(Фото: Фонет)
(Фото: Фонет)

Тачи, изгледа, боље обавештен од Вучића

Београд – Тврдња Хашима Тачија да ће ускоро бити завршен бриселски дијалог уз постизање „историјског споразума“ звучи на „прву лопту“ као превелики оптимизам, али не треба искључити ни могућност да је Тачи боље обавештен од председника Србије Александра Вучића када је реч о наставку процеса нормализације односа, оцењују за Данас стручњаци за косовско питање.

Према мишљењу наших саговорника, Тачијева констатација, изречена у интервјуу за Еј-Би-Си њуз, намењена је, пре свега, јавности на Косову, али и показује да српска јавност нема довољно информација о току преговора Београда и Приштине.

Душан Јањић, председник Форума за етничке односе, каже за Данас да Тачи изјавом о „историјском споразума“ у првом реду циља на признање Косова од стране Србије, али да је могуће да он „правнообавезајући споразум“ назива „историјским“.

„Имајући у виду незваничне наводе да ће бриселски дијалог на највишем политичком нивоу бити настављен већ 14. јула, не треба олако одбацивати Тачијеве тврдње. Стиче се утисак да ЕУ, која посредује у дијалогу, жели да убрза постизање политичких договора. Ти политички договори су били постизани и у ранијим фазама преговора, наиме, постигнуто је 30 договора, али проблем се односио на примену договореног. Стога, могуће је да ће на наредном бриселском састанку бити пописане теме о којима ће се разговарати у наредне три до пет година, како би на крају процеса био постигнут правнообавезујући споразум. Тај правнообавезујући споразум значио би да Србија треба да мења своје законодавство, како би испунила све што буде договорено“, објашњава наш саговорник.

Јањић указује да би у предстојећој фази бриселских преговора Србија требало да за Србе на Косову тражи оно што имају Албанци у централној Србији – такозвану „мањинску управу“, што би значило формирање заједнице српских општина уз аутономију у појединим областима, попут образовања, као и да би требало постићи договор о међусобној потражњи, укључујући договоре о дуговањима државних предузећа, о пензијама, те о аутономији Српске православне цркве и „слободној зони“ на Косову…

„Сви ови елементи требало би да постану део правнообавезујућег споразума, а нужно је и успоставити сарадњу у домену безбедности, иако се о томе досад у Бриселу није разговарало. Дакле, Србији је потребна стратегија за Косово, која би била донета уз успостављање минимума консензуса у српском друштву, а не да о свему преговарају политичари у тами бриселских вечера“, сматра саговорник Данаса.

Јањић сматра да српске власти предвођене председником Вучићем немају стратегију за Косово, „што показује и чињеница да још нисмо видели акциони план Београда за поглавље 35“ у преговорима са ЕУ, које се односи на решавање косовског питања. „Не треба Београд да чека да Брисел испостави своје услове, већ треба да обелодани шта намерава да чини зарад решавања косовског питања. Признање Косова није тема бриселских преговора, али Вучић мора јасно да стави до знања свима шта су границе када је о том процесу реч. Да сам ја политичар, оставио бих могућност да се у будућем правнообавезујећем споразуму наведе да је могуће да се за 15 или 20 година одлучује о независности Косова, дакле, да се остави могућност да наредне генерације донесу одлуку о томе“, закључује наш саговорник.

Петар Милетић, бивши потпредседник косовског парламента, каже за Данас коментаришући Тачијеву тврдњу да Брисел, Београд и Приштина, односно висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, Вучић и Тачи, настављају са старом праксом – разговарају уз недостатак транспарентности.

„То су раније тумачили као „корисне нејасноће“. По кулоарима се говори о „свеобухватном споразуму“ који Тачи назива „историјским“. По том договору Србија би требало Косову да омогући чланство у Уједињеним нацијама. Било би заиста неодговорно од власти у Београду да на то пристану пре формирања заједнице српских општина са извршним овлашћењима у области просвете, здравства и социјалних давања“, истиче Милетић.

Парламент одлучује о измени формата

Како наводе приштински медији, будући сазив косовског парламента донеће одлуку о промени формата бриселских преговора, што би подразумевало да разговоре на највишем политичком нивоу уместо премијера воде председници Србије и Косова. Пал Лекај, потпредседник Алијансе за будућност Косова, коју предводи један од кандидата за новог премијера Косова Рамуш Харадинај, изјавио је да „нова фаза дијалога треба да буде садржајна“, у корист ојачавања „државе Косово“, као и да се заврши „реципрочним признањем.

М. Стојановић / Данас

9 коментара

  1. режим АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА се поиграва са судбином српске земље олако се одриче наших природних ресура и имовине на Косову и Метохији, о којима се, очигледно, уз Вучићев пристанак, и не разговара у Бриселу, иако би баш то морао да буде услов свих услова за било какав дијалог са НАТО државом Косово

  2. државна распикуће Александр Вучић, годинама обмањују грађане Србије под изговором уласка у ЕУ и бољег животног стандарда, не желећи да нам саопште да ћемо, наставимо ли овим самоубилачким путем пристајања на све, остати не само без Косова и Метохије, већ и без земље, воде и ваздуха на целој територији државе.

  3. Изјава Брнабићеве да ће, без обзира на све уцене из Брисела, увек пре бирати ЕУ, него Русију, доказ је да напредњачку власт није брига за имовину вредну милијарде евра на окупираном Косову и Метохији и да је, зарад одржавање диктатуре и припајања ЕУ, спремна да Тачију и Харадинају поклони целокупну привредну, путну, телекомуникациону, енергетску инфраструктуру, рудне резерве, предузећа и 641.071 хектара српске земље

  4. 60 одсто земљишта на КиМ у власништву Србије, српског народа и цркве, о чему сведоче и катастарске књиге које су “свето писмо“ за некретнине у свим цивилизованим земљама.

  5. Распарчавање државе и крчмљење српске имовине неће се зауставити издајом и предајом Косова и Метохије, јер је Александар Вучић решио да оно мало преостале српске дедовине и природних богатстава што пре уручи туђинима, без обзира на скоро акламативно народно противљење и без референдума, на коме би сви грађани могли да кажу да ли су за улазак у ЕУ по цену специфичне „објаве рата“ Русији, признавања независности Косова и продаје српског земљишта

  6. TRIBINA: Miroljub Petrović – Bitka za zdravu Srbiju (02.07.2017)

Оставите коментар