Издајници у Бриселу (Фото: Anadolu Agency)
Издајници у Бриселу (Фото: Anadolu Agency)

У име Бога и народа – одлазите

После приморавања на апсолутно повлачење српског врха у Бриселу па и његовог игнорисања од стране Брисела и приштинске хунте у последњим моментима теренске реализације европско-шиптарске операције “зид”, пала ми је на памет скорашња изјава, боље рећи фрустрирани вапај Ханса Свободе “да се Русија што пре мора приволети на повратак у оквире европског дијалога”.

Та изјава је важна јер она приказује и описује политичку и економску немоћ која наступа код европских колонизатора када ентитет који желе да покоре се измакне из процеса који они покушавају да креирају као модел и матрицу жртвиног политичког и економског реконфигурисања и историјско-моралног преумљења.

Русија се није само измакла из процеса, она је касније приморанаа да му се и оиштро супростави када је “ оквир европског дијалога” прешао у свој други природни израз – оружану форму кроз од ЕУ и САД подржану агресију украјинских фашиста на руско становништво у Донбасу.

Српски државни врх је требао да искористи последњи акт очигледног политичког и војног непријатељства и понижавања државе од стране ЕУ апарата путем наређивања шиптарским оружаним формацијама да изврше војни десант усред остатака животног простора српског живља на Косову и Метохији.

Државни врх Србије је неизоставно морао тада да иступи из тзв. Бриселског дијалога, те га коначно прикаже онаквим какав јесте, као огољени тоталитаризам ЕУ олигархије у циљу, ако треба и оружаног наметања решења која су у супротности са нашим националним интересима.

Српски врх је требао да увиди прилику а не да инсистира и медијски експонира препреку као алиби за своје кукавичко понашање.

Нису Николић, Вучић и Ђурић у Бриселу било шта спречили нити ишта могу у оквиру тог “дијалога” да спрече што је против Срба. Нису они сачували никакав мир јер мира у српским срединама на Косову и Метохији нема и Косово и Метохија су очигледан доказ да је апарат ЕУ у Бриселу опасан по регионални мир, да га угрожава и да проблем Косова и Метохије мора бити враћен и опет изнешен у Уједињене нације али са нагласком да је са шиптарским терористима ЕУ равноправни инспиратор провоцирања и изазивања ратног пожара на Балкану.

ЕУ чини све акте којим свесно доводе у опасност животе српског живља на Косову и Метохији и ЕУ се својим политичким покровитељством упада РОСУ у српска насеља вратила на пут да учини злочин против државе и мира као што га је на овим просторима већ учинила 1991. године

О каквом онда миру горе поменута тројица господе говоре када је становништво чији су они мир својим последњим политичким акцијама као сачували непрестано у жаришту све чешћих и чешћих европско-шиптарских интервенција као дела заједничке антисрпске агенде и поред српског смерног и упорног самоубивствовања у “оквирима европског дијалога”?

Српски државни врх је наставком учествовања у тзв Бриселском дијалогу саучесник у овој европској филозофији константне претње оружаном кризом као алата којим српско становништво држи у ропској покорности.

Још не заборављамо упад наше жандармерије на север космета и престрављивање тамошњег становништва и присиљавање да учествује у шиптарским изборима.

 

Да ли је то та врста мира који нам се чува?

Сачувај Боже Србе на Косову и Метохији таквог мира. Такав мир који се Србима очито спрема на Косову и Метохији су на исти начин чували Коштуница, Човић и Расим Љајић 2004е године, заједно са Хавијером Соланом, Хери Холкером као што им га данас са Могеринијевом, Еулексом и РОСУ чувају Вучић, Николић и Ђурић.

Шта Николић више има да ради у Бриселу након пропасти Платформе, након појављивања РОСУ у српским селима? Шта он уопште више ради у српској политици када се измакао и повукао баш у оном њеном делу где смо од њега највише очекивали и на крају крајева 2012. га изабрали, ако смо му већ опростили неспособност да се као државник искаже у другим сегментима високе политике?

Николић је 2012. од народа делегиран да заштити српски народ на Косову и Метохији а не да буде Вучићева икебана и његов помоћни и повремени оштри језик.

То је можда њему могло да буде довољно за пуко формално обављање мандата и стварање мимикрије да у Србији постоји нека председничка администрација али то није политика коју је на предизборним скуповима заговарао и обећавао да ће је водити када освоји власт.

Одакле Николићу идеја да му можемо више поклањати даље поверење и да је искрен па макар на Сретење и направио ЗСО када после свега основано можемо сумњати да тај потез Николић неће правити много више на националну ползу у односу на сопствени предизборни маркетинг?

ЗСО створена на предизборним манипулацијама руководства српских Напредњака а не на снажним и видљивим гаранцијама државе Србије ће остати само мисаони супстрат ван сваког политичког ефективног дејства и без икакве реалне даље политичке судбине и далекосежности ако њено стварање не буде пратило баш од стране Вучићеве владе расписивање избора за њене органе власти.

