Politička matematika

25. jul 2012. | Jelena Brkić

Nisu malobrojni oni koji kažu kakav narod takva i vlada. Pošto nisam baš sigurna da je tako, pokušaću, pomoću brojeva, da proniknem u način razmišljanja naših građana tog famoznog 6. maja 2012.

Odmah moram da podvučem da baratam sa zvaničnim ciframa Republičkog zavoda za statistiku (Rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije) , a da su te cifre nameštene, jer su izbori pokradeni. Ipak, i ovi ovakvi brojevi govore puno toga.

Jedinstveni birački spisak

Prema prvim rezultatima popisa iz 2011.godine, Srbija ima 7.120.666 stanovnika. Broj birača upisanih u jedinstveni birački spisak je 6.770.013. To znači da pravo glasa nema 350.653 maloletnih građana Republike Srbije. Po podacima sa sajta ministarstva prosvete 2011.godine osmi razred je završilo 78.037 učenika. Obzirom da je broj učenika opao za 1.6% u odnosu na 2005.godinu, nikako neću pogrešiti ako uzmem kao prosek 75.000 učenika po godini. To znači da osnovne škole u Srbiji pohađa minimum 600.000 đaka, a da još naredne tri godine po završetku osnovne škole ima oko 225.000 mladih do 17 godina starosti. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku na svakih 1000 stanovnika rodi se 9,4 beba (podaci iz 2010.god.). To znači da se u Srbiji rodi godišnje oko 66.000 beba, te da dece uzrasta do 7 godina ima oko 460.000 hiljada.

Ukupno, to je oko 1.285.000 maloletnih građana Republike Srbije.

Da ostavimo mrtve da počivaju u miru i mlade da uživaju dok još idu u škole i dok ih još politika ne interesuje, Srbija nema više od 5.800.000 birača, što je za ceo milion ili za 15% manje od zvaničnih podataka!

Napominjem da moji podaci nisu 100% tačni (osim ovih preuzetih iz zvaničnih izvora u čiju tačnost još više sumnjam), jer nemam pristup svim podacima, te pozivam sve stručnjake iz ove oblasti da iznesu tačne podatke.

U svakom slučaju, razmere krađe na izborima su ogromne, kao i razmere višedecenijske krađe i pljačkanje građana Srbije. Pitam se samo zašto li smo mislili da neće da ukradu naš glas, ako već godinama otimaju naš novac, imovinu, zemljište, fabrike… Uostalom, i čačkalicu kad ukradeš, ti si lopov, zar ne?

Izlaznost

Na osnovu prethodnog primera, jasno je da zvanični podaci nisu tačni. Iako je jako teško, čak nemoguće, analizirati pogrešne podatke, ja sam se ipak odlučila da vidim šta zvanične cifre govore.

Od ukupno upisanih birača na izbore je izašlo 3.912.904 birača ili 57,8%. To znači da 2.857.109 građana ili 42,2% nije izašlo na izbore.

Po mom mišljenju postoje 3 razloga da se na izbore ne izađe:

1. Sprečenost birača da izađe na izbore (bolest, putovanje i sl.)

2. Nezainteresovanost za politiku

3. Mučnina pri pomisli da treba glasati jedne te iste face koje već godinama nikakvo dobro nisu doneli Srbiji i njenim građanima.

Poznato je da su starije osobe, po sili prirodnih zakona, obično mnogo više izložene bolestima nego mladi ljudi. Sa druge strane, imamo situaciju da su iste prilično revnosne kada je u pitanju glasanje. Upravo ta činjenica mi daje za pravo (obzirom da nisam  pronašla zvaničan podatak o kapacitetu u našim zdravstvenim ustanovama i njegovoj popunjenosti) da pretpostavim da broj ljudi koji nisu glasali zbog bolesti ne obuhvata veliki procenat. Takođe, taj broj je još manji kada su u pitanju putovanja, jer je Srbija već dve decenije izolovana zemlja. Skidanjem viza nije mnogo povećan broj putovanja, obzirom na ekonomsku situaciju i status naših građana.

Što se tiče nezainteresovanosti, po mom mišljenju taj procenat je minoran. Jer ko još u Srbiji može da bude nezainteresovan za ono što se uvuklo u svaki sekund i svaku poru našeg života. Sve i da želiš, ne može da te ne interesuje, zato što u Srbiji ne možeš ni da radiš, ni da jedeš, a bogami ni da dišeš bez politike. To za disanje će vam najpre potvrditi stanovnici kolubarskog okruga ili grada Bora.

