Zanemoćala inteligencija u raljama propagande!

11. jul 2012. | Danilo Spasojević / Dveri srpske

Da je Srbija okupirana i zauzdana, to znamo, barem mi koji nismo zarobljeni gledanjem ,,Akademije debelih“, turskih serija i informativnog programa kojim upravljaju plaćeni vojnici medijskog ratovanja.

U danu kada je dvoje Srba ubijeno na Kosovu i Metohiji glavne teme su kurtini pregovori i murtini razgovori. U danima kada 80 ljudi dnevno ostaje bez posla trubi se o Danima Skadarlije i beogradskom letnjem turizmu, analizira se ko je čekao u redu, a ko ušao preko reda da američkoj ambasadorki čestita nacionalni praznik. U godini u kojoj se navršava jedan vek od početka balkanskih ratova – od vlasti oboleli američki potrčko, ne stideći se svojih sedih vlasi, odlazi na ,,samit“ kako bi pružio ruku ubici srpske nejači, trgovcu ljudskim organima, ozloglašenom teroristi.

Kada sve ovo pročita ili odgleda prosečni srpski recipijent, poželjno je da to doživi kao ,,novu realnost na terenu“, ne dešava se nikakvo talasanje u njegovoj obamrloj svesti i likvidiranoj savesti. Ako, pak, za trenutak i pokuša da sabere dva i dva, neće uspeti – jer će ga odmah izbombardovati reklame o povoljnim keš kreditima, o popustu u hrvatskim trgovinskim lancima ili o turskim letovalištima koja su dostižni raj na zemlji,  kao što je dženet na nebu.

Onda čovek, bežeći od politike i nemilosrdne propagande, poželi da pročita nešto iole normalno i prošeta se do oblasti obrazovanja.

Da se ne lažemo, prosveta je u Srbiji na najnižem nivou otkad se meri nivo zdravog razuma. I to nije sve, tendencija daljeg unižavanja je neprikosnovena. Pokazali su to testovi za polaganje ,,male mature“, pokazala je to bolonjska nadogradnja visokog školstva, pokazuju to afere i incidenti koji ,,proslavljaju“ učenike i nastavnike po žutoj štampi.

Ali, trebalo bi da postoji barem u programu i sadržaju obrazovanja jedna autonomna, stručna, neinstrumentalizovana oaza. Nauka to ne priželjkuje, već zahteva. Kako politički komesari u foteljama upravitelja prosvetom odgovaraju na ovaj jednostavan i suštinski važan zahtev? Tako što po nalogu svojih glavnih organa stručnost, profesionalnost i pravo na naučnu autonomnost guraju na margine, a svoje dnevnopartijske ideologije i antiintelektualne ,,reforme“ nameću po oprobanim receptima.

Prijemni ispit iz opšte kulture ili propagande

Dođosmo tako do prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Filozofski fakultet, makar zbog svog imena, treba da obrazuje buduće nosioce važnih zanimanja u društvenoj/socijalnoj sferi. Od Sokrata, preko Platona i Aristotela, preko srednjovekovnih i novovekovnih filozofa pa do današnjih dana, od takvih se ljudi očekuje da budu nezavisni intelektualci i strastveni promišljaoci i trudbenici u borbi za istinu i pravdu.

Šta dočekuje na prvom koraku mlade ljude koji su odlučili da krenu ovim poštovanja vrednim putem?

Dočekuje ih prijemni ispit i test opšte informisanosti. Na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu test opšte informisanosti u junu 2012. godine imao je 20 pitanja. Da počnemo od kraja, to jest od 20. pitanja. U 20. pitanju od budućeg brucoša se traži da odgovori koje biblijske gradove u naslovu pominje novi hit Jelene Karleuše!

U normalnim prilikama bi se recimo pitalo ko je napisao roman ,,Dnevnik o Čarnojeviću“, ili ko je režirao film ,,Solaris“, ili koje godine je podignuta Ajfelova kula i sl. Međutim, umesto znanja i intelektualne radoznalosti, traži se konzumacija kiča najgore vrste. Šta da očekujemo od drugih ustanova i institucija kada se na učilištu sa ovako svetlim imenom potvrđuje trijumf trivijalnosti.

Sekularni sveštenici koji opstaju decenijama menjajući samo svoja radna odela i kačeći na rever čas značku sa petokrakom, čas sa šajkačom, čas značku sa zvezdicama Evropske unije – ne spavaju ni ovih dana, jer ih je besmrtni vođa odavno naučio da ih ništa ne sne iznenaditi. Ne sme ih iznenaditi ni grupa ljudi koje nisu uspeli da eliminišu sa društvene scene, iako su za te potrebe iskoristili nekolicinu svojih ,,demokratskih“ metoda. U sadejstvu beskrupuloznih medija, činovničkog aparata i stranim novcem kupljenih politikanata i ,,eksperata“ već se duže vreme pravi jednoumna tvorevina, u kojoj svako ko se drzne da misli i govori drugačije od propisanog zaslužuje da oseti oštrice neoinkvizicije.

Prvi put otkako je parlamentarizma u Srbiji desilo se da u parlamentu nema nijedne nacionalne opcije. Nacionalnim opcijama su na izborima glasovi pokradeni i sada je zapadnim prijateljima svejedno ko će sastaviti vladu. Ali postoji veliko ali! Dveri su ovoga puta nekako oborene ispod cenzusa, ali sledećeg puta im se ne sme dovoliti da budu ni blizu cenzusa. U stvari, najbolje bi bilo prosto ih zabraniti.

