alexander_the_great

Uputstvo za oslobođenje Otadžbine (1. deo)

Uputstvo za oslobođenje Otadžbine (1. deo)

alexander the great Uputstvo za oslobođenje Otadžbine (1. deo)

Kada su Aleksandru Makedonskom predložili da noću napadne vojsku persijskog cara Darija i da mu iznenadnim udarom zada velike gubitke, on je to odbio. Neki su to smatrali lakomislenim potezom, ali je Aleksandar procenio pravilno. Toliko moćni car Darije ne bi kaiptulirao zbog materijalnog i ljudskog gubitka. Imaući gigantske resurse, persijski car bi bez truda nadoknadio bilo kakve gubitke. Darija je moguće bilo pobediti lomljenjem njegovog borbenog duha, što je jedino ostvarljivo u otvorenoj borbi.

Mi se nalazimo u sličnoj situaciji. Naš protivnik, posedujući ogroman materijalni i intelektualni potencijal, vodi nevidljivu borbu protiv nas. Prauzroci te borbe su mnogima skriveni, vidljive su samo negativne posledice. Pobediti neprijatelja je moguće slomom njegovog duha. Naša pravednost ga može naterati samo da zadrhti. Sa vuka treba skinuti ovčiju kožu i obnažiti njegovu suštinu.

Glavni zadatak današnjice je pronalaženje ljudi koji su sposobni da misle strateški – vekovima, kontinentima, civilizaciajma. Pitanje čak nije u tome da se dokazuje istinitost naših postulata, nego u tome da se pronađu oni koji su sposobni na razmišljanja širokih razmera. Pri tome, ne misli se na širinu u razmerama neke oblasti, nego u razmerama cele planete. U čemu je smisao dokazivanja ljudima pravilnosti naše teorije, ako je oni prvobitno usvajaju kao neverovatnu? Isto tako, sumanuto deluje ako se na razmatranje milionskog projekta pozove baka koja prodaje semenke. Častan, dobar, hrabar čovek, čija su razmišljanja u razmerama semenki ne može se uzeti za veliko delo. Za njega je ono nerealno, ali ne zato što je on u njemu video nekakve nedostatke, već zato što ono prevazilazi okvire njegovih percepcija.

Razgovarati sa čovekom koji razmišlja na uobičajen način o neuobičajenim temama, po veličini njihovih razmera, jednako je razgovoru sa detetom. Većina ljudi, makar i pametnih, takav razgovor neće shvatati ozbiljno. Kada neko detaljno poznaje nuklearnu fiziku ili napamet zna građu insekata, to svedoči o posedovanju inteligencije i količini znanja, ali ne i o širini razmišljanja. Sam um, ukoliko ne postoji širina razmišljanja, ne rešava ništa. Neverujući u ovo, stvar se prihvata kao besmislica i pusta fantazija.

Ljudi koji u potpunosti razumeju i dele našu ideju, a da pri tom nisu navikli na široka razmišljanja, kao maksimum mogu da porazgovaraju na tu temu ili je nemo od slušaju. Ništa konkretno nikada neće uraditi. I to zato što je to za njih nerealno. Čovek može da se bavi samo realnim delima. Ali, svako ima svoju realnost. Za ne koga je realno uzgajanje krastavaca, za drugog osvajanje zemalja. Svako ima svoje domete. Promeniti tok stvari je nemoguće. Čovek se nikada ne može baviti tuđim delom.

Čovek bira svoje delo nezavisno od postojanja ili odsustva intelektualnih, administrativnih ili finansijskih resursa. Duogodišnji profesor, sposobni činovnik ili trgovac milijarder mogu da razumeju velike resurse samo kao šansu da izgrade svoj lični život, realizujući male projekte (na primer kupovinom kuće ili jahte). Siromašan ili nepismen čovek sa mikroskopskim resursima može se ustremiti ka delima kolosalnog obima. Drugo je pitanje hoće li uspeti u tome. Mi ovde govorimo o namerama i potencijalu. Veličina čovekovog dela ne zavisi od resursa koje poseduje, nego od širine samog čoveka, isto kao što se čovek ne ceni po kvalitetu cipela, nego po kvalitetu namera.