Dakle, ostaje onaj razlog u koji ja verujem – bar 2 miliona građana na izbore nije izašlo jer im se smučilo da:

• glasaju „protiv“ , a ne „za“,

• slušaju i veruju u laži,

• cepaju cipele do izbornog mesta za džabe, jer će izbori svakako biti pokradeni, itd.

Koliko god da razumem ove ljude, jer sam i sama jedno vreme bila politički apstinent, ipak moram da naglasim sledeće:

• time što ne izađete na glasanje, direktno dozvoljavate drugom da izabere umesto vas,

• vaš glas je, u trenutno medijski blokiranoj Srbiji, jedini način da javno kažete šta mislite,

• možda se ništa neće promeniti ako glasate, ali ako ne glasate, sigurno se neće promeniti.

Po mom mišljenju, ovih 2 miliona birača je velika šansa za nove, patriotske snage koje dolaze. Ti ljudi su potpuno svesni da svi postojeći ne valjaju i žele sve da ih promene, samo ne znaju kako, ne veruju da je to moguće i ne veruju da ovi novi neće biti isti kada dođu na vlast. Zato je sada na tim novim snagama, da pokažu odgovornost, ozbiljnost i iskrenost. I to delima.

Kosovo

Osim LDP-a, za koji je glasalo 255.546 glasača (naravno ne verujem da je bilo više od 150.000) ili 6,53%, sve ostale stranke su u izbornoj kampanji obećavale da nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. To znači da nezavisnost Kosova direktno ne priznaje 3.657.358 građana ili 93,47% izašlih birača. Indirektno, taj broj je znatno veći kada se dodaju građani koji na izbore nisu izašli, a koji ne žele da nam se država cepka kako kojoj svetskoj i domaćoj vucibatini padne napamet.

Dakle, gospodo narodni poslanici, više od devedeset procenata naroda koji vas je izabrao ne želi da se Kosovo prizna kao nezavisna država! Šta god da je Borko potpisao, na osnovu gore navedene matematike, nemate nikakvo, zakonsko niti moralno pravo da to poštujete. Narod vam to svojim glasovima nije dozvolio!

EU

Hajde sada da vidimo šta kaže matematika kada je u pitanju EUforija:

• LDP – EU bez Kosova: 6,53%

• DS, URS, SNS, SPS (i njihove koalicije) – i Kosovo i EU – 66,12%

• SRS, DSS, DVERI – Kosovo, EU zamrzavanje odnosa – 15,93%

• Ostali – bez meni jasne strategije po ovom pitanju – 6,98%

Dakle, 15,93% (sa bar još 5% glasova koji su im oteti) ili 623.326 građana je tvrdog i izričitog stava koji podrazumeva zamrzavanje odnosa sa Evropskom unijom. 6,53% ili 255.546 glasača (umanjiti za bar 1,5-2% glasova koje su za LDP oteli) je tvrdog stava koji podrazumeva ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu. Šta god ja mislila o LDP-u, bar imaju jasan stav. A lakše je boriti se protiv onoga ko znaš šta ti misli.

Ostaje velika većina od 66,12% glasova (umanjiti za bar još 2,5-3% ukradenih glasova za URS) ili 2.587.212 birača koji su poverovali u bućkuriš: I Kosovo i EU. Ali jesu li poverovali? I jesu li svesni naši političari da su u laži kratke noge? I je li uopšte tih 66% mnogo, ako se uzme u obzir osmogodišnje ispiranje mozga sa svih medija kako „EU nema alternativu“? I koliki bi procenat za to glasao da „MEDIJI IMAJU ALTERNATIVU“?

Ako pogledamo sastav vlade, koju ovih dana očekujemo da se formira, 100% njenih članova i poslanika koji je podržavaju pripadaju strankama koje su za Kosovo u Srbiji, a Srbiju u EU.

Ali ako pogledamo rezultate koji kažu da 93,47% svih izašlih birača ne priznaje ocepljenje Kosova od Srbije, šta će onda ta nova vlada uraditi ako EU postavi Kosovo kao uslov?

Hoće li poštovati volju svog naroda koji ih je postavio tu gde jesu, ili će se zameriti SAD-u i EU i rizikovati da istom tom narodu ne isplaćuju plate i penzije kad MMF zavrne slavine? Imaju li ovi novi – stari ministri pameti, volje i znanja da pronađu rešenje? Ne verujem. Ali se još nadam da će im interes i prioriteti biti bar malo drugačiji i da će im sujeta biti manja od ovih prethodnih, pa da će ako nešto ne znaju da konsultuju one koji znaju. Nije sramota da ne znaš, sramota je kad nisi svestan koliko ne znaš.