Zabrana političkih neistomišljenika teško se uklapa u sliku ,,demokratije i prava na različitost“. Zato treba krenuti širokim zahvatom i ujedati izokola i na preskoke, stvoriti medijsku sliku o netrpeljivosti, klerofašizmu, o opasnosti koju Dveri znače za građansko društvo i civilizovani poredak. Staramajke sa Soroševog budžeta imaju priliku da poučavaju u udarnim televizijskim terminima, Čanak i Šutanovac upozoravaju preko štampe, srpsko pravosuđe se guši u stručnoj reformisanosti.

Pitate se kakve veze sad sve ovo ima sa našim obrazovanjem i našom prosvetom.  E pa nažalost, na veliku žalost, ima! Vratimo se na pomenuti test opšte informisanosti koji je dočekao mlade ljude na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu.
Da ne bi neko pomislio da sam malo preterao, šesto pitanje sa testa prenosim u celosti.

6. Nedavno zabranjena desničarska organizacija zove se:

A) Dveri

B) Obraz

V) 1389.

U svojoj knjizi ,,Duh samoporicanja“ profesor Milo Lompar je opisao metode titoističkog aparata, koji nevešto preobučen u proevropsku uniformu deluje bez prestanka. Čoveka razlike treba prećutati, osporiti ga tako kao pojavu, onemogućiti mu da postoji ili, drukčije rečeno, naterati ga da ne postoji.

To su pre nedavno održanih izbora pokušali da učine sa Dverima, preko dirigovanih anketa i nameštenih agencijskih analiza. Pokazalo se, međutim, da je skoro 200.000 ljudi u Srbiji ostalo neskuvano, neobuhvaćeno loncem i poklopcem. Rođena je kritična masa, posle dosta godina.

Sada propagandni službenici srednjeg ranga imaju zadatak da poprave delimični neuspeh. Ne libe se da se posluže i univerzitetom. Šta se ovim htelo postići.

Prvo, hteli su da diskredituju Dveri dovodeći ih u vezu sa pojmom ,,zabranjene organizacije“ (što treba da stvori asocijacije o nečemu nepoželjnom, opasnom, anarhičnom). Drugo, hteli su da ospore diferenciranost Dveri kao legitimnog političkog pokreta koji je učestvovao na izborima od organizacija koje imaju drugačije ciljeve i načine delovanja. Treće, koristeći pojam ,,desničarska“ pokušavaju da u svesti ,,poželjne mase“ (poželjne jer je proizvod njihove propagande) aktiviraju odbojnost prema pojmovima ,,desno“ i ,,desničarsko“. Evo i zašto.

Već dugi niz godina srpskom narodu se nameće jedna veštačka podela – na levo i desno. Takva podela u politici prevaziđena je i napuštena u većini savremenih višepartijskih sistema. U Srbiji se ona poteže s vremena na vreme i to uvek po istom principu i za istu potrebu. Naime, levo se predstavlja kao moderno, napredno, nadnacionalno, evropsko, socijalno pravedno, miroljubivo itd. Dovoljno je, dakle, reći da si levo orijentisan i da postaneš društveno prihvatljiv i uzoran. To su nam u praksi pokazali deklarisani levičari: SPS, JUL, DS, LDP i drugi. Kao da uopšte nije važno što je njihovo delovanje bilo antidržavno, istorijski pogubno, socijalno nepravedno, autogenocidno; oni su za sebe rekli da su levičari i kraj!

Sa druge strane, ti isti ,,levičari“ na sva usta etiketiraju one koji su im politički protivnici. Nazivaju ih desničarima i kače im konzervativnost, staromodnost, fašizam, šovinizam, nacizam, nedemokratičnost, zaostalost, političku ograničenost itd. Naravno da je to u suprotnosti sa istinom, ali kontrolisani mediji jednu laž sto puta predstave kao istinu i kraj!

Anketari kažu da prosečan srpski gledalac ispred televizora provede pet do šest sati dnevno! Ne očekujete valjda da će on imati posle toga snage i samosvesti da donese o bilo čemu drugačiji sud od onoga koji mu je nametnula televizija. Inteligencija takvog čoveka je zamrznuta. U koga onda da se nadamo? Pa u obrazovane, načitane, samosvesne akademske građane. Oni su društvena inteligencija! Oni treba da daju društvu impulse za razvoj. Kako kad su i oni zarobljeni u orahovoj ljusci svog društvenog položaja? Zamislite univerzitetskog profesora filozofije koji se, pri sastavljanju testa, spustio na nivo starlete koja se predstavlja kao pevačica i borac za ljudska prava, zamislite intelektualca prvoga reda koji obavlja poslove dnevnopolitičke propagande.

Inteligencija u širem smislu, kao urođena komponenta svakog čoveka, zamrznuta je i treba joj otrežnjenje. Inteligencija u užem smislu, kao skup istaknutih naučnih, umetničkih i kulturnih autoriteta uopšte, učahurena je, delimično ili potpuno instrumentalizovana i treba joj oslobođenje.

Šta da radi Srbija dok se inteligencija ne otrezni i ne oslobodi? Da nastavi da okuplja smele i trezvene ljude koji će rečima i delima slabiti ralje propagande i povezivati sunarodnike idejama dobra, istine i pravde. Drugog nam nema, zato na posao!

Oznake:Danilo Spasojević, Propaganda, Ralje