Мирослав Лазански
Мирослав Лазански

Тито, Радош и Дража

Тито, Радош и Дража

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту? Нови светски и европски поредак практично је изједначио комунизам и нацизам (резолуција Европског парламента од пре неколико година), у неким земљама ЕУ подижу се споменици нацистима, оспорава се холокауст, антисемитизам је у порасту, а ничу и нове нацистичке организације. На границама Русије одвијају се велики маневри НАТО-а, а Русија је опет опкољена истим оним земљама из централне Европе и са Балкана чије су трупе некада, заједно са Вермахтом, јуришале на Стаљинград.

Истовремено, Србија скоро да ништа систематски није учинила да се припреми и организовано одговори покушајима ревизије узрока избијања Првог светског рата, да већ сада на државном и научном нивоу лоцира заговорнике те ревизије. Као да нисмо знали да ће 2014. бити 100 година од избијања Првог светског рата. Ухваћени на спавању?

Кренула је серија „Равна гора” аутора Радоша Бајића. Гледао сам прву епизоду, у суштини то је фактографски коректно урађено, да ли су радници радили и недељом или нису, је ли млади краљ већ био у склоништу када су пале прве бомбе на Београд или је излетео на терасу, можда је и ствар уметничке слободе. Мени су засметале оне папуче и изрази лица ађутаната и собара краља. Забринути су за његов живот, али су приказани као имбецили. Што не значи да су на овим просторима физиономије оних који су непосредно бринули о безбедности лидера увек биле другачије.

И наравно, кренуле су и прве критике. Ја бих, ипак, сачекао да се емитују све епизоде. Да видимо шта се хтело са „Равном гором”: истина, ревизија историје, глорификација једних а сатанизација других или пуко представљање нових чињеница из тог времена, али без доцирања.

Рат је увек прљав, са које год стране да се налазите, и зато не треба дотеривати истину да би је усагласили с идеолошким фантазмима. Посебно је то осетљиво у Србији где прошлост живи у садашњости. Јер увек се може поставити питање: ко има право да подвуче црту, ко је морални ауторитет да тако нешто тражи. Патриотски митови имају понекад и оштре ивице, а ја нисам сигуран ко у Србији уопште има данас етички бланко чек када је у питању историја Другог светског рата.

Да ли је прошлост у Србији стварно превладана? Или су само елите оствариле напредак у том процесу? Или нас све скупа треба сада просветлити? Наравно да су се одмах јавили просветљени идеолози који су првих 35 година свог живота писали против сиротог Драже, а онда изненада прогледали и сада славе Дражу. И у једном и у другом периоду бављења Дражом лепо се зарадило.

Или је начин на који посматрамо прошлост нешто што нас више учи о нашим садашњим ставовима него о самој прошлости. Управо се то и подразумева под појмом „политика сећања”. Заправо, ко контролише прошлост контролише садашњост, па и будућност. Око серије „Равна гора” већ је отпочео „рат сећања”, али од историје се не може побећи, она се не може држати у кавезу. Видећемо како ће следеће епизоде серије третирати антифашизам, уназад десетак година у Србији као да се радило о оперетском антифашизму.

Односно, незгодно нам је да кажемо да су партизани побили више окупаторских војника него четници, волели би када би могли да кажемо да су четници ослободили Београд, али некако немамо јаких доказа за тако нешто. Како Немце не смемо превише да подсећамо на окупацију Србије и злочине у Крагујевцу, Краљеву и другим градовима, како да их подсећамо када нам од њих зависи светла будућност у ЕУ, ја сам сада у дилеми: ко су били крвници Србије у Другом светском рату у Србији. Да ли су се четници борили за Србију или за Краљевину Југославију, у којој изгледа нико и није био превише срећан?

Је ли о партизанима било снимљено скоро 1.000 филмова? Јесте, јер су они победили у том рату. Да су победили четници и о њима би било снимљено 1.000 филмова. Али нису. Да ли су комунисти искористили рат да би се дочепали власти? Јесу, они то нису ни превише крили, говорило се да је политички систем у Краљевини труо и да је био зрео за мењање. Да ли су масе у Србији после 1945. све до Титове смрти биле опчињене његовим ликом и делом? Јесу.