Lično smatram da Kosovo nije uslov za prijem u EU, jer sve i da ga na srebrnom poslužavniku predamo (što je naravno nedopustivo), neće nas pustiti u svoje „odabrano“ društvo. To šta oni o nama misle, jasno je, pokazali su kroz istoriju, pa i noviju kada su nam ubijali decu bombama koje nas i danas zrače. Jasno je i da moramo sa njima da sarađujemo. Ali mi nije jasno zašto moramo da ih volimo i da budemo u njihovom društvu? Prethodna vlada je razloge za „ljubav“ prema EU krila od građana, nadam se da ova nova neće.

Što se tiče mog stava po pitanju EU, ja sam u onih 15,93%. Ali sam i za to da svi mi pomognemo novoj vladi ukoliko se u slučaju ultimatuma odluči da brani volju svog naroda.  A do tada moramo žestoko da radimo na tome da ovaj procenat drastično poraste.

Ekonomija

Ako se za nekoga kralo na ovim izorima onda je to URS. Naravno, kako to uvek biva, ko drugome jamu kopa, sam u nju pada. Tako da je efekat krađe potpuno negativan za one koji su je namestili, ali je zato za Mlađu pun pogodak.

Lično sam ubeđena da za URS glasaju isključivo članovi porodica i partijski zapošljeni kadrovi. Kako ne verujem da ih ima više od 100.000 glasova (i to sam ih častila), lično ću da pojedem sve listiće koji premašuju taj broj. Ukoliko mi, naravno, RIK dozvoli uvid u birački materijal. Jedan njegov „partijski kadar“ mi je jednom rekao da je Dinkić odličan ekonomista, a loš političar. Odgovorila sam da je ustvari potpuno suprotno, a sada sam ubeđena u to više nego ikada.

Da se vratimo na brojeve. Za URS je, dakle, namešteno 5,51% tj.  215.666 glasova (obrati pažnju na šestice, malo sujeverja nije na odmet za razonodu). Da nisu pokradeni izbori, bilo bi još gore, jer bi to značilo da je 215.666 ljudi ili rodbina Mlađana Dinkića i njegove ekipe ili su svi oni zahvaljujući tim ljudima dobili posao. O Bože, sa URS-om ne znaš šta je gore!

Ukratko, srpska ekonomija je u sledećoj situaciji:

• Prezaduženost države, privrede i građana – preko 5 hiljada EUR zaduženje po glavi stanovnika;

• Potpuna nelikvidnost države, privrede i građana;

• Privreda na ivici kolapsa, jer samo oko pola miliona ljudi radi  u poljoprivrednom i privrednom sektoru, ostalo su trgovine koje drže tajkuni i javna preduzeća koja su krave muzare političkih stranaka;

• Potpuno promašene privatizacije, opljačkana, pa zatvorena preduzeća, ogromna nezaposlenost (zvanično blizu 28%, nezvanično – katastrofa);

• Prejak uvoznički lobi uništava poljoprivredu;

• Uništene domaće banke, postojeće strane daju zelenaške kredite, jer i ne zarađuju na njima, već na finansijskim manipualcijama, a i ono malo deviza na srpskom tržištu iznesu po nalogu osnivača…

Da ne nabrajam dalje, jer to nije tema, suština je da svi pokazatelji izdati od strane relevantnih institucija ukazuju na činjenicu da privreda Srbije stoji loše i dalje propada.

Ako nije jedini, G17+ iliti URS je glavni krivac za užasno stanje u srpskoj ekonomiji. Jer njegovi glavni ljudi su već godinama na čelu ministarstava zaduženih za privredu i finansije.

I gle čuda, umesto da zbog toga odgovaraju, oni će opet voditi i privredu i finansije, i sve to sa 5,51% ukradenih glasova!

Tako u slučaju srpske ekonomije i URS-a matematika gubi svaki smisao!

Ako tome dodam prikrivene (ili ne) težnje URS-a ka dodatnom cepkanju i deljenju  ionako male naše zemlje, nije mi jasno ni zašto je njihova rodbina za njih glasala.

Zaključak

Ovako je izgledala matematika iz mog ugla na ovih par, po meni najvažnijih tema, a sve u pokušaju da rastumačim zašto je narod ovako glasao i da li je dobio ono što je hteo.

Nisam sigurna da sam posle sagledanih brojeva išta pametnija, jer ne moraš da izračunaš, dovoljno je što osećaš kako živiš.

Oznake:Jelena Brkić