Namere jednog čoveka su male, a nekog drugog velike. Pokazatelj širine čoveka sunjegove namere. Veliki čovek se, među ljudima malograđanske širine misli, oseća kao odrasli čika koji se zavukao u pesak u dečjem parku, dok u dečijim očima stoji ne mo pitanje: “Čiko, šta ćeš ti ovde?” Veliki u društvu malih se oseća kao avion koji se kreće ulicama. On je nezgrapan, svi mu sig naliziraju, svima smeta. Sve je zbog toga što za njega nije kretanje ulicama, nego letenje.

Nesklad resursa i dela za koje se taj resurs upotrebljava, je fenomen svoje vrste. Veličina resursa, sama po sebi neće podstaći čoveka da se angažuje u oblasti koja po veličini izlazi iz okvira njegovog opažanja. Čak i ako čovek shvati da je brod kojim plovi počeo da tone, daće prednost pasivnoj poziciji. On nikada neće spasavati brod zato što je uveren da nije na njemu da bi se bavio tako velikim poslovima. Onome kome nije data širina razmišljanja, nedostaje i duha za Velika dela.

Ljudi uvek dejstvuju ne na osnovu poznavanja stvarnosti, nego po širini razmišljanja. U tom smislu veliki ljudi su samo pojedinci. Osnovnu masu čine obični, jednostavni ljudi. Kao deca, oni strašno preživljavaju kada tuđinac otme njihovu igračku, ali, pritom, okom neće trepnuti ako taj čovek iznese iz njihovog stana sve dragocenosti. To je zato što se dragocenosti nalaze izvan okvira njihovog prihvatanja sveta. Osnovno blago za većinu ljudi su igračke. Isto kao i kod definisanja širine ličnosti, kada čoveku opljačkaju stan, on će to doživeti kao veliku nesreću, ali ako opljačkaju njegovu zemlju, on neće na to ni pažnju obratiti. To je zato što se takav problem nalazi van tačke njegovog gledišta.

Kako se meri širina vaših osećanja, razmišljanja, dejstava? Sopstvenom širinom? Širinom porodice? Rodbine? Doomvine? Čovečanstva? Odgovor na to pitanje jeste pokazatelj vaše širine. Ako se sva vaša usmerenja svode na kupovinu novih “igračaka”, i samo zbog toga vam je potreban novac, prak tično ispada da ste dete u pesku. Sva deca žele da prave kule od peska.

Jedni su ih napravili, drugi maštaju o tome, ali u oba slučaja stvaralačka težnja ne doseže dalje od pravljenja kule. Sa uz rastom, dečji pesak u parku se menja, od rasta. Ulogu kule i lopatice počinju da ig raju vile i automobili kao “Rols Rojs”. Kva litet kofica se menja, ali suština ostaje ista – pesak.

Za odraslog čoveka sa dečijim razmiš lja njima svojstveno je da se brine samo o sebi. Zato, ako je on uzrasta 50 godina i ima obrazovanje, imetak od 100 miliona i misli samo o sebi, u suštini – on je dete. Ako misli i o svojoj porodici, on je malo zreliji. Ako misli i o svojim rođacima, on je skoro veliki. Bilo kako, njegov “uzrast” ne doseže do željene širine.

Srbiji su potrebni ljudi koji su sposobni da kažu: “Moja zemlja je moja porodica.” Svi na ulici su naša deca. Za njih nas duša boli kao za “rođena čeda”. Nužno je sve ih sakupiti, nahraniti i zgrejati. Sve te nes rećne bake i deke, naše su rođene bake i deke. Sve žene i muškarci koji žive sa sopstvenim brigama, naša su braća i sestre, rođene tetke i ujaci.