Да ли је Дражина политика чекања могла да сачува животе многих у Србији? Вероватно, али шта ћемо са злочинима које су јединице под његовом командом учиниле против припадника других народа. С друге стране Дрине Срби нису били у прилици да чекају.

Грађански рат је био распад народног организма изнутра. На крстове телеграфских стубова попеле су се у том рату целе породице у Србији, брат на брата. Ко је био крив и у чему је срећа народа? У идејном помирењу? То је немогуће, али је могуће национално помирење. Јер заједничко је живети, заједничко постоји и заједничко ће постојати. Волео бих када би то била порука „Равне горе”.

Мирослав Лазански / Политика

 
44

26 коментара

  1. Bolje se drži vojnih tema i ne mešaj babe i žabe, a posebno ne ovako površno.

    (0)
    • Милан Ц. Исаиловић

      7522.л.Г., месец студени, дан 18-ти.

      Очигледно да је , г-дин. М. Лазански , комуниста патриотске оријентације, што је врло чудна комбинација. А и лењ је да се дообразује што је видно јер не чита нове историјске књиге од кредибилних аутора који се труде да пишу непристрасно и на основу чињеница дубоко скриваних, у комунистичко-језуитском мраку.
      Зато предлажем, кога занимају ЧИЊЕНИЦЕ на тему грађанског рата у Србији и Краљевини Југославији да прочитају незаобилазно штиво јер је сведочење из прве руке са аутобиографским елеметима књигу: “БЕРМАНОВ ДОСИЈЕ“, од др Александра Бајта!!! Ко је др Александар Бајт? Човек је био веома занимљива појава, Словенац, националиста (словеначки), доктор социологије, сада се види и да је био непомирљиви антикомуниста, оснивач “Бајтовог Института“ у Љубљани, и по сопственом признању (што је изазвало шок за многе) био припадник ЈВуО, за време 2. светског рата, тзв “Јевђевиће групе“ на челу са Војводом, потпуковником Карлом Новаком, јединим Словенцем који је постао четнички Војвода под командом ђенерала Д. Михаиловића. Књига је преведена на србски, издавач је СРПСКА РЕЧ, има је и у ПДФ формату, бесплатно скидање, обимна је око 1.300 страница, АЛИ ЈЕ ВРЕДИ ПРОЧИТАТИ….
      За М. Лазанског, и његову тврдњу, како су догађаји у серији “РАВНА ГОРА“ “фактографски приказани“…доказ да је лењивац, и да не чита нове и на фактима засноване Историјске књиге јесу догађаји око Сипског канала, у ноћи 5-6 месеца лажитраве (април), приказани како Југословенски официри банче у кафани, док немачки командоси прелазе Дунав у гуменим чамцима….историјске чињенице су следеће: Фолксдојчер са југословенске стране те ноћи организује прославу на коју позива и све официре поменуте јединице, омамљује и успављује их неким средством док ови немачки командоси преобучени у србске сељаке форсирају Дунав, и СВЕ ИХ ТАКО ОМАМЉЕНЕ ЛИКВИДИРАЈУ и заузимају Сипски канал неоштећен, неколико сати пре него је и почело бомбардовање Београда … Зарушавањем овог канала од стране Југословенске Војске била би ОНЕМОГУЋЕНА ПЛОВИДБА ДУНАВОМ НА ДУЖЕ ВРЕМЕ, и Немци су ишли на сигурно, што иде у прилог истинитости ових чињеница. Наравно нико не може забранити г-дину Мирославу да и даље воли црвену петокраку и све у вези са њом, јер забога изградио је каријеру и све у вези са тим, под њом, али НЕЗНАЊЕ ШКОДИ, поготово репутацији свезналице о војсци, какав жели да се представи. Што би рекао друг Лењин: Учити, учити и стално учити..“ мој Мирославе.
      Кога занимају детаљи ево адресе:http://www.pogledi.rs/

      ОНИ НА КОЊИМА И БОЈНИМ КОЛИМА А МИ СА ИМЕНОМ ГОСПОДЊИМ НА УСНАМА!
      СРБ ЈЕ ХРИСТОВ НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ!

      Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац.

