(Фото: Корени)
(Фото: Корени)

Вучићева рапсодија издаје: Сви да дувамо у исту (трулу) тикву

Да ли ће заједно са београдским бити одржани и републички парламентарни избори? Још увек с не зна. А можда се и зна. Потпредседница владе, Зорана Михајловић, пре три дана изјавила је за “Недељник”, како сматра да су они (СНС) ” грађанима мало досадили са превременим изборима”. И свакако да јесу.

Поготово када се не види никаква здрава логика иза такве одлуке, осим, можда, чињенице, да ће то бити нова прилика за ефектно довршење преузетих “међународних” (хојт-јиевских) обавеза, као и за прање нелегално стеченог и “легалну” (нову и велику) пљачку народног новца.

У таблоиду “Ало”, данас је објављен интервју Александра Вучића са бомбастичним насловом, који гласи: Ја хоћу слободну Србију, а они хоће слуге! Зар ово не личи на предизборни слоган? Свакако да личи, а поменути наслов, вероватно, и јесте порука народу пред расписивање ванредних парламентарних избора: Бирајте мене који бринем за судбину Србије и будите слободни људи или бирајте “оне друге” и будите слуге.

Мора се признати да је актуелни режим кренуо у кампању врло вешто. Претпоставка тима за пропаганду председника Републике, чини се, сасвим је на месту. Велики број људи у Србији, поготово оних који нису ни свесни да су/смо одавно робље, изабраће да буду “слободни љиуди” – па нек кошта шта кошта.

Зар Србија нема пречег посла, осим да сваке година прави скупе предизборне перформансе, те да сваких сто дана, излази са резултатима “првих сто дана владе”? И зашто се то ради тако, да ниједна влада не стиже да издржи више од четвртине мандата? Да ли зато да би се у јавности стекао утисак да увек изнова крећемо у “нове победе”. Ваљда се мисли, да је тако могуће забашурити катастрофалне резултате владавине Александра Вучића, СНС-а и њених сателита.

Одавно се приметило да владајућа гарнитура, заправо, и не уме ништа ваљано да ради, осим да организује предизборне кампање из године у годину. Председник Србије тиме ће добити прилику да још више учврсти своју власт, која је и данас готово апсолутна. Да ли се тежи ка томе да се угуши сасвим било какав опозициони глас унутар српског парламента, па да се тако, мирно, без великих трзавица, крене ка изменама Устава Србије – првенствено ка избацивању преамбуле о Космету из тог највишег правног акта земље.

Тешко је замислити други разлог за такву ирационалност (расписавање ванредних парламентарних избора) и беспотребно бацање огромне количине новца, осим потребе да се одређени политички услови прилагоде оним политичким активностима, које ће неминовно убрзо уследити. А која је то кључна политичка одлука, коју Србија треба да донесе током следеће године?

То је она одлука, на коју нам је недавно, сасвим отворено, указао амерички заменик заменика некаквог подсекретара Хојт Ји, рекавши да Србија треба да престане да се креће “малим корацима у великим временским размацима”. Уз то, овај амерички службеник се нада “много бржем, хитнијем и драматичнијем начину, како би обе земље (мисли на парадржаву Косово и Србију) могле да се нормализују што пре.”

Дакле, америчка администрација се користи методом “топло хладно”, да би натерала српске власти да даље не отежу, већ да одмах преломе и ураде оно за шта су и доведени на власт у Србији. А тај “велики корак” јесте доношење новог устава земље, који ће омогућити признавање натовско-шиптарске наказне творевина Косова, јер се другачије такав задатак, ма колико Александар Вучић био спреман да то уради, никако не може довршити до краја и неповратно.

Судећи по томе, ванредних парламентарних избора ће бити. Наравно, као и увек, председник Вучић се, кобајаги, нећка, чека последњи тренутак да донесе одлуку, јер тиме замара јавност да она на крају мирно пристаје на било какву његову одлуку. Таква тактика се показала ефикасном толико пута раније, у свим тренуцима када је требало да се донесе некаква значајнија одлука, која пресудно утиче на даљу судбину српске државе.

