(Фото: Србија Данас)
(Фото: Србија Данас)

Зашто ми се гади Александар Вучић

Непоткупљиво и постојано ћириличне „Вечерње новости“ јављају како наш најновији председник Србије, Александар Вучић, на разговор за решавање питања око Косова и Метохије позива Српску православну цркву, Српску академију наука и уметности и политичке странке.

У том чину, независно од онога шта нам Новости препоручују да прихватимо, увиђа се најпре да наша Црква и Академија тај позив прихватају са одобравањем и извесном надом да ће се усагласити мишљења и ставови. Дивота једна! Ето нама дуго жељене, дуго вапијући тражене симфоније свенародне.

Уверен сам да Жељко Цвијановић кликће од среће што је његова вољна и мисаона инвестиција у Александра Вучића досегла драматуршки климакс, а ла Вилијем Шекспир.

И заиста, да се човек обрадује, после толико година распињања Српске академије наука и уметности на стубу срама у Србији (све ме заболе лакат шта Запад о томе мисли) због ратнохушкачке делатности, изазивања међунационалне нетрпељивости, српског ексклузивизма, национализма, у покушају планске отимачине туђе земље…  најзад врх државе Србије уважава природан и нужан положај те народне установе.

Најзад ће та установа приступити пословима због којих је и основана и у којима се садржи њена природа и сврха. Заиста, да се ода признање на храбрости, одлучности и мудрости Александра Вучића. Најзад се испрсио испред читавог Запада, да би му показао какав је државнички баја – јер његовим државотворењем Србијом не може да крмани ни Ангела Меркел, да је ауто-пут до Тиране резултат његове генијалне државничке мисли, ни господин Скот, у руху екселенције, када је у питању руски шпијунски центар у Нишу који неће добити дипломатски имунитет јер га већ имају војници УСА. Александар Вучић  је 100%  аутономна личност.

И наједном, Српска православна црква није пропагатор православног фундаментализма, нити актер недопуштеног уплитања у послове државе и власти – јер Црква је одвојена од државе, нити је легло трулих богаташа који живе на грбачи јадног и транзицијом осиромашеног народа, а још мање да је изазивач ратова на тлу растурене Југославије. Ето и она стиче право да уз највишу инстанцију власти, ако се с њом већ слика у свечаним и опсценим приликама, може да каже и нешто меродавно и делотворно.

Најзад и њен глас има важност гласа народа који је чини и канонски и јеванђеоски. И можда ће Александар Вучић ипак уважити постојање Косовског завета и неће толико таламбасати о нужној промени свести Срба, по узору на свест Дојчланд убер алес, свест која одриче постојање Небеске Србије, да би за ту прилику заборавио (у том дискурсу – у, што сам паметан), што њему никад није бивао проблем, да је Мартин Лутер и за нас Србе на врата дворске цркве у Витенбергу закуцао својих 95 теза.

А политичке странке, јављају Новости, премишљају се да ли да прихвате или не прихвате позив на тај свенародни разговор о томе шта нам ваља чинити око Косова и Метохије. У преводу на политички некоректан језик то значи: политичке странке у процепу између своје умишљености у мочварама таштине и одрицањања од свести о Србији гледају како да ишибицаре наклоност Срба, за неке нове изборе.

И како човек да не ода признање предузимљивости, неуморности, готовости да се ствари сатерају до краја у јавном и државничком делању Александра Вучића. Како да још понека девојка не истетовира његово име на својој подлактици, како да га широке народне масе не уздигну на раван великог државника који Србију води не само у нове регионалне интеграције (које заударју као трула и цркнута Југославија), него у мир и стабилност региона, уз несумњиву неутралност, са УСА војском на тлу Србије и гомилом сарадника окупатора који се невино зову Невладине организације…! Како да се не поклонимо мудрости и домишљатости марљивог и жустрог Александра Вучића.

И да га човек не запита: колико се Срба вратило на Косово и Метохију, од оних минимум 250.000 и колико је тамо спаљених и опљачканих српских кућа доведено у стање у кавом су биле када су Срби одатле истерани уз помоћ великбританског генерала Мајкија и УСА војске? Да га ништа не питамо, у вези са тим и још којечиме, да га не питамо. Јер он има виши циљ, далеко изнад наших моћи поимања, јер он је мозак за све нас.