      (0)
  2. Dobar i realan tekst, Ne mozemo generalizovati stvari, kralj je pobegao sa novcem, a narod je ostavio da gine, to je cinjenica, cinjenica je da su partizani oslobodili celu zemlju, ali je i cinjenica da su komunisti pavili pogubne greske koje i danas kostaju Srbiju. Kao sto su negde cetnici saradjivali sa okupatorom tako su i partizani saradjivali na nekim mestima. Glupo je jedne uniziti, pogotovo partiznane, jer su se najvise borili za slobodu. Mislim da rados bas to zeli, da jedne proglasi dobrima a druge losima. To je jako lose. Protivnik sam komunizma, ali iz postovanja prema mojima koji su bili partizani (ne clanovi partije), ne mogu voleti cetnike. Ali sam za to da se stvari gledaju objektivno. Bez mrznje jedni prema drugima.

    (0)
    • Пролазниче, намјераваш да будеш реалан. Цијеним то. Ипак, ако имаш интерес и много времена открићеш многе сакриване истине ко је шта и колико ослободио. Потруди се.

      (0)
  3. Е па пролазниче ево и ја да се јавим са друге стране. Тачно је да не треба да генерализујемо, али код нас је други светски рат уопште генерализован, зато долази до проблема кад клупко почне да се одмотава. Ко је са ким сарађивао добро се зна, али после рата ко је смео да каже да су комунисти сарађивали са усташама и муслиманском милицијом, када су били пред сломом бежали на усташке територије итд. Да ли је неко смео тада да каже да су четници преговарали са италијанима да би спасили становништво са усташких територија, а да су морали да крију да су у саставу Дражиних јединица. Таман посла глава пада са рамена а нико неби чуо истину, и историја генерално зна да су равногорци сарађивали са окупатором а комунисти, таман посла, они су се једини борили за слободу, само не знам чију. Да је Тито био паметни хохштаплерски играч јесте, јер није имао шта да изгуби, болела је њега она ствар за народ што страда а поготово српски, улагао је ништа да би добио све.

    (0)
  4. У ствари улагао је туђе да би створио своје.

    (0)
  5. Господине Лазански, има ту неких шупљина у тексту, хајде да се правдамо малим простором. Ипак мислим да ниси реално извагао чињенице о томе која страна је искрено била више за национални спас а која за интернационални спас.

    (0)
  6. острогорски

    Речи помирење и толеранција су празније од међузвезданог вакуума. Покушај помирења, данас поражене, идеје социјализма, социјалне једнакости и правде, узајамности, сарадње и солидарности са победничком идејом и праксом либералног капитализма са свим његовим нехуманим аспектима друштвене стварности је, у најмању руку, исто што и котрљање Сизифовог камена уз гору. Што би река народни гуслар Саво Контић: „Неће бити вакта ни вијека, да помире змију и човјека“. Кад тад ће доћи до ерупције, истинског људског, народног гнева према зверском српском капитализму и капиталистима а онда престаје свест о томе да смо браћа. У Србији важи правило: „Брат брату најдубље очи копа“.

    (0)
  7. CETNICKI POKRET SU UGLAVNOM CINILI SRBI. BIO JE MALI PROCENAT PRIPADNIKA DRUGIH NARODA. ZNAM PODATAK DA JE BILO PAR SIPTARA IZ MEDVEDJE I PAR SLOVENACA. TAKODJE U REDOVETNIKA BILO JE I SRBA MUHAMEDANSKE VERE.
    ZLO JE BILO STO JE U REDOVIMA PARTIZANA BILO PUNO DEMOBILISANIH DOMOBRANA KOJI SU NASTAVILILI DA CINE ZLOCINE PREMA SRBIMA, POGOTOVU U BEOGRADU.
    KOLIKO JE STRELJANO SRBA POSLE 1945 GOD U SRBIJI A POSEBNO U BEOGRADU.
    ZATO SE CUVAJU ARHIVI UDBE I NECE DA IH OTVORE. KAO VUK DRASKOVIC SE ZALAZE, ZASTO IH NIJE OTVORIO POSLE PETOG OKTOBRA. KO MU JE BRANIO. ZNA SE STA JE VUK RADIO U KABINETU VELIKOG ANTISRBINA I ZLIKOVCA MIKE SPILJKA.
    DA SE VIDI KO JE STRELJAO SRPSKU INTELEGENCIJU PO BEOGRADU 1945. SVE JE ZAPISANO. KAO SADA PLASIRAJU TE CETNICI TE PARTIZANI. KAKVA IDEOLOGIJA LJUDI OD 17 DO 20 GODINA, KAO KOMUNISTI ZADOJENI IDEJOM.