Тако је било пре потписивања Бриселског споразума, који је класичан вид издаје виталних интереса државе; пре ударања међудржавних граница наспрам јужне српске покрајине, које су само другачије назване (“административни прелази”), само да се “Власи не досете; пре давања позивног броја парадржави Косово и (најновије, али не и последње у низу), пре утапања правосудног система државе Србије на Косову и Метохији у правосуђе лажне државе Косово.

Све је крајње провидно у политици СНС и њеног лидера Александра Вучића, тако да је тешко претпоставити, да би се, и овог пута, дилема Великог Вође могла окончати другачије од оних “дилема” које је он, наводно, имао у ранијим периодима. Свако његово преламање у доношењу одлука мора се завршити на српску штету, па, реално посматрајући, не постоји ниједан озбиљан разлог, зашто и овога пута не би било исто.

Она иста Зорана Михајловић, која се пре неколико дана неопрезно “изланула” да су “грађанима досадили превремени парламентарни избори”, јуче је обрнула плочу и наставила да дува у исту СНС тикву. За Блиц она је изјавила, да “изборе провоцирају опозиционе политичке партије”. Исти такав став јасно долази из уста Александра Вучића и – онако како мисли Вођа, морају мислити и сви његови чауши. А шта то у пракси значи? Чему служи опозиција? Да ли опозиција претендује на власт? Свакако да претендује. А како ће се опозиција уопште борити да дође на власт, ако се неће трудити да макне позицију и заузме њихово место?

Према томе, свугде у свету опозиција се понаша исто – бори се да сруши актуелни режим и да она дође на власт, да ли на ванредним или редовним изборима – небитно – то јесте онако како и кад може. Уколико може да изазове пад владе и ванредне изборе, опозиција ће то или урадити или, у супротном, ако такву прилику не би искористила, то не би била нормална опозиција. Но, ето, ваљда по први пут у историји, позиција сама руши себе, да би удовољила опозицији, која их “провоцира”. Њихова логика иде отприлике овако, чачкали сте мечку – е сад ћемо вам показати! Да ли ће такво несувисло оправдање народ још једном наивно прихватити као нормално – остаје да се види.

Као други разлог за расписивање ванредних парламентарних избора, Михајловићева наводи некакву потребу “да се опет на изборима измери колико вреди СНС и Вучић, колико Ивица Дачић, колико мале политичке партије”. И наравно, ту нормалном човеку стаје памет. Па зар све то није измерено пре неколико месеци? По таквом поимању распамећене провере снаге владајућег режима, избори би могли непрестано да трају. Као да су СНС и Вучић боксер, који након сваког освајања титуле првака, одмах прихвата изазов противника за реванш?

Метафора коју је Зорана Михајловић употребила у поменутој изјави, где је констатовала “да је јачина децибела малих (опозиционих) странака много већа од њихове политичке снаге”, јасно указује на потребу власти да угуши сваки глас у српском парламенту, који неће бити у сагласности с вољом Александра Вучића, а тиме и актуелног режима. То додатно указује на прави мотив за расписивање ванредних парламентарних избора, као и на чињеницу, да је председнику државе потребна максимална подршка у парламенту за следеће кораке у издаји националних интереса – за промену Устава Републике Србије (првенствено због уклањање преамбуле), а потом и за званично признавање шиптарско-натовске парадржавне творевине на телу (тлу) државе Србије.

Д. Гостељски / Корени

3 коментара

  1. ____________________dve fotke a ista“PSECA GOVNO,JANJICARSKO-IZDAJNICKA…KOPILANSKA“.

  2. Redakciji veliki pozdrav iz RF_____________od“SRBA PRAVOSLAVNIH“…AMIN.

  3. _____________ZNACI ONI SU“LJUDI“A NE PSECA GOVNA…IZDAJNICKA________redakcijo.?????

Оставите коментар