(Фото: https://www.voxfeminae.net)
(Фото: https://www.voxfeminae.net)

Снежана Терзић: Зашто не подржавам феминистичку идеологију?

Без потребе  да се осврћем на временски период настанка феминизма, објаснићу само зашто не подржавам друштвене покрете који се залажу за феминистичку идеолигију.

Дакле кренућу од почетка.

Рођена сам у СФРЈ, у једној од последњих генерација Титових пионира, иако се у нашој кући одувек славила слава, несвесна злоупотребе, као и цела моја и многе генерације пре, полагала сам заклетву Титу.

Касније се испоставило да нас је Јожа све заједно „насанкао’, али то је нека друга прича…

Рођена сам као прво дете после генерације мога оца, у домаћинству које је сачињавала породица мога стрица и наша породица уз бабу и деду. Три генерације, све укупно нас десеторо.

Расла сам са тројицом браће, а обзиром на то да сам била најстарија , увек ми је поверавана брига о браћи. Много година касније, мој брат Ведран, рекао ми је да сам још као дете исказивала мајчински инстикт ка њему и осталој браћи. Препричао ми је догађај из детињства који сам заборавила, да ме подсети како сам одговорно, сестрински бринула о њима..
Они су били поносни на моју снагу, а ја на њихову.

Родитељи су нас увек третирали подједнако,без обзира на пол. Ми смо се међусобно подржавали кад треба.

Некад су они штедели мене,а некад ја њих… Можда баш зато никада нисам имала утисак да сам ускраћена за било која права која имају моја браћа.

Да се разумемо, немам ништа против пословних, јаких, самосталних жена, нити сам против женске солидарности. Напротив! Једноставно не видим потребу за инсистирањем на правима које свакако имамо сви, као представници људске расе…, поготово ако Вам та права нико не одузима.

Чему онда толика бука око права жена у времену мегаломанских женских права?!

Без жеље да било кога увредим, рећи ћу да јака жена може само да импонује јаком мушкарцу. Они „други“, (онемоћали) се никад нису добро сналазили,те су своју снагу покушавали да граде на туђој немоћи….

Али шта треба да представља „борба за ослобођење жена од традиционалне женске улоге“, у коју спада и улога домаћице, супруге, мајке…а за прихватање жене као целокупне личности!? Ма дајте, молим Вас…

Па зар управо све то не чини једну целокупну жену?

Чини се да је феминизам од почетне мање-више (не)симпатичне тезе, мутирао у радикални облик, те попримио особености феминацизма…  Зато сам против!

Смета ми тај дриблинг младих нараштаја, замена теза којом се потенцијалним будућим мајкама поручује да се женска снага приказује само кроз грађење каријере, и један „кучкасти“ облик препотентног понашања према мушкарцима.

За оне неискусне, рећи ћу само да сам највећу снагу спознала кроз материнство, а да сам највећу подршку добила управо од свог мужа, који воли све то што јесам.

Жени је Богом дато да буде нежна, пуна рaзумевања,

да охраби, да пригрли, да утеши и оснажи…

Зато драге девојке и жене,пригрлите своју најнежнију страну… У Вашој нежности и милости је снага на коју и најачи падају.

Нема потребе за такмичењем са мушкарцима… Боље је то време потрошити на партнера који ће подржати све ваше потребе и који ће заштити и Вас и Вашу слободу, онако како само прави мушкарац то уме…

Само заједно, ми чинимо природну целину, а од наше свесности зависи ниво наше личне слободе! Феминизам није слобода,напротив.

Робовање изврнутим уверењима лично сматрам сујеверјем. Слободу Вам не обезбеђује залагање, па чак ни закони… Слобода је категорија која Вам по рођењу припада… Не кварите,и не окрећите жене против мушкараца… Посејте љубав и убраћете њене најлепше плодове.

Извор: „Српски културни клуб“

3 коментара

  1. Zato sto je i to jos jedan u nizu bezbrojnih planova zapada i pravih vladara iz senke da razbiju sve sto je normalno, sve tradicionalne vrednosti, moral, kulturu, da se podriju sami temelji covecanstva.

  2. @ Снежана Терзић,
    Твоје праве речи „Жени је Богом дато да буде нежна, пуна рaзумевања, да охраби, да пригрли, да утеши и оснажи…“ дају нам сазнање да међу Србима још има нормалних људи. Тако жене стичу поштовање, не на силу неком „борбом“.
    И раније су неке жене покушавале да накарадно постану власнице женских права, али са њима је било лако. Одмах су сврставане у караконџуле, друштво их је спонтано изоловало, није било проблема. Чак ни АФЖ није много нашкодио женском угледу.
    Али данас је већи проблем зато што караконџуле имају подршку власти и медијума, сила Бога не моли. Иако се свим људима и женама смучили типови а ла Весна Пешић, Борка Павићевић, Сташа Зјајовић…., нико не сме ни да писне јер се ствара галама вриштања од које пуцају порцеланске посуде.

  3. „Феминацизам“ – свака част за израз, права жено. Мушкарци су у чуду. Осећају проблем али не могу да одреде шта их је тачно снашло. Ти си овде неке ствари лепо појаснила.

Оставите коментар