    SVE JE TO DELO JEZUITA, PREUBUCENIH U KOMUNISTE I PARTIZANE.

    (0)
  8. ne znam sta bi bilo da su cetnici izabrani, ali znamo sta se desilo kad su partizani i tito, stari smrdljivi (antisrbski) civut, izabrani kao pobednici, tako da sam na strani cetnika

    (0)
    • ALEKSANDAR POPOVIĆ

      Prošlo je četvrt veka od Titove smrti. Mnoga današnja omladina ne prepoznaje njegovo lice, niti zna ko je bio. A njegovo ime stoji uz imena Čerčila, Ruzvelta, De Gola , Staljina u istoriji 20. veka. Pisao sam da je bio glavni čovek vojne drame u okupiranoj Evropi. Da je bio jedini čovek koji se suprotstavio Staljinu i preživeo. Da je tvorac humanog socijalizma i čovek koji je ujedinio zemlju razdiranu poluvekovnim nacionalizmom. „Odiše veličanstvenošću. Liberalan i nezavisan u rasuđivanju. Ima prefinjen osećaj za humor. Nikada ne prikriva uživanje u malim zivotnim radostima. Ljubazan je sa ljudima, lako sklapa poznanstva, lako deli stvari, temperamentan je i lako pada u vatru. Voli da se pravi važan. Dobar je i velikodušan, što često iskazuje na stotinu različitih načina. Ume da sagleda problem sa viče strana i konačno poseduje snažan osećaj nacionalnog ponosa.“ E upravo ove reči čuvenog brigadira Meklina su dokaz zašto sam ja pisao o njemu-mom predsedniku, i mojoj zemlji koje više nema.

      Kao što rekoh nisam kompententan da pričam o kvalitetu maturskog rada, zato su ovako moji vršnjaci videli mene i moje predavanje o Josipu Brozu Titu. Jednu stvar znam-uspeo sam da uradim ono što sam zamislio.

      Na kraju četvrte godine nastala je opšta zbrka oko tokga ko će koju temu uzeti za maturski rad, ali Aca je to znao još od početka. Znao je da će da piše o Josipu Brozu Titu, maršalu koga je branio na časovima istorije sve četiri godine.
      Njegov marurski rad bio je najoriginalniji u celoj školi. Pored samog rada napravio je i malu izložbu knjiga i slika vezanih za Josipa Broza i prezentaciju na koju su bili pozitivni svi koji su želeli da dođu. Bila je tu razredna, direktorka, mnogi profesori i mi koji smo sve te godine slušali o Titu.
      Meni se lično svidelo to što je napravio govornicu iza koje je stao i održao govor, kao Tito nekada davno. Na neko vreme kao da smo se vratili kroz istoriju slušajući maršalove govore, gledajući slike njega i mnogih poznatihljudi tog doba sa kojima se sastajao.

      Saznali smo i mnoge detalje iz njegovog života koje nismo znali-kako je dobio nadimak Tito, kako je došao na mesto predsednika, a Aca se potrudio da pronađe sve te detalje i sastavi ih u celinu. Pokušao je da nam objasni svoje ideje i svoj stav o Titu. Mislim da je bilo zaista tesko pisati o jednoj ličnosti koja je obeležila istoriju naše zemlje u drugoj polovini 20. veka, ali on je u tome uspeo. Trudio se da bude što više objektivan i delimično uspeo u tome zato što je teško pisati o nečemu što te zanima, a ne izneti svoje mišljenje o tome.
      Svi su bili oduševjeni onim što nam j on prikazao i na krajuje dobio i zasluženi aplauz svih prisutnih. Dobio je i brojne čestitke zato što je bilo zaista zanimljivo gledatiga dok je pričao o Titu, zato što je zaista uživao u tome i to se videlo.
      Uložio je dosta truda da to sve ispadne kako treba tako da nisam našla nikakvu zamerku.
      Osim što ja još uvek nisam dobila primerak.

