alexander_the_great

Uputstvo za oslobođenje Otadžbine (1. deo)

Uputstvo za oslobođenje Otadžbine (1. deo)

alexander the great Упутство за ослобођење Отаџбине (1. део)

Када су Александру Македонском предложили да ноћу нападне војску персијског цара Дарија и да му изненадним ударом зада велике губитке, он је то одбио. Неки су то сматрали лакомисленим потезом, али је Александар проценио правилно. Толико моћни цар Дарије не би каиптулирао због материјалног и људског губитка. Имаући гигантске ресурсе, персијски цар би без труда надокнадио било какве губитке. Дарија је могуће било победити ломљењем његовог борбеног духа, што је једино остварљиво у отвореној борби.

Ми се налазимо у сличној ситуацији. Наш противник, поседујући огроман материјални и интелектуални потенцијал, води невидљиву борбу против нас. Праузроци те борбе су многима скривени, видљиве су само негативне последице. Победити непријатеља је могуће сломом његовог духа. Наша праведност га може натерати само да задрхти. Са вука треба скинути овчију кожу и обнажити његову суштину.

Главни задатак данашњице је проналажење људи који су способни да мисле стратешки – вековима, континентима, цивилизациајма. Питање чак није у томе да се доказује истинитост наших постулата, него у томе да се пронађу они који су способни на размишљања широких размера. При томе, не мисли се на ширину у размерама неке области, него у размерама целе планете. У чему је смисао доказивања људима правилности наше теорије, ако је они првобитно усвајају као невероватну? Исто тако, сумануто делује ако се на разматрање милионског пројекта позове бака која продаје семенке. Частан, добар, храбар човек, чија су размишљања у размерама семенки не може се узети за велико дело. За њега је оно нереално, али не зато што је он у њему видео некакве недостатке, већ зато што оно превазилази оквире његових перцепција.

Разговарати са човеком који размишља на уобичајен начин о неуобичајеним темама, по величини њихових размера, једнако је разговору са дететом. Већина људи, макар и паметних, такав разговор неће схватати озбиљно. Када неко детаљно познаје нуклеарну физику или напамет зна грађу инсеката, то сведочи о поседовању интелигенције и количини знања, али не и о ширини размишљања. Сам ум, уколико не постоји ширина размишљања, не решава ништа. Неверујући у ово, ствар се прихвата као бесмислица и пуста фантазија.

Људи који у потпуности разумеју и деле нашу идеју, а да при том нису навикли на широка размишљања, као максимум могу да поразговарају на ту тему или је немо од слушају. Ништа конкретно никада неће урадити. И то зато што је то за њих нереално. Човек може да се бави само реалним делима. Али, свако има своју реалност. За не кога је реално узгајање краставаца, за другог освајање земаља. Свако има своје домете. Променити ток ствари је немогуће. Човек се никада не може бавити туђим делом.

Човек бира своје дело независно од постојања или одсуства интелектуалних, административних или финансијских ресурса. Дуогодишњи професор, способни чиновник или трговац милијардер могу да разумеју велике ресурсе само као шансу да изграде свој лични живот, реализујући мале пројекте (на пример куповином куће или јахте). Сиромашан или неписмен човек са микроскопским ресурсима може се устремити ка делима колосалног обима. Друго је питање хоће ли успети у томе. Ми овде говоримо о намерама и потенцијалу. Величина човековог дела не зависи од ресурса које поседује, него од ширине самог човека, исто као што се човек не цени по квалитету ципела, него по квалитету намера.

Намере једног човека су мале, а неког другог велике. Показатељ ширине човека суњегове намере. Велики човек се, међу људима малограђанске ширине мисли, осећа као одрасли чика који се завукао у песак у дечјем парку, док у дечијим очима стоји не мо питање: “Чико, шта ћеш ти овде?” Велики у друштву малих се осећа као авион који се креће улицама. Он је незграпан, сви му сиг нализирају, свима смета. Све је због тога што за њега није кретање улицама, него летење.

Несклад ресурса и дела за које се тај ресурс употребљава, је феномен своје врсте. Величина ресурса, сама по себи неће подстаћи човека да се ангажује у области која по величини излази из оквира његовог опажања. Чак и ако човек схвати да је брод којим плови почео да тоне, даће предност пасивној позицији. Он никада неће спасавати брод зато што је уверен да није на њему да би се бавио тако великим пословима. Ономе коме није дата ширина размишљања, недостаје и духа за Велика дела.

Људи увек дејствују не на основу познавања стварности, него по ширини размишљања. У том смислу велики људи су само појединци. Основну масу чине обични, једноставни људи. Као деца, они страшно преживљавају када туђинац отме њихову играчку, али, притом, оком неће трепнути ако тај човек изнесе из њиховог стана све драгоцености. То је зато што се драгоцености налазе изван оквира њиховог прихватања света. Основно благо за већину људи су играчке. Исто као и код дефинисања ширине личности, када човеку опљачкају стан, он ће то доживети као велику несрећу, али ако опљачкају његову земљу, он неће на то ни пажњу обратити. То је зато што се такав проблем налази ван тачке његовог гледишта.