Našoj otadžbini su potrebni ljudi koji misle i koji su spremni da deluju u skladu sa znanjem – oni koji su sposobni za dela radi dobrobiti Srbije. Mi verujemo da postoje ljudi koji se odnose prema Srbiji kao prema rođenoj porodici, koji misle širi nom sveta i nisu zbunjeni tim rasponom misli. Zato što čim je nas više, njih je manje. U tome je garancija uspeha.

Nastaviće se…

(Napomena: Ovo je isečak iz knjige „Bitka za Srbiju“ koja je objavljena pod imenom Ratka Mladića.

 

12 komentara

  1. Odličan članak, mislim da je to ona ELITA, koja se izgubila i godimana je nema

    (0)
  2. Osoba koja je pročitala knjigu P.R.

    Hmmm…pa dobro ovaj isečak je iz jedne druge knjige, verujem da je preuzeto sa najboljom namerom i ovo ću više shvatiti kao buđenje, kao da se napokon neko usudio da pozove ovaj narod, nadam se da imate mnogo čitalaca, nadam se da će oni preneti onima koji ne čitaju…da shvate šta se ovde dešava. Inače hvala onim ljudima koji su to objavili u toj knjizi, čiji je navodni autor Ratko Mladić.
    Svako dobro i budite se, gledajte široko a ne u svoje igračke, iako nam tempo i težina života nameću da gledamo samo u svoje igračke!

    (0)
    • Kako se ustvari zove knjiga i ko je njen autor?

      (0)
      • Knjiga se zove „Uputstvo za oslobođenje Rusije“. Napisali su je pripadnici Ruske Vojno-obaveštajne službe. Knjiga se u Srbiji štampa pod nazivom Bitka za Srbiju, a kao autor je naveden Ratko Mladić…

        (0)
        • Da li bi mogla da se stavi i adresa na PDF teksta, pa da se lakse salje dalje (el postom, na primer). Svako dobro.

          (0)
  3. Ja se uzdam samo u Boga i od Njega cekam uputstva ,ako me On ostavi na cedilu nek i propadnem bolje nisam ni zasluzila.

    (0)
  4. Pun pogodak,

    ovaj serijal je očigledno uradio neko kvalifikovan i primeren. Mi kao poštovaoci Vaseljenske TV moramo sve koje znamo uputiti na ovaj tekst ovo mora da bude ono što je ranije bila narodna epska poezija koja je održavala plamen slobode u nama. Širiti, širiti, širiti ovo uputstvo što više.

    (0)
  5. Odlican tekst! I ja se slazem da samo po sebi obrazovanje nije garancija da osoba ima i dubinu misli i visinu svesti..Tako da treba zbilja biti sa izuzetnom sirinom razmisljanja i povezivanja pojava i dogadjaja trenutnih ,njihovom povezanoscu sa proslim da bi se predvidela buducnost..i pri tome iskljuciti licnu dobit i interes..ko zeli resenje za svoj narod drustvo i drzavu mora da ima iskljucen sopstveniego…

    (0)
  6. Milutin Milošević

    Tekst je jako dobar i nadam se da će mi se ostatak jednako dopasti. Takođe mi se sviđa i poreklo teksta.

    (0)
  7. Izvorinka!,ako sam čovek sebi ne pomogne, neće mu ni bog uvek izaći u susret a ako boga samo čekaš, to se može nazvati lenjošću i inertnošću, Zato krenim svi zajedno pa će i bog biti uz nas!

    (0)
  8. Perfektno.Siroko razmisljati i nebiti egoista u ovom svetu naopako postavljenih vrednosti je svakako pravi put da se izadje iz beznadja u koje smo gurnuti.
    Samo neznam sta cekate i zasto se ne okupljamo u taj front,i da pocnemo svi da mislimo da nam je Srbija najpreca od svega,cak i od sopstvenog egzistencijalizma.

    (0)

Ostavite komentar