Срби на Косову и Метохији не желе ЗСО као посебан политички субјективитет подједнако удаљен и од Београда и од Приштине, како је то Николић натукнуо у једној од својих последњих изјава већ, ако и морају да истрпе ЗСО као наметнути политичко-територијални облик и форму свог опстанка на огњиштима, онда ЗСО мора бити уставно-правно смештена у Србију а не тзв Уставну повељу или било који други квазизаконски акт власти приштинских Шиптара и њихових ЕУ ментора.

Мука нам је више од државне репресије против свакога ко не верује у напредњачко-социјалистичку визију мира и ратнохушкачког жига који нам утискују на кожу у очекивању нашег самоужасавања и самопрезира јер забога, ако смо против њиховог мира у којем Срба на Космету бива све мање ми не мислимо добро Србији, заговорници смо држања целе Србије у излоацији због пар десетина хиљада Срба у Ибарском колашину и неодговорни смо јер не мислимо на Србе јужно од Ибра.

Као да Ракић и остали Срби који су од Вучића захтевали одлучну реакцију државе приликом последњих бриселских ноћи не мисле на свој народ и склони су неодговорним и исхитреним реакцијама.

У садашњој Србији особа која се не слаже са политиком садашњег државног врха у за њега два најбитнија сегмента деловања, неолибералној економији и одржања статус квоа на штету српског живља на на Косову и Метохији бива стигматизована, изложена вербалној агресији и притајеним подлостима власти.

Ми бивамо проглашени и оглашени агресивним и незајажљивим етнонационалистима, савременим фашистима који не разумеју осетљивост савременог политичког тренутка, лицима опседнутим историјским митовима који своје политичке циљеве желе да остваре путем распиривања примитивних и острашћених осећања на уштб и на рачун већине која се просветлила и освестила ппод напредњачком влашћу.

Власт тада приступа суровом и сировом медијском цивилизовању нашег византијско-словенског подмуклог карактера, толико неспојивог са њиховом врхунском лутеранском политиком светског нивоа.

То нам говоре и тако нас карактеришу и против нас харангирају људи који на конференцији за штампу пред изаслаником њиховог шефа из Подгорице Србе у Црној Гори проглашавју националном мањином.

Ова влада не дозвољава и забрањује аргументовани критички став о њеној политици и са позиција моћи, криминализује опоненте а сама је препуна личности добрано повезаних са највећим криминалним групама на овим просторима па ма колико гама ножева купила за српско здравство (као да им то није обавеза и дужност).

Због таквог карактера режима, политичког дискурса који Србе у региону сваког дана чини све даљим од матице морамо да доведемо у питање жељу режима да и даље врши власт, морамо да га у целости оспоримо и затражимо његово одступање.

Србија је постала депонија политичких промашаја и економског иживљавања у којем се његовим величанством – буџетским суфицитом- и представљањем просечног личног доходка као резултата сабирања и каснијег дељења са бројем запослених Бајатовићеве и њему сличних милионских плата и надничарских 15.000 динара на југу централне Србије медијски креира слика прогреса а ситуација у држави је очајна и прихватиљива једино моћнима из глобалне економске политике (као што су ММФ, Светска банка, Европска централна банка) и моћнима из англосаксонског геополитичког дискурса (као што су ЕУ и НАТО) док се просечни Србин оставља у исцрпљујућој заглављености живљења у стању које је око 1800. године карактерисало односе и ситуацију у ономе што се тада називало Европска Турска.

У Србији је страдао базични етички однос заједнице према појединцу у којем су појам али и статус заједнице узурпирали они који су рецимо пустили приватну фирму Аспекс да људе који у престоници у просеку примају 30.000 динара месечно прогања као дивље звери по градском превозу уз асистенцију државне Комуналне полиције.

Нашу стварност конституише свакодневни низ неправди и свакојаког насиља којима, осим поменутог Аспекса, својом делатношћу припомажу приватни извршитељи, распојасане приватне агенције великих банака, приватна обезбеђења, навијачке групе и други небројени и непоменути тамни кардинали српске свакодневнице.

Промашена и пропала политика државног врха на Косову и Метохији је један од степеника ка подруму, тамном вилајету у који нас упорно угуравају без обзира на сву узвишену протестантску реторику којом то угуравање улепшавају.

Вилајет остаје вилајет ако изгледа као вилајет, ако функционише као вилајет и ако је велики као вилајет и ту помоћи нема макар и када онај који тим вилајетом влада неутемељено себе замишља да је нови Милош Велики.

У име Бога и народа – одлазите.

Оливер Вуловић

5 коментара

  1. JASENOVAC: Dokaz da tuđi Bog više voli..........ustaše.......od srpske nejači

    У име Бога и народа – одлазите.

    Bog izmišljen………..a narod kilav i kukavički.

  2. „У име Бога и народа – одлазите.“

    Pogresno. Vucica , Dacica i Nikolica treba odmah – UHAPSITI.

  3. Znaju li ovi izdajnici da taj SEVER kosova (kako ga oni zovu) nikada, ama baš nikada nija bio deo komunističke tvorevine „pokrajina kosovo“. To već duže vreme niko ne spominje. Da li su zaboravili ili nikada nisu ni znali?

Оставите коментар