(Фото: скк.срб)
(Фото: скк.срб)

O нерађању, без рукавица и длаке на језику

Српски мушкарци су много попустљиви, иако их медији у последње време приказују као насилнике, углавном према женама. Статистике заправо показују да главне жртве насиља нису жене већ мушкарци: од свих насиљних смрти три четвртине су мушке, они чине исто толики проценат и самоубистава, јер је њихова полна улога тежа и одговорност већа.

Убиства жена у породичном насиљу чине само један посто од свих насилних смрти, а у последње време имамо доказ и да се у њих убрајају и убиства које нису учинили мушкарци (ћерка убила мајку) да би се добиле сензационалистичке бројке, које постају позив на хитну и жустру акцију. А попуштање је само начин да се проблеми нагомилају и експлодирају у лице, као што смо толико пута видели и у националној и у личним историјама. Али ко не учи од историје, осуђен је да понавља њене лекције.

А били смо попустљиви и према Словенцима, Хрватима, Бошњацима и косовским Албанцима, то се звало толеранција. Супротно од Срба, Американци, који сада заговарају толеранцију код других а знамо како су иницијално дошли до своје територије, су покушај конфедерације и потенцијалне сецесије у својој држави крваво угушили у Грађанском рату (1861 – 1865) који је однео скоро милион жртава, а робовласништво Југа је заправо било само повод за агресију индустријског Севера.

Попустљиви смо и према женама. Феминисткиње су их заразиле нерађањем уз слоган „моје тело – моја ствар“, а ми се нисмо сетили да искористимо исти слоган када нас уводе у војну евиденцију, и мобилишу за рат. Наравно жене рат не интересују, оне га нису изазвале (сем Јелене Тројанске), па што да у њему и учествују. Још један, важнији, разлог што жене не учествују у рату је јер оне увек спавају са победницима, па су уместо патриота заправо глобалисти, тј. селекционисти „бољег“ генетског материјала.

Успут, и сама реч „патриота“ има корен у речи „патер“, а знамо колико феминисткиње воле патријархат. Али неучествовање у демографском рату је нешто друго, ту не би требали да будемо попустљиви. Хоћете да вас држава штити од насиља у породици, од сексуалног узнемиравања на послу, факултету, јавном превозу, и на сваком другом месту где се полови срећу, чак и да имате могућност да ту заштиту злоупотребљавате, па пријављујете и потенцијалне извршиоце насиља, насиље које се није догодило или које је било обострано, е па онда имате и обавезу да рађате!

Нема права без обавеза, бар је до сада тако важило, за мушкарце. Животињске врсте штите и вреднују женке због њихове биолошке функције, али шта ако оне ту функцију не врше, тј. добровољно је се одричу? Зашто би их онда штитили више него мушкарце, који друштву, ако ништа друго, бар више финансијски доприносе? Шта ћемо са трошковима здравственог система абортуса из немара? Гледишта сам да би бесплатни абортуси требали бити само они ретки, где су трудноће проузроковане силовањем или индиковане деформитетом плода, а они који су последица неодговорности треба да се добро наплаћују, уз казнене поене, као у возачкој дозволи за изазивање несреће у саобраћају.

Не помаже ни што ту огромну заштиту и здравствени систем који фаворизује здравље жене науштрб здравља мушкараца финансирају порески обвезници који су већином мушкарци, јер чине већину запослених, имају веће зараде и власници су већине приватних фирми и некретнина.

На страну што нови Закон о спречавању насиља у породици, као и могућност злоупотребе социјалне помоћи „самохраним“ мајкама, могу да мотивишу несавесне жене да растурају породице, где би им као награда остајао стан, дете и двоструко издржавање (од бившег партнера, и од државе), извињавам се троструко – и као „жртве“ насиља имају право на финансијску помоћ.

Кажу да људи живе у свету инсеката, да су у њему гости, јер независно од растуће популацију људи, ми представљамо само мали део живих бића, док инсекти чине велику већину. А шта би било када би женке бубашваба одлучиле да могу да бирају да ли ће, када и колико рађати? Онда их свакако не би било толико. И у свету сисара као виших, мислећих бића, женке не рађају само у условима екстремне оскудице, тј. недостатка хране, што се у људском друштву не може рећи, пошто хране има у изобиљу, и стално је доступна, па вероватно није због тога.