      Ljiljana Đuričić

      O radu Aleksandra Popovića na temu: „Josip Broz Tito“ mogu da govorim samo u superlativima. Doslednost prema teoriji i ideologiji našeg Maršala, i kao pravi naslednik marksističke ideologije, drug Popović pokazuje da maturski rad na ovu jako zahtevnu i ozbiljnu temu nije radio samo da bi ga uradio, već da je on rađen sa iskrenim interesovanjem. Zaista impozantno.

      Ž.Ž.

      Pre par meseci sam imala priliku da prisustvujem jednoj neobičnoj odbrani maturskog rada, mog druga, Aleksandra Popovića.
      Kažem „neobičnoj“ jer je zaista nesvakidašnje videti toliko maštovitosti i uloženog truda u nešto što je vezano za školske obaveze.
      Ja lično, do tada, nisam imala priliku da vidim nekog ko se sa takvim žarom upustio u predstavljanje teme koju je izabrao i bilo je zaista zanimljivo gledati tu celu prezentaciju radi koje je bila postavljena čak i čitava scenografija – govornica, posteri, gomile knjiga o maršalu Titu…
      Aleksandar je prisutnima delio i neke, nazovimo, suvenire sa likom Tita, što je celu odbranu maturskog rada učinilo još upečatljivijom.
      Profesori su, malo je reći, bili oduševljeni, a neki su čak napustili svoje časove kako bi videli tu jedinstvenu odbranu o kojoj su, još nešto ranije, već načuli.
      Naravno, kao što je bilo za očekivati – sa svih strana su pristizale pozitivne kritike (što od direktorke, profesora, drugova), koje je Aleksandar definitivno zaslužio.
      Meni je lično jako drago što je sve to prošlo u veoma pozitivnoj atmosferi, jer toliko zalaganje, toliki trud i rad, sasvim sigurno zaslužuju odavanje priznanja.

      M. Ristić

      (0)
  9. Da nije bilo cetnika ustase u Bosni i Hrvatskoj bi sve zivo pobili. Od prebeglih Srba su formirani partizani , koji su takodje po naredjenju komunista ubijali one koji su bili verni cetnickom oslobodilackom pokretu.
    U celom tom ubilackom haosu uspostavljena je komunisticko-zidovska vladavina u Srbiji , odnosno YU. Po „oslobodjenju“ svi prominentni Srbi su ubijeni (najmanje 250.000). Ko je uspeo da pobegne u SAD, Australiju, …, taj je ostao ziv a ostala je samo komunisticka populacija , prezivela deca ,zene , starci i oni koji nisu imali nikakav uticaj , jadna i bedna prezivela raja.
    Potom su se radjala nova deca, kojima su servirane komunisticke lazi i bratstvo i jedinstvo sa ubicama njihovih roditelja, dedova, striceva… I kao rezultat tog bezumlja , sada smo tu gde smo, a vecina njih ni ne zna gde je i sta je , sto je rezultat ova dezorjentisana izdajnicka masa u Srbiji. I tacka.

    (0)
  10. Ne treba mnogo da se mudruje. Cetnici (JVuO) su vojska Srpskog naroda, koja se borila za Srbiju i Srpstvo.Tacka. Ako su negde i ubili nekog muslimana, za to me boli da ne kazem koja stvar.
    Komunisti su banditi.zlocinci po svemu gori od ustasa i siptara.
    To treba svako dete da zna.
    Ako ne verujete, nadjite kako govore zivi komunisti danas (pr.Jovo Kapicic na b92) – svi mrze Srbiju.
    Ko ih podrzava ? NVO,kurve srebrenice,ldp, gej paradisti i ta ekipa.
    Cim vidite da oni podrzavaju nekog, znaci da je taj neko protiv Srbije.
    Drugo,nema nikakvog bratstva i jedinstva sa gore pomenutim siptarima,ustasama,crnogorcima i turcima. Moze da bude samo privremeno primirje dok ne ojacamo.

    (0)
  11. Радошеве филмске слике би имале много бољи ефекат кад би се паралелно са њима приказивали и сви филмови из бункера.
    Зар још увек имамо идеолошке полицајце и ко је тај који сада забрањује филмове Жилника и плејаде генијалних режисера који су неретко и животом плаћали своју очајничку борбу да се каже истина о овом историјском периоду?!
    И где су Милутин Петровић и Чедомир Петровић?

