Жељка Цвијановић и Милорад Додик

Одрпана гладна деца и лажне патриоте (видео)

Када сте чули неког родитеља да упорно говори и понавља „Ја много волим свог сина“, „Ја пуно волим своју кћерку“, „Своју децу волим највише на свету…“? Љубав, пажња и посебан емотиван однос родитеља према својој деци је природна, подразумева се, и зато веома чудно делује када неки родитељ упорно пред другима нападно наглашава и истиче своју љубав према сопственој деци. Уколико ти родитељи живе раскошно, а њихова деца су гладна, одрпана, исцрпљена, уплашена и понижена, уколико морају да беже из трошне куће јер је она хладна, у њој нема хлеба, хране и услова за нормалан живот и одрастање, у њој влада насиље и страх бахатих родитеља над слабашном и пониженом децом, онда схватите да је родитељска прича о љубави лажна, и да само представља маску и покушај неодговорних бахатих родитеља да од света сакрију лош маћехински однос и злостављање своје деце.

 

 

 

Пренаглашена прича и исказивање лажне љубави Додика, Жељке, Кошарца, Шпирића и осталих челника СНСД-а према Републици Српској је управо покушај компензације и прикривања свог зла које су учинили грађанима Српске. Не могу родитељи причати о некаквој лажној љубави према својој деци, народу и отаџбини, уколико се (ономо)они свакодневно гозбе по најскупљим ресторанима, возе скупе лимузине и бахато живе у раскошним вилама и хацијендама, а истовремено њихова гладна деца преврћу контејнере, просе и траже милостињу.

 

 

Да (ономо)они истински воле Републику Српску и њене грађане, не би је овако системски разорили, опљачкали, распродали, задужили и раселили. Не би Република Српска у 21-ом веку била најсиромашнији и најнеразвијенији део Европе.

Додикова маркетиншка акција и спот РТРС-а „Мисли на отаџбину, својим кораком“, у коме се говори о слободи, правди и истини, је врхунац крајње дволичности и огавности однародњеног режима који је изгубио сваки контакт са реалношћу.

 

Толико смо окупирани и поробљени да се тихо шапутање у кафани, изношење става или стављање „емотикона“ на друштвеним мрежама сматра храбрим јуначким делима. Више има живота на Плутону, Антарктику и Јупитеру, него истине у Додиковим речима, РТРС-у и осталим режимским медијима и слугама. Више је воде и токова у Сахари, него права и правде за грађане у садашњој Републици Српској и додиковим корумпираним судовима.

 

Како би скренули пажњу са свог безнађа, сиромаштва и анархије у којој живимо, режим покушава разним акцијама, неискреним пренаглашеним србовањем и лажним патриотизмом, да пробуди осећања код гладних како не би размишљали о себи и својој породици, немаштини са једне и објести појединаца са друге стране. Гладни и понижени се усмеравају да размишљају о угроженом и напаћеном српству, уместо о онима који су криви за њихов тежак положај.

 

Због тога грађанима хиљаде српских застава деле дезертери, ратни профитери, олош и лопови који су нас опљачлаки и побегли 1992. када се крвљу стварала и бранила Република Српска. У мом Требињу акцију поделе тробојки организују шура и зет, Илија Таминџија и Лука Петровић, милионери који су са црвеном књижицом преко ноћи стекли огромно богатство стекли а рат провели у Београду и Подгорици. Лажни патриотизам и србовање код већине грађана, оних свесних и разумних који не наседају на јефтину пропаганду и трикове, изазива супротан ефекат. Управо због оваквог понашања дезертера, профитера, највећег шљама и партијских послушника, који би поново побјегли чим би мало загустило, многи не доживљавају и не прослављају Дан Републике као свој. Коме то пркосимо, коме показујемо неку лажну силу постројавајући кошаркаше, ловце и мажуреткиње, и шта значи пренападно истицање и махање српским заставама рецимо у мом Требињу, у коме је до рата живело преко 80%, а сад преко 99% Срба?

 

 

Галама, пуцање, алкохол, вика, гуслање, наступи Баје Малог Книнџе и махање српским заставама није мера за патриотизам, већ се он мери односом према сиромашним, слабим, угњетаваним, пониженим и немоћним. Колико су јаке најслабије карике у друштву, толико је јака и Република Српска.

 

Себе не сматрам никаквим јунаком, али лажним патриотима препоручујем да уместо дизања три прста и боце ракије, србовања и махања тробојкама улицама Требиња, Фоче или Бањалуке,  пођу са мном у Книн, Банију, Косово или Албанију, у којој сам још пре 10-ак година снимао репортаже и скретао пажњу на тежак положај наших сународника. У Книну, Дечанима, Великој Хочи, Широком Бријегу или Вуковару треба србовати и показати прави патриотизам, борити се за поправљање положаја наших обесправљених сународника, а не пити пиво уз гусле и махати српским заставама по градовима широм Републике Српске.

 

Лажне патриоте треба да штите обесправљене, слабе, гладне понижене и сиротињу, боре се против њихових злостављача и окупатора, јер ће тако шпоказати патриотизам и љубав према свом народу и отаџбини, помоћи Србима и српству много више него дижући три прста и српске заставе.

 

Небојша Вукановић/nebojsavukanovic.info

6 коментара

  1. „У Книну, Дечанима, Великој Хочи, Широком Бријегу или Вуковару треба србовати и показати прави патриотизам…..“ И у СРБИЈИ, у СРБИЈИ.

    • ZLO pobedi........kada hrabri i pametni........ništa ne preduzmu

      Dok mi srbujemo……..oni nas skraćuju po svim azimutima!!!!!!!!

      Pošto nas skraćuju oni koje volimo………..ne boli mnogo……..samo je, poneko, nervozan!!!!!!!

  2. Pa dobro više ko pušta ovu budaletinu od novinara da piše ovako nešto?

  3. @Darko: slazem se sa komentarom. Ko ga pusta da pise… Cim sam video naslov, rekao sam to je onaj Vuksanovic! Pitanje je ko ga placa da pise, Izmetbegovic ili Hojt Li?

  4. У Српско је стандард 50% већи него у Србији. А ви цркните!

Оставите коментар