Vreme je za nama

22. avgust 2012. | Komnen Kolja Seratlić / Vidovdan

(„Vreme je pred nama. Istorijski narodi
se razlikuju od ostalih po tome što ne
odustaju od svojih interesa ako se ne
ostvaruju istog trenutka kada bi to
želeli. Ostali dižu ruke čim naiđu
na prvu prepreku“. VULIN)

Nemam nameru da polemišem sa Vulinom. Za pravu polemiku potrebni su ljudi približno jednakog spoznajnog nivoa. Ja sam nizak nivo, to je jedan razlog, a drugi je što Vulin (ili kako piše na njegovom Facebook – srpski Če Gevara) ovo neće pročitati. Uostalom, moja je dužnost, a pre svega obaveza, da iznosim činjenice, odnosno pišem za Narod (intelektualac se razlikuje od drugih ljudi samo po tome što pisanjem, živom rečju, vraća dug svome Narodu koji ga je školovao, brani ga od ala i vrana, perom i umom) i za one koji me čitaju. Za spisatelja su potrebni čitaoci i nadasve hrabrost da uspe u povezivanju njegovih misli sa mislima čitalaca (dok je u modernoj, kolonijalnoj informatici, poznato da mnogi spisatelji i masmediji nude recipijentima ono što im žele oduzeti).

Ako nas prošlost uči, onda imam čast da podsetim moje uvažene čitaoce, da sam 06.08. 2008. godine napisao „Otvoreno pismo akademiku Mihailu Markoviću“ (objavljeno na Vidovdanu), povodom njegovog teksta i, kako je naglasio, „grupe uvaženih intelektualaca“, pod naslovom “Sunovrat Socijalističke Partije Srbije. Za Pokret socijalista“. Pismo smatram sastavnim delom ovoga teksta, iako je staro četiri godine, jer je u toj priči i Vulin. Tada sam molio cenjenog akademika (koga sam poznavao i koji je u međuvremenu, nažalost, umro), što je podrazumevalo i Vulina, da ne osnivaju partiju, da su im Programske naznake loše, da ne donose ništa novo, te da bi trebalo udružiti postojeće patriotske partije. Od vatrenog Julovca, preko Espesovca (razišao se sa SPS-om, kako je tvrdio, posle afere „kofer“), levičar Vulin, „zgrabio“ je Pokret socijalista (partiju) koji je osnovan protiv dojučerašnjih saboraca, neprijatelja broj jedan – SPS-a. I ovo je dokaz da su sve partije, pokreti, zaverenički.

Dakle, Vulin je navedenom rečenicom pokušao nešto novo i genijalno da poruči. Ako je svestan šta je poručio, svima nama i Evropi, onda je to za Srbiju jedna opasna poruka. A, ako nije svetstan, ako ne zna šta je rekao, odnosno da je pričao da bi pričao, sa radnog mesta – šefa Kancelarije za Kosmet – onda neka mu Bog bude napomoć.

Nepobitna je, nažalost, činjenica da svi, koji već godinama vode Srbe i Srbiju u „bolji i srećniji život“, među kojima je sada i Vulin, nemaju istorijsku svest (posebno je tragično da mladi u Srbiji nemaju istorijsku svet). Da smo posedovali istorijsku svest, bez obzira na neskriveno neprijateljsko ponašanje svetskih moćnika (Imperije, V. Britanije, Vatikana, NATO, EU, Nemačke, ili kako ih neki, među kojima je i Vulin, pogrešno nazivaju „međunarodna zajednica“), vreme bi bilo PRED NAMA, a ne ZA NAMA.

Da je navedenu „veliku misao“, izgovorio u nekom drugom kontekstu, niko je ne bi primetio. Izgovoriti ovo, međutim, u kontekstu problema Kosmeta, a tvrditi da se interes (ne odustajemo od Kosmeta) ne može ostvariti istog trenutka (Kosmet je stogodišnji problem), je smešno, i da ponovim, opasno. Zašto je opasno, zato što tu „veliku misao“ (poruku) tumačim tako da sada možemo izgubiti Kosmet, ali mi, kako kaže „istorijski narod“, od toga nećemo odustati. U ovom kontekstu, potrebno je da se upitamo: Ko je Vulin i ko ga je postavio na to radno mesto? Nije bio u prvom planu stvaranja nove Vlade. Iznenada je uskrsnuo. Nekome je bio potreban levičar, ali ne kao ministar, koji ima moć da udari šakom o sto (kao što to mogu Mrka, Velja, Aca, Mlađa), već kao šefčić Kancelarijice. On ne sme reći „Biće bolnih rešenja, bolnih kompromisa“, ili „Nema Rusa na Balkanu“. Očito je da je projektovan da bi obavio neke i za nekoga bolne poslove, a da toga nije svestan.

