućuju radikali, DSS i ono malo poznate opozicije, uključujući i NOPO i Dveri? Da su to učinili, rado bismo im se pridružili.

Upućujemo ga mi, građani Srbije, preko narodne inicijative pod imenom „Narodni Odgovor“.  Mi nepoznati, o kojima mediji ćute iz sve snage.

Mi koji, kao i sav narod, nemamo „rezervni položaj“. Ni par poslaničkih mandata na osnovu kojih bismo smestili zadnjice u nenarodnoj skupštini i tamo uzaludno kritikovali one kojima je najveća, pa i jedina briga kako da dođu i ostanu na vlasti.

Zato nismo ni hteli tamo, da i mi dajemo legitimitet skupini upropastitelja.

Šanse da nas narod čuje nisu baš nikakve, ali ni velike.

U nizu svojih ne baš dobrih navika, narod ima i tu da naginje uši i okreće pogled prema poznatima. Sa nadom čija je osnovanost jednaka nuli.

Čemu se onda mi nadamo? I na osnovu čega?

Nadamo se Promeni.

Na osnovu volje da do nje dođe, i tu smo podjednako „naivni“, kao i sav narod.

Ali i na osnovu činjenica da je narodu i Srbiji ugrožen i sam opstanak.

A u takvoj situaciji narod se hvata i za slamku, a kamoli za čelično uže koje mu pruža naša inicijativa.

Oznake:Dragan Atanacković Teodor, narod