Али ја не могу да допустим сили његовог расуђивања да утиче на мене, па ћу се запитати, без Жељка Цвијановића: Ко је оно потписивао Бриселске споразуме и ко није допустио Уставном суду да се бави питањима око тих споразума.

Зар то не бејаше Александар Вучић, садашњи председник државе Србије.

И после тих споразума зар није Косово са Метохијом добило границе са граничним прелазима, зар нису спроведени многи потези који су дали статус државе тој светој српској земљи? И коме су то мазане очи са заједницом српских општина, као да су оне тамо негде око Сомбора, или Неготина, а не усред земље из које су Срби истерани а они који су их истерали у задовољству и миру блаженствују, осим ако се између себе не закрве?

И тај исти Александар Вучић који је Косово и Метохију гурнуо до саме ивице амбиса, који баца све што је српско, све што Србина чини Србином, који није допустио ни један једини гласић да се јави против тог његовог сумасишавшег делања – одједном жели да Српска православна црква, Српска академија наука и уметности, политичке стране решавају то што је он разарао, уништавао, сатирао…

Ето, зато ми се гади Александар Вучић. Не усуђујем се да кажем зашто су му потребни ти стубови српског друштва и гаранти српског наслеђа и чувари српске прошлости… Напросто, занемео сам. Огавно. Немам речи.

Срђан Воларевић

9 коментара

  1. Sve o njemu je sadržano u njegovom prezimenu. I zato i stoga, nije u stanju da doprinese, već seje klipove u točkove.

  2. meni se gadimo mi koji sve znaju, a nit sabiraju nit delaju

  3. Ne gadi mi se samo taj kom ni ime necu da izgovorim. Gadi mi se celokupan lopvsko mafijaski sistem kom je on rodonacelnik i koji vuce celokupan srbski narod i drzavu u propast.

  4. Мени је текст леп, али превише нежан.
    Ја бих убацио мало колце, усране мочуге…
    Без везе сам данас.
    Добро да је напичио ВН о којима ја имам већ отрцано мишљење да су легло издајника и лезилебовића који толико врте против Русије и Србије да ме просто мука вата.
    (Не издвајам ја ни Политику ни све остале америчке медије у Србији, све до РТВБГД Србије)
    Ја па ја, који сам прва слова срицао са 5 година(добро, било ми је шест али сам порастао па заборавио, а кад јако остарим, писаћу да сам почео читати са четр године) баш из ВН, па их читао и чекао сутрашње издање ко озебло сунце, па им по наруџбини и договору послао негде 2002. опис догађаја све до 2030, који они сигурно и данас анализиријау, јер ништа живо, осим једног, нисам промашио. Од Русије, преко Кине до Америке. Промашио сам само нови амерички начин увртања људи на овој нашој планети, који се зове Трамп. Ко би баш све предвидео, али у главним цртама, све имају и данас. Наравно, договорили смо се, ја написао деликатно пажљиво, све по поглављима и областима, послао, а они се усрали од страха и замолили да променем мало тај след догађаја. Наравно да нисам прихватио. Ако нису у страху запалили допис, вероватно и данас вире са неверовањем у њега.
    Ето, посебно ми драго што је прозвао ВН.
    Иначе, књижевник Воларевић има стила и добро прати мисли.
    И зна знање.
    Свака час’.

  5. Vucic ide stopama Mila Djikanovica,velikog prijatelja srpskog naroda…

  6. On je to sve sa Zapadom završio a sad na ovaj način svoju krivicu da prebaci na SPC i AN

  7. Издајник је потписао све оно што блентави Тадић није смео, напљачкао се за ових 5 година (милионе и милионе), накуповао станове у Њујорку, Јужној Америци, Монтекарлу… спремио одступницу за себе и брата… а сад позива уцењену сабраћу-агенте страних служби из цркве, САНУ и невладиног сектора да се колективизује кривица и одлуке агента МИ6 А.В. оправоснаже „консензусом најутицајнијих српских институција“. То ће бити фил даљ слуђена сиротиња раја прогута још једну отровну пилулу! Издајник Милошевић је то лакше решавао, позове УДБ-аша Мргуда Милановића да потпише капитулацију Крајине, додели му вилу на Неимару и „мирна Бачка“. Проклети били, од сад и до века!

Оставите коментар