Iako se ne bi trebalo osvrtati na drugu rečenicu, jer je tužna, ružna i uvredljiva za ostale narode (čak ne napisa, za neke), postavlja se ozbiljno pitanje, koji su to „ostali“ narodi koji „dižu ruke čim naiđu na prvu prepreku“. Koji su to narodi dizali ruke kada im je neko pokušao da oduzme teritoriju, da uh ponizi, ili pokori. Oduzimane su nekim narodima teritorije, porobljivane zemlje, ali posle krvavih borbi i stradanja, a ne „čim naiđu na prvu prepreku“. I ova misao je, uveren sam, „izletela“ iz usta srpskom Če Gevari.

Kao pogano kuče, ili kako me zovu zlopamtilo, citiraću bivšeg nam dragog Vođu, koji je davno rekao: „Srbija ima dovoljno demokratskog kapaciteta da se suoči sa političkom realnošću na Kosovu“ (malo se ko na tu izjavu osvrtao, osim moje malenkosti, ponavljao sam je u raznim tekstovima). Postoji li razlika između Vođine „velike misli“ i „velike misli“ srpskog Če Gevare? Ne postoji. Međutim, sada je vreme ISTEKLO. Vođa je imao vremena na bacanje, čak da uzvikuje „Kosovo je Srbija“, da putuje, da se izvinjava i kusom i repatom, da se rukuje sa vođama šiptara (Tačijem, na primer), da njegov ministar spoljnih poslova (pilot-letač, veliki potrišač kerozina) nanese ogromnu štetu Kosmetu, diplomatiji i svekolikom srpskom narodu, da čuveni šef preogovaračkog tima, član DS (diplomata ne sme biti član nijedne partije), takođe, nanese neprocenjivu štetu, itd., dok je novom Predsedniku, novoj Vladi i Vulinu ograničeno vreme.

Vladari (projektanti, lutajući cirkuzanti) su odlučili da se pitanje Kosmeta završi za tri meseca, od formiranja nove Vlade, ili kako su rekli, da hoće definitivno da skinu sa dnevnog reda „bilo kakvu priču o Kosovu“ (uostalom, zar u Srbiji niko i nikada nije čuo da su predstavnici najvećih zapadnih i dr. zemalja, u sred prijestonog grada Beograda, već godinama, sagovornicima „u brk“ saopštavali da je „Kosovo država“). Nije bivši Vođa slučajno izgubio izbore. Vladari iz senke sklonili su i njega njegov DS da ne budu u vlasti kada se ozvaniči fantomska država Kosovo. Sadašnji Predsednik i nova Vlada, ako ne urede odnose, a to znači priznaju državu Kosovo, nezavisno kakva će biti formulacija, ili kako će to uviti u neku oblandu za nas podanike, biće pušteni niz vodu.

U međuvremenu stvoren je savez Ajzerbedžan, Kazahstan, Turska, Mađarska. Da, da Mađarska. Taj savez će upravljati Balkanom, odnsono zemljama JIE, posebno Srbijom. Pre nego što počne da dejstvuje, neće da se bakće sa Kosmetom. Baviće se Čankovom Vojvodinom (taj domaći neprijatelj nastavlja da razbija Srbiju, pljuje po Ustavu: „autonomistički front će biti protiv ovog i ovakvog ustava koji je apsolutno nametnut, falsifikovan i zasnovan na lažima“, da li je potreban komentar, ili su potrebne lisice) i Zukorlićevim Sandžakom (Raška oblast).

Dugo sam se dvoumio da li ponovo da se osvrćem na pregovore sa Šiptarima, s obzirom na to da sam sa nekim umnijim ljudima pokušao da urazumim, kada je bilo još vrijeme, ili na vrijeme, naše vladare da ne sedaju za sto sa šiptarima i to na stranoj teritoriji (Beč). I da po stoti put ponovim: Kosmet nisu oteli Šiptari već Imperija i njeni satrapi. Od prvoga dana, trebalo je sesti za sto sa Imperijom, na najvišem nivou.

Elem, kada su u pitanju pregovori, šef Kancelarije Vulin (Če Gevara) se ponaša opasnije od čuvenog činovnika iz MSP, zvanog Borka (koji sada seiri i uživa). Naime, govori o podizanju pregovora na viši nivo, uz poklič: „Što se nas tiče pregovori su jedino rešenje“. Viši nivo, od MIP-ovog činovnika, valjda predpostavlja da će biti i viši nivo predstavnika fantomske države, koju je priznalo oko stotinu zemalja.

(U međuvremenu „Vlada Srbije razmatra model koji bi omogućio da njeni predstavnici učestvuju na regionalnim skupovima na kojima bi Kosovo predstavljeno i bez fusnote“. Na ovom novom modelu zajednički rade potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, Suzana Grubješić, dugogodišnji i u svetu poznati ekspert za spoljnu politiku i evropske integracije i šef Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, koga je NATO-Vuk svojedobno udaljio iz MSP. U saopštenju se još naglašava: „Zaljučak svih u Vladi je da je napuštanjem foruma gubila samo Srbija, jer se glas druge strane čuo. Osim toga, trošen je bespotreban novac na putne troškove, a našim ljudima je bilo neprijatno što su morali demonstrativno da odlaze. Zbog toga će predlog biti takav da obraćanje naših predstavnika na forumima obavezno sadrži ‘ogradu’ i poruku da učestvovanje ne znači priznanje Kosova“). Za iole pametnog čoveka, komentar nije potreban.