Потребе за храном нису веће од 50 евра месечно по одраслој особи, а за малу децу чак и мање, сем ако се не купује брендирана храна, швајцарски сиреви, и вино из Бургундије. Ако трошкови за двособан стан у Београду (под условом да не изнајмљују стан, тј. да имају претке који нису све спискали) не прелазе 100 евра са све кабловском ТВ и интернетом, а да се за остале трошкове потроши још 50 евра по особи, четворочлана породица која не залази у тржне центре (сем кинеског), може да прође месечно са 500 евра, што је плата просечног факултетски образованог службеника који не ради на киоску, а са две плате могу да приуште и ауто, летовање и зимовање (бар у апартманима, и у планинарском дому). Значи економских разлога за немање деце нема, само ако није нерационална потрошња и луксузи да засене комшије.

Феминисткиње се жале да већ освојена права морају да бране, као право жена да одређују да ли ће, када ће, и колико рађати. Има у овоме два проблема. Први је то што се и изгласани закони који се покажу друштвено штетни могу укинути, па што не би и „освојено“, заправо излобирано, право. Други је питање ко има, и какво, право да утиче на жене да у вези са рађањем индивидуално или групно одлучују. Зашто би феминисткиње биле једина група која заступа и утиче на права жена на репродукција, када постоје и породичне жене, православне, традиционалне и патријархалне, мушкарци, држава?

Посебно је проблематично што врх феминистичког покрета сада чине лезбејке, а њима дати да управљају породичним питањима је као лисицама дати да управљају кокошињцем, тј. својеврсан сукоб интереса. Да ли сте приметили да о рађању и демографији највише коментаришу жене које нису рађале и не планирају да рађају (феминисткиње и лезбејке)? Мени се чини да је то непримерено, но то сам можда само ја. Слично је и са „правом“ на абортус, ниједна животинска врста га не чини, посебно ако није условљено условима екстремне оскудице, што у великој већини људских намерних прекида трудноће није случај. Тако је Homo Sapiens, уместо најумнијег бића, постао његова супротност.

Да феминисткиње лезбејске провенијенције уче средњошколке и студенткиње да љубав није насиље, и да МОГУ ДА НЕЋУ, можете прочитати на истоименом сајту (http://mogudanecu.rs), powered by Аутономни женски центар (АЖЦ). А када у тако раној доби науче да неће, онда је касније то само трансфер знања на тему рађања.

Помишљам да је радикални феминизам заправо муслиманска завера, да демографски освоје Европу, где се под феминистичким утицајем све мање рађају бела деца и хришћани. Време ће показати да ли сам био у праву, но судећи по Косову, требало им је само 50 година да га демографски а потом и политички освоје и одвоје од остатка хришћанског света.

Да ли ће за 40 година већина жена у Европској Џамахирији носити фереџе (бурке), никаб, или нешто модернији хиџаб? Феминисткиње причају како је природни прираштај у скандинавским земљама позитиван јер је тамо достигнут највиши ниво родне равноправности, али то је тек трећина истине, друге две су да су то највише деца миграната и они сами (што повећава број становника, без повећања рађања), као и вероватно мешани бракови, где деца могу да пођу и на једну, и на другу страну, зависно од односа снага између придошлица и староседелаца. Но миграције нису ништа ново, ни преузимање територија од стране нових варвара.

И сам продор Homo Сапијенса из Африке ишао је у више временски одвојених таласа, па долазак Сиријаца и Авганистанаца у Скандинавију није изузетак, и они ће за пар генерација постати бледолики због знатно мање сунца него одакле су дошли. Такође, и депопулација није ништа лоше, ионако је већ кренула Четврта индустријска револуција, где ће аутоматизована производња паметним машинама и Вештачка интелигенција угасити већину радних места за људе, а и климатским променама ће бити добродошло смањење људске популације.

И нестајање националних држава (које гутају уније и глобализам) је добра ствар, више неће бити ратова, сем међу мега унијама и унитар друштава, како стоји у Орвеловом литерарном пророчанству (1984) које се већ умногоме обистинило (деца пријављују родитеље, секс је строго контролисан као да постоји Омладинска Лига против секса, Велики Брат, односно држава, те посматра, Новоговор, двосмисао и зломисао постоје, а Енглеска је изашла из ЕУ, и прикључила се САД и Аустралији – творећи Океанију, док се далекоазијске земље окупљају у други мегаблок).

П.С. У Патријаршији СПЦ је 13. и 14. априла одржан симпозијум на тему демографске кризе и (не)рађања, на коме је 25 научника из различитих дисциплина осветлило проблем и покушало да предложи решење. Погледајте прилог ТВ Храм, и моје излагање (оба видеа имају у најгорњем коментару минутажу / линкове, па можете на прескок погледати само поједине говорнике или теме):

Михаило Алић / Српски културни клуб

Оставите коментар