Како се мери ширина ваших осећања, размишљања, дејстава? Сопственом ширином? Ширином породице? Родбине? Доомвине? Човечанства? Одговор на то питање јесте показатељ ваше ширине. Ако се сва ваша усмерења своде на куповину нових “играчака”, и само због тога вам је потребан новац, прак тично испада да сте дете у песку. Сва деца желе да праве куле од песка.

Једни су их направили, други маштају о томе, али у оба случаја стваралачка тежња не досеже даље од прављења куле. Са уз растом, дечји песак у парку се мења, од раста. Улогу куле и лопатице почињу да иг рају виле и аутомобили као “Ролс Ројс”. Ква литет кофица се мења, али суштина остаје иста – песак.

За одраслог човека са дечијим размиш ља њима својствено је да се брине само о себи. Зато, ако је он узраста 50 година и има образовање, иметак од 100 милиона и мисли само о себи, у суштини – он је дете. Ако мисли и о својој породици, он је мало зрелији. Ако мисли и о својим рођацима, он је скоро велики. Било како, његов “узраст” не досеже до жељене ширине.

Србији су потребни људи који су способни да кажу: “Моја земља је моја породица.” Сви на улици су наша деца. За њих нас душа боли као за “рођена чеда”. Нужно је све их сакупити, нахранити и згрејати. Све те нес рећне баке и деке, наше су рођене баке и деке. Све жене и мушкарци који живе са сопственим бригама, наша су браћа и сестре, рођене тетке и ујаци.

Нашој отаџбини су потребни људи који мисле и који су спремни да делују у складу са знањем – они који су способни за дела ради добробити Србије. Ми верујемо да постоје људи који се односе према Србији као према рођеној породици, који мисле шири ном света и нису збуњени тим распоном мисли. Зато што чим је нас више, њих је мање. У томе је гаранција успеха.

Наставиће се…

(Напомена: Ово је исечак из књиге „Битка за Србију“ која је објављена под именом Ратка Младића.

 

12 коментара

  1. Одличан чланак, мислим да је то она ЕЛИТА, која се изгубила и годимана је нема

    (0)
  2. Особа која је прочитала књигу П.Р.

    Хммм…па добро овај исечак је из једне друге књиге, верујем да је преузето са најбољом намером и ово ћу више схватити као буђење, као да се напокон неко усудио да позове овај народ, надам се да имате много читалаца, надам се да ће они пренети онима који не читају…да схвате шта се овде дешава. Иначе хвала оним људима који су то објавили у тој књизи, чији је наводни аутор Ратко Младић.
    Свако добро и будите се, гледајте широко а не у своје играчке, иако нам темпо и тежина живота намећу да гледамо само у своје играчке!

    (0)
    • Како се уствари зове књига и ко је њен аутор?

      (0)
      • Драгутин Мишић

        Књига се зове „Упутство за ослобођење Русије“. Написали су је припадници Руске Војно-обавештајне службе. Књига се у Србији штампа под називом Битка за Србију, а као аутор је наведен Ратко Младић…

        (0)
  3. Ja se uzdam samo u Boga i od Njega cekam uputstva ,ako me On ostavi na cedilu nek i propadnem bolje nisam ni zasluzila.

    (0)
  4. Дарослав Гужвић

    Пун погодак,

    овај серијал је очигледно урадио неко квалификован и примерен. Ми као поштоваоци Васељенске ТВ морамо све које знамо упутити на овај текст ово мора да буде оно што је раније била народна епска поезија која је одржавала пламен слободе у нама. Ширити, ширити, ширити ово упутство што више.

    (0)
  5. Odlican tekst! I ja se slazem da samo po sebi obrazovanje nije garancija da osoba ima i dubinu misli i visinu svesti..Tako da treba zbilja biti sa izuzetnom sirinom razmisljanja i povezivanja pojava i dogadjaja trenutnih ,njihovom povezanoscu sa proslim da bi se predvidela buducnost..i pri tome iskljuciti licnu dobit i interes..ko zeli resenje za svoj narod drustvo i drzavu mora da ima iskljucen sopstveniego…

    (0)
  6. Milutin Milošević

    Tekst je jako dobar i nadam se da će mi se ostatak jednako dopasti. Takođe mi se sviđa i poreklo teksta.

    (0)
  7. Izvorinka!,ako sam čovek sebi ne pomogne, neće mu ni bog uvek izaći u susret a ako boga samo čekaš, to se može nazvati lenjošću i inertnošću, Zato krenim svi zajedno pa će i bog biti uz nas!

    (0)
  8. Perfektno.Siroko razmisljati i nebiti egoista u ovom svetu naopako postavljenih vrednosti je svakako pravi put da se izadje iz beznadja u koje smo gurnuti.
    Samo neznam sta cekate i zasto se ne okupljamo u taj front,i da pocnemo svi da mislimo da nam je Srbija najpreca od svega,cak i od sopstvenog egzistencijalizma.

    (0)

Оставите коментар