Tako i Vulin i Vlada deluju sinhronizovano, pripremaju ovo nesrećno javno mnjenje za sudnji dan. Ganut sam do suza šta Vulin konkretno predlaže i priča, tako da je ona rečenica ispod naslova, koja je bila izazov, zanemariva: „Beograd je spreman i sutra da nastavi dijalog“, kaže srpski Če Gevara, i kaže „da je najbolje da se u taj proces uključe i Ujedinjene nacije“. Dodao je: „Uostalom, to je nešto najbliže statusnoj neutralnosti, to je stav i EU čija je misija, Euleks, statusno neutralna“. Gde je taj čovek do sada živio. Zar se ne seća kako se ta Imperijina privatna Organizacija (i njen organ SB) ponašala i ponaša prema Srbiji, od zlikovačkog bombardovanja pa do otimačine Kosmeta. Ne seća se da bi ta Organizacija davno primila u svoje rdove fantomsku državu Kosovo da nije bilo Rusije i Kine. Zatim, zaboravio je sva zlodjela koja je počinio i svakodnevno čini Euleks sa nemačkim i hrvatskim zlikovcima. A, onda nonšalantno kaže da ako se OUN i ne uključi, već samo EU, da Beograd „ni sa jednih razgovora neće izostati“ (ne bih se začudio da u razgovorima učestvuje Olbrajtova, Bler, Klinton, Solana, Klark, Ahtisari i dr).

Vulin zatim bukvalno odlučuje sa kim će se sastajati Predsednik Srbije. Uplićući Predsednika, dovodi u pitanje njegov autoritet i politički kredibilitet: „Predsednik Srbije se neće sastati s predsednicom Kosova. Predsednik Srbije se, kada se za to steknu uslovi, a uslovi se još nisu stekli, može sresti s legitimnim predstavnicima kosovskih Albanaca“. Ko su legitimni predstavnici, kako kaže „kosovskih Albanaca“ (ova opasna sintagma upućuje da za njega postoje „kosovski Albanci“, kao deo „albanskih Albanaca“, za mene postoje na Kometu Šiptari, a u Albaniji Albanci) ako nije predsednica, Tači (abolirao je Tačija, da nije kriv dok se njegova zlodjela ne dokažu, iako svekoliki svet zna da se radi o teroristi i zlikovcu) i drugi lideri fantomske države Kosovo. Zašto nije nabrojao, ko si ti legitimni predstavnici Prištine, sa kojima će razgovarati Nikolić. Ima li na Kosmetu Šiptara koji hoće da žive u zemlji Srbiji, da poštuju njene institucije, da Srbiju smatraju svojom državom. N E M A Predstavnici Prištine (legitimni i nelegitimni) su svuda i na svakom skupu, susretu, rekli: „Nema razgovora o statusu, Kosovo je suverena država“.

Zato još jednom molim i upozoravam u ime velikog broja ljudi koje kontaktiram: NE vodite razgovore sa Šiptarima, jer im na taj način dajete status ravnopravnog subjekta. Ako nastavite, uskoro ćete u Kapeli mira u Sremskim Karlovcima, pregovarati sa separatistima i autonomašima Vojvodine i sa Zukorlićem u Novom Pazaru. Da li je moguće da, kao pametni ljudi, ne vidite da vas na to godinama, vulgarno rečeno, navlače belosvetski zlikovci i neprijatelji srpskog naroda.

Šef Kancelarijice zatim daje veliku ulogu partijama i poziva na konsenzus. Drugim rečima, sve je u rukama partija. Mišljenje narada o budućnosti Kosmeta i ove zemlje je nemoguće realizovati. Zašto srpski Če Gevara ne ide na referendum i pitanje: „Da li novi Presednik i nova Vlada treba da nastave dosadašnju politiku, unutrašnju i spoljnu““. Broj odgovora sa „DA“ bio bi zanemariv – statistička greška. Ako za to nema hrabrost, onda neka postupi kao pravi Če Gevara, koji se razišao sa Kastrom, odnosno nije se saglasio sa njegovom politikom i merama koje je preduzimaala njegova Vlada. Napustio je Kubu i otišo u bespuća Bolivije. Ne tražim da Vulin ode u bespuća Prokletija (tamo bi ga možda likividirao neki Hrvat, kao Če Gevaru izvesni pukovnik Andreas Selić), ali mu sugerišem da napusti Kancelariju i da ostane dosledan vlastitom stavu: „Ako sve ostane isto posle predstojećih izbora biće nastavljeno propadanje Srbije, od teritorijalnog smanjenja sa faktičkim gubitkom Kosova i Metohije, pa do završetka pljačkaške privatizacije i uništenja naše privrede“. Za sada je sve isto. Svi se zaklinju, čak i ministar spoljnih dela (iako su i diplomatski sastav i spoljna politika u katastrofalnom stanju), da ništa neće menjati.

Oznake:Aleksandar Vulin, Komnen Kolja Seratlić, Kosmet, Kosovo, Kosovo i Metohija, okupirane teritorije