    (0)
  12. То питање ко је у Другом светском рату био „у праву“, да ли партизани или четници, у српском народу, да има мало памети и мудрости, не би смело да се уопште поставља!! Па сваки иоле писменији човек, који мисли својом главом, би требало да зна да су четници СРБИ – монархисти, који су се, пре свега борили за СРБИЈУ и српског краља, док су партизани били комунистички ОЛОШ и шљам антихришћански, који је стао под барјак аустроугарског каплара Хрвата Јосипа Броза Тита, архинепријатеља Србије, коме иначе требамо и дан данас да „захваљујемо“ за све што нам се догађа и око нашег Космета и уопште за сво ово расуло у Србији која полако нестаје захваљујући БРОЗОВИМ темељима које је он поставио још пре Другог светског рата!! Што пре схвате наивни Срби да је све ово последица ЊЕГОВОГ деловања, пре ћемо кренути ка опоравку и спасењу! Тако да Радошево: „Покушаћу овом серијом да помирим обе стране“ је тотално тотално погрешна ствар!! Јер тако нешто није могуће и не треба да буде могуће ни у будућноти!! Мешати комуњарске ИЗРОДЕ са српским патриотама верним Краљу и Отаџбини је НЕМОГУЋЕ господо!! Које црно „братсво и јединство“ са непријатељима Срба и Србије!! Али проблем је КАКО ТО ДОКАЗАТИ јадним несретним лаковерним Србима који имају веооома кратко памћење!!! Они и даље замишљају некакву Југославију, маштају како нам је дивно било, како се супер живело, како је архизлочинац и архинепријатељ Срба и Србије Тито, био „најбољи“ и како се за време његове владавине „живело супер“, бла, бла, бла…заборављајући притом чињенице да је та фамозна Југославија ГРОБНИЦА СРПСКОГ НАРОДА и његова највећа грешка је стварање исте!! 1918. год. смо направили КОБНУ ГРЕШКУ стварајући тзв „краљевину СХС“!! ЖИВЕЛА СРБИЈА, НИКАД ВИШЕ ЈУГОСЛАВИЈА, СЛАВА ЧЕТНИЧКОМ ПОКРЕТУ!!

    (0)
  13. jugoslaven koji dodje iz hrvatske u srbiju bi da velica valjda svoje , antisrpski, antisrbijanski pokret josipa broza.ravnogorski pokret je pokret srba,domacina srbije a jozin pokret je antisrpski, antisrbijanski.

    (0)
  14. На основу оног што држава презентује народу….образовни систем,правосудне институције,здравство,спорт,верске институције,и културу…између осталог и њено виђење историје..кроз серије и филмове…,можемо да закључимо каква нам је власт,и у ком правцу иде њено деловање.
    Сетимо се какви филмови и серије су снимани за време Тита,за време Милошевића,какви за време Тадића?
    Свака власт презентује своју историју,а самим тим и политику коју ће да води….
    Неко ће да каже…друга су времена,сад свако може да снима шта хоће ако има новац.Ја не мислим тако!Свако може да снима,али не може свако на државној телевизији,то је привилегија режимских људи.Да ли је Бајић режимски човек?…Мало збуњује то што га је било на ТВ-у и у прошлој власти.Ко ће га знати,можда човека изнајмљују по потреби.

    Нисам гледала прву епизоду,али сада хоћу,да видим какву нам је историју скувала ова власт. :))

    (0)
  15. Моја баба би бољи чланак написала.

    (0)
  16. Sta bi mogla pickica komunistickospijunaska da nam pise,vecma ovakav tekst.

    (0)
  17. Narod koji na zalost ocigledno nema buducnost mora da vraca u proslost i to ne u onu svetlu anticku nego u mracnu jugoslovensku.
    Sta mi imamo da biramo izmedju jugoslovenske vojske i komunjara, kada su i jedni i drugi obrukali svoje pretke.Kako ce to nama da pomogne.

    (0)
  18. Ista majka je rodila dva sina, jedan na jednoj a drugi na drugoj strani. Početkom rata 41.više je bilo četnika, ali kojih sve? Tačno je da su Četnici srpska vojska, ali protiv koga su se oni borili i za šta su se borili? Ako su Četnici „slavna srpska vojska“ i ako su Komunisti „peta kolona“, zašto su onda Četnici masovno prelazili u Narodnooslobodilačku vojsku koju su vodili Komunisti, koja je na kraju rata postala milionska vojska i okosnica antifašizma na Balkanu i jedna od najznačajnijih snaga antihitlerovske koalicije.
    Vojska koja je u antifašističkoj borbi imala grandiozne uspehe u uništavanju fašizma kao najveće nemani u istoriji čovečanstva. Imala je i veovelike gubitke od 310 hiljada poginulih boraca. Više poginulih nego što su imali Amerikanci na evropskom ratištu, 301hiljadu boraca, a koji su zagospodarili Evropom.
    Četnika je bilo manje od broja poginulih boraca narodnooslobodilačke vojske, oko 300 hiljada, ali ih je 92,5 posto prešlo na stranu saveznika, odnosno u Narodnooslobodilačku vojsku.
    Prešli su najvećim delom da se kao Srbi rodoljubi bore za srpski narod. I četnici su sa istim srcem i istim nacionalnim i socijalnim osećanjima sa svim ostalim rodoljubima, pa i partizanima, brat uz brata, u narodnooslobodilačkoj vojsci, borili protiv neprijatelja i pobedili. Saveznici su, kao Kralj Petar Drugi, pozvali srpski narod da pristupi u narodnooslobodilačku vojsku.
    Ogroman deo pripadnika srpskog naroda se odazvao, kao i veliki broj Četnika.
    Zašto su poziv odbili Draža Mihajlović i veoma mali broj Četnika, zašto je Draža odbio Naređenje svoga Kralja i ruku prijateljstva saveznika, odgovor treba tražiti u činjenicama. Jedan od velikih dokaza su zapisi sa suđenja Draži Mihajloviću koji su vidljivi potresnim i gorkim svedočenjima mnogih svedoka Srba koji su bili žrtve jedne vojske koja se zvala srpskom.
    Pomirenje je izvršeno jedinstvenom mobilizacijom naroda i vojske u jedinstvenu antifašističku kolonu i jedinstven antifašisrički front. Zašto ja Draža bio protiv te antifašističke kolone?Kojoj koloni i kojem frontu je draža sa malobrojnim Četnicima pripadao?
    Taj rat smo nazvali bratoubilačkim ratom, kada je u jednoj srećnoj državi izvršeno istorijsko pomirenje učenjem i radom i sveukupnim stvaralaštvom jednog naroda je brzo zaboravljao bratoubilaštvo.
    Ali, stasala je Nemačka koja stvara, sa angloameričkim saveznicima, svoju koaliciju, istu onu iz Drugog svetskog rata, eleminiše levicu na najbrutalniji način i pod vidom antikomunizma koga više i nema, želi da, ne samo zagospodari srpskim i ruskim narodima, nego da ih unište. Naravno, osloncem na svoje saveznike, koje revidirajući istoriju, pravi patriotskim i moralnim pobednicima od antinacionalnih i amoralnih gubitnika.

    (-1)
  19. Slobco да ли знаш да су партизанске јединице постале бројне када су у њеним саставима улазиле комплетне домобранске јединице, и крајем рата усташке јединице. Каква мобилизација у један фронт, до јуче ме клали, сада заједно да се боримо. А ти нам укратко исприча званичну верзију другог светског рата.

    (0)
    • Да вам потврдим истину о тзв. „мобилизацији“. У БиХ је посебно испољен масован прелазак усташа и домобрана у партизане 1945. године. Лично сам видио својим очима како су такви награђени од комунистичке власти. Примили су их у СУБНОР, у општинске комитете и друге политичке структуре. Добијали посао и пензије и умрли као слободни грађани. Код једног дијела доказано је поимечно да су вршили страшне злочине над србима. Своје усташке намјере су у мирнодопско вријеме користили ради лобирања како би појединце усташе спашавали од суђења.
      Ето, то је била „масовна мобилизација“ у партизане и „антифашистички покрет“.

      (0)
  20. A ko ujedini Srbe,Hrvate i Slovence i unakazi Kraljevinu ? Ko razdeli Srbe na cetnike i partizane i ko potpisa Brriselski sporazum? Krenimo uvek od sebe,korisnije je.

    (0)